kada ste vas dvojica prvi put culi da nije izdajnik ?

Право да ти кажем ни не сећам се више,можда 6,7 разред.Углавном била је нека анализа битке прво,где је неколико извора сагласно да је крило Вука Бранковића сабило турско крило у табор,и најбоље се држало током целе борбе.После су и анализирали његово држање после боја,где је наставио рат са Турцима док га нису сломили око 1392.Можда би и Лазаревићи урадили исто,да их Мађари нису притисли,ко зна.

Ja sam prvi put to chuo takodje u shestom razredu kad se prvi put uchi srednjovekovna istorija Srbije.
Imash na netu knjigu Istorija Srba, Vladimira Corovica, pisana 1920.-e godine bez trunke ideoloshkih sranja. Prchitaj tamo sve shto te zanima. Jedna od retkih nepristrasnih knjiga.

meni je tu knjigu majka kupila za 14-ti rodjendan

istoricar vladimir corovic u svojoj knjizi isto pise-da vuk brankovic nije izdajnik
vec po narodnom predanju nepravedno osudjen!
napusto je  bojno polje zajedno sa vlatkom vukovicem
jer su dobili sansu da se spasu nakon sto je pogubljen knez lazar
i kada je bilo ocigledno da je srpska vojska izgubila.
ostali su zivi samo zato sto  ih turci nisu daleko progonili.
a dok je bitka trajala vukovo krilo se odlicno drzalo i ostao je u borbi do kraja!
e sad zaista nije fer sto se taj covek pamti u istoriji po losem samo zato sto je ostao ziv!
ali mi srbi uvek moramo da nadjemo krivca za nesrecu...

Vuk Brankovic je bio junak i Srbija i Srbi mu duguju izvinjenje i rehabilitaciju kao i Drazi Mihajlovicu!!Zasto onda nije izdajnik i Vlatko Vukovic ili Djuradj drugi Balsic gospodar Zete,sadasnje Crne Gore koji uopste NIJE ni dosao u boj!!Srbi iz Crne Gore nisu pomogli ni Karadjordju kada je ovaj preklinjao Njegosa da mu pomogne u borbama za oslobodjenje od Turaka.Toliko o izdajnicima samo da se zna!!

У народном предању је дошло до забуне. Наиме, 1444. године Ђурађ Бранