Vuk Drašković, šef diplomatije SCG i lider SPO, o Kosmetu, Crnoj Gori, Hagu, izborima i vlasti
Vlada Srbije nije dobra od početka
Nije se smelo desiti da vodeća demokratska stranka bude u opoziciji s radikalima. Za maltretiranje ispred ambasada i sami smo krivi. Grešimo što insistiramo na vraćanju suvereniteta Kosmetu i na suštinskoj autonomiji. Dolazak radikala na vlast bio bi katastrofa za zemlju. Mladića ne žele da uhapse oni koji su za povratak na staro

Vuk Drašković, šef diplomatije SCG i lider SPO-a, u intervjuu za Glas najavio je izbore ove godine, izražavajući zabrinutost zbog mogućeg dobrog rezultata radikala. Pred pregovore o Kosovu, kaže da je najbolje insistirati na nepromenljivosti granica, a ne na suštinskoj autonomiji, kao i da bi voleo da referendum u Crnoj Gori ne uspe. O jednoj od najvećih muka naših ljudi, maltretiranju ispred stranih ambasada, ministar spoljnih poslova kaže:

- Naravno da mi je žao kad vidim one ponižavajuće redove pred stranim ambasadama u kojima naši ljudi čekaju za vize, ali ja mogu da odgovorim i kontrapitanjem - da li je narodu Srbije žao sebe samog? Veliki procenat našeg naroda je upravo za samoizolaciju i poniženje, glasajući i navijajući za političke stranke koje su u ovu poziciju izolacije dovele Srbiju od 1990. do 2000. godine.

Pa, hoćete li nešto da učinite da to šikaniranje prestane?
- Bele šengenske vize zavise od ishoda naših pregovora o stabilizaciji i pridruživanju EU. Oni su krenuli odlično, međutim to je sada u opasnosti zbog neuklanjanja haške prepreke. Ni samo uklanjanje te prepreke ne vodi do bele liste. Potrebno je i da se uklone uniforme sa granice, da svi granični prelazi budu evropeizovani, međusobno kompjuterski povezani u sistem Unije. Potreban je i takozvani biometrijski pasoš. Pripremili smo ga, ali on još ne može da se štampa jer se ne zna šta će na njemu pisati. S druge strane, uprkos svim ovim nastojanjima, postojalo je veliko raspoloženje u EU, a na veliki pritisak s moje strane - da se nađu neki preki putevi za relaksaciju viznog režima, pre statusa belog Šengena. Nažalost, i to je sada pokvareno, a pokvareno je ovde jer su se u našim novinama počeli pojavljivati oglasi u kojima su se neke agencije javljale da uz određenu nadoknadu garantuju dobijanje šengenskih viza.

Nisam onaj isti Vuk

Nešto nema dobrih demonstracija u poslednje vreme. Dođe li vam nekad da ponovo izađete na trgove?
- Sa ovog mesta ne bih imao ni vremena, ali bih voleo kad ne bih imao osećaj da često pokušavam da kapom zaustavim vetar. Da li bih mogao sa istim onakvim žarom da govorim? Da, ako bi ja bio isti, ali nisam. Godine čine svoje, muka, sve ovo proživljeno...

Svi govore o izborima. Očekujete li ih i vi uskoro?
- Mislim da će izbori biti ove godine jer moramo da dođemo do novog ustava, što je jedan od uslova za sporazum sa EU. Ne zaboravimo da je u Srbiji i dalje jednopartijski Miloševićev Ustav iz juna 1990. godine.

Kako gledate na to što vladajuća koalicija, prema svim istraživanjima, ima samo 25 odsto podrške građana, a opozicija tri četvrtine?
- Koja opozicija?

Demokratska stranka i radikali.
- Pre svega Srpska radikalna stranka. Takvo je raspoloženje naroda, opasno raspoloženje, ali biće onako kako narod kaže. Ne vidim zašto bih više upozoravao, opominjao... To je kao da govorite zidovima. Što više upozoravate, valjda iz inata, a konačno i iz činjenice da je mnogo toga u Srbiji danas loše, ljudi se ovako opredeljuju, ne razmišljajući šta to znači i zaboravljajući šta je bilo kada su vladali ti koji Srbiji nude istu sreću.

Ne mislite da je, greškama i mnogobrojnim aferama, sama vlast doprinela takvom padu sopstvenog rejtinga?
- Naravno da je doprinela i da su sukobi unutar proevropskih snaga vetar u jedra antievropskih snaga. Od početka je vlada sastavljena onako kako se nije smelo desiti - da vodeća demokratska stranka bude u opoziciji sa radikalima, a da manjinsku vladu podržava partija čiji je šef i danas Milošević.

Podržava i vas, i vi ste u vlasti.
- Ne podržava. Niti podržava nas, niti mi njih. Ta partija stalno tvrdi da podržava premijera i njegovu partiju i da su u koaliciji sa njima. Konačno, mislim da se ništa u odnosu SPO-a sa socijalistima i radikalima nije promenilo, mi i dalje upozoravamo, protivimo seÖ A šta drugo možemo? Dakle, ima razloga da ljudi budu nezadovoljni, ali može biti i gore. Kako? Ako narod odluči da na vlast dovede one koji su vladali do 5. oktobra, posledice po narod i državu bile bi ne samo katastrofalne nego ovog puta i neotklonjive.

Počinju pregovori o Kosovu, kakav epilog očekujete?
- Sada sam više pesimista nego što sam ikad ranije bio zbog toga što se pregovori dobri delom posmatraju kao marketinško političko pitanje. Izgovaraju se krupne reči i daju nerealna obećanja. Mislim pre svega na tvrdnje da na pregovorima "moramo" da sačuvamo puni suverenitet na Kosovu. Znači da moramo da sačuvamo sada postojeću administrativnu, vojnu, sudsku i policijsku vlast, iako znamo da od toga nema ništa od 1999. godine, nakon kapitulacije Miloševića, JUL-a i SRS-a u ratu protiv NATO. Realno je ono što je nekoliko meseci važilo kao državna strategija - više od autonomije, manje od nezavisnosti, boriti se za to, uz pozivanje na preporuke Kaja Ejdea koje su apsolutno u našu korist da se dobiju garancije za najveći stepen zaštite Srba, za formiranje novih opština sa srpskom većinom, uz pravo da imaju i lokalnu policiju i sudstvo na prvom stepenu, kao i zdravstvo, obrazovanje, uz specijalne veze sa Srbijom. Moramo se boriti i za zaštićene zone oko crkava i manastira, kao i za međunarodnu potvrdu vlasničke slike imovine Srba, SPC, naših kompanija i države. Na kraju, moramo se izboriti i da se ime sadašnje granice ne može promeniti, a to znači da Kosmet ne može imati stolicu u UN.

U čemu se najviše ne slažete sa Tadićem i Koštunicom, šefovima našeg tima?
- Ne shvata se dovoljno da su ovi razgovori, iako počinju krajem januara, dobrim delom već i završeni jer je Kontakt grupa već donela osnove principe i usaglasila ih. Oni su obavezujući i za nas, i za Albance i za Ahtisarija. Ti principi govore šta ne može, kao i da nema vraćanja na situaciju pre 1999. godine.

Pa i vi ste član tima, zašto im to ne kažete?
- Ja to sve i kažem. Ako sada neko traži da naša vojska ide na granicu, ako neko ponovo traži suverenitet, onda samo gubimo vreme i slabimo poziciju, jer će Ahtisari samo da pogleda principe i kaže - ovo ne može.

Da li je moguće da jedino vi to znate, a niko od eksperata u našem timu ne zna?!
- Znaju, ali reč je sada o nekom verovanju da je potrebno krenuti sa maksimalnim zahtevima, pošto i albanska strana kreće na taj način. Dobro, ali gubi se vreme, a nema ga mnogo, cela priča biće gotova do kraja ove godine. Ako dve strane nikako ne budu mogle da se dogovore, bez obzira na to što se kaže da nema nametanja rešenja, onda nije isključeno da će i jednoj i drugoj strani ono biti nametnuto.

Klevete iz "Geneksa"

Miodrag Savićević vas optužuje da sa SPS-om otimate deo "Geneksa". Kako to komentarišete?
- Stanje u toj firmi, koja je još uvek društvena, katastrofalno je i to je bio razlog da vlada reaguje. Koalicionim sporazumom direktorsko mesto pripada SPO-u, ali mi to nismo iskoristili i za direktora je predložen čovek koji nikad nije bio član stranke jer je vlada ocenila da svojim kvalitetima može pomoći da se "Geneks" oživi. Koliko znam, to je sada poluprivatna firma i mislim da bi taj čovek prvog dana morao da pozove UBPOK da se snimi situacija i sve istraži, a onda rezultate iznese javnosti. Povodom svega nisam reagovao, ali neshvatljivo je svaki dan slušati te klevete na račun SPO-a.
      
A šta da uradimo da nama bude manje nametnuto nego njima?
- Sadašnji status državne granice nije rezultat stanja pre 1999 godine, nego posle. NATO, pobednik u ratu, pisao je Rezoluciju 1244 i njome je Srbiji oduzet suverenitet nad Kosmetom, ali joj nije oduzet teritorijalni integritet, pa su i naše granice zadržale ime. Na tome moramo insistirati i tu je naša šansa.

Ako tražimo suštinsku autonomiju, to je veoma lepo i legitimno, ali onda ta strategija mora da bude izvedena konsekventno do kraja. Takva ponuda, uz zahtev za suverenitet, značila bi ponudu Albancima da budu proporcionalno zastupljeni i u vladi, u Skupštini i u diplomatiji, Vojsci...

Što znači da bi i Hašim Tači mogao da nam bude predsednik?
- Naravno. Ako bi Albanci prihvatili takvu autonomiju, onda bismo imali ono što smo imali Ustavom iz 1974. godine. Pitanje je da li je to u interesu Srbije. Mislim da nije. A i da jeste, ne možemo naterati Albance da nešto prihvate ako neće. A neće.

A mogu li nas da nateraju, ako nešto nećemo?
- Zvanično ne mogu, ali pregovori počinju, a Albanci se nisu pomerili s mesta. Njihova pozicija je takva, isključiva, ultimativna. Traže samo punu međunarodnu nezavisnost i ni o čemu drugom neće da razgovaraju. Mi, pak, kažemo da o svemu hoćemo da razgovaramo, osim o nezavisnosti. Na kraju će se, verujem, stvari prelamati u Savetu bezbednosti.

Ipak, može li se naći povoljno rešenje za nas?
- Srbija i Crna Gora, ili odvojeno, zavisno od ishoda referenduma, kao članice Partnerstva i sa potpisanim Sporazumom o stabilizaciji sa EU, pre isteka ove godine izuzetno osnažuju poziciju o statusu Kosmeta. Tada se razgovara sa državom koja je jednom nogom u NATO i EU. Nažalost, u Partnerstvo ne možemo.

Nema ničega bez Mladića?
- Nema. I onda naša pregovaračka pozicija ne postaje slabija, nego potpuno slaba, a naš tim će nastupati pod senkom optužbi da štiti optužene za ratne zločine, i to optužene od suda koji je formirao Savet bezbednosti. Teška pozicija, a uz pretpostavku da se na nekim provociranim izborima vrate na vlast snage koje su vladale do 5. oktobra, dužnost mi je da kažem da bi pregovori posle toga trajali veoma kratko i završili se najgore po nas.

Sve crnje od crnjeg. Imate li nešto lepo da poručite javnosti?
- Moram da govorim istinu, to je moja obaveza, a znam da gubimo i stranka i ja. Znam da su donosioci lepih vesti draži i biraču i narodu, kao što su vračevi draži i bolje plaćeni od lekara koji donose pravu dijagnozu. A ako već tražite nešto lepo, mogu da kažem, ali uslovno - ako uklonimo hašku prepreku, garantujem da ćemo već za sedam dana u Partnerstvo, da ćemo po ubrzanom postupku, bez obzira na ishod referenduma, sklopiti sporazum sa EU i da ćemo dobiti ogromnu i političku pomoć kao zemlja koja je kandidat za EU. U tom slučaju ni Kosovo neće imati stolicu u UN i sačuvaćemo integritet Srbije.

Da li stvarno verujete da država ne može da uhapsi Mladića sa svem silom policije i obaveštajnih službi, pa i ovom vašom u MIP-u?
- Pa, neće!

Ko neće?
- Ti što ih pominjete, ogromna većina njih u bežanju optuženih od pravde vide šansu za sebe. Kada će stranke koje su nekad vladale doći u priliku da opet vladaju vlast ako se Srbija brzo nađe u EU, ako stignu velike investicije, ako dobijemo beli Šengen? Te stranke ne štite Mladića iz patriotskih razloga, nego iz najsebičnijih svojih potreba, one žele novu propast nacije i to je osnova za njihovu ličnu i stranačku vlast i sreću. Evo, uveliko se priča među njima - još samo malo i vraćamo se na vlast.

Kakav ishod referenduma u Crnoj Gori očekujete i da li ćete uskoro postati prvi šef diplomatije Srbije posle gotovo jednog veka?
- Želim da referendum ne uspe i da posle toga dođe do dogovora o stvaranju funkcionalne zajedničke države sa snažnim ovlašćenjima centralne vlasti. Ako uspe, i Srbija će postati nezavisna i ja bih postao šef diplomatije Srbije.

Kako mislite da će se završiti "slučaj Karić" i da li je reč o političkom obračunu?
- Mislim da apsolutno sve treba istražiti do detalja i doći do istine. Ima utisak da je sve ovo što se sada saopštava, već godinama poznato. Ono što znam je da je Karić bio veoma angažovan u razbijanju poslaničkog kluba SPO-a i otimanju prvih devet mandata i da je i ovaj deseti završio kod njega. Dakle, imam sve razloge za političku ogorčenost prema njemu, ali u bilo kojoj situaciji neću podržati odluku koja ne bi bila rezultat istine, već političkog revanša. Tih principa uvek sam se držao u životu, ali ih skupo i plaćao.

Žao mi je narodne nade

Da li vam je, posle svega, žao što ste posle decenije opozicione borbe i neprikosnovenog lidera opozicije spali na tri poslanika u Skupštini i što su drugi pokupili kajmak?
- Duga je to priča... Naravno da mi je žao, ali nimalo zbog mene, već zbog onih žrtava koje su pale. Ispada da je bilo uzalud. Žao mi je i narodne nade koja je izneverena, a nije morala biti, ali tako je narod hteo. Sad, u ovom dramatičnom trenutku po Srbiju, potrebna je ona ista energija i pregnuće u demokratskom bloku koji smo mi imali do 2000. godine. A nas su sa naših 13 poslanika pokušali ponovo da ubiju kada smo na Glavnom odboru zatražili uklanjanje haške prepreke, otvaranje dosijea i koreniti raskid s Miloševićevim nasleđem. Tog trenutka ponovo su nasrnuli na nas, a i sa ova tri poslanika isto smo im kost u grlu - kao da imamo sto tri! - jer i SRS i njoj slični na pomen ideja SPO-a danas jednako histerično reaguju kao kada smo bili vodeća snaga opozicije. I danas smo po idejama vodeća snaga, ali, nažalost, nemamo onu snagu. Rekoh - to je narodna volja.
      
   
Milan Mijailović

Izvor: Glas Javnosti

Vuk govori ono sto ne prija srpskim usima!!

Izgleda da slede novi izbori, pa cemo se naslusati onoga sto nem prija!!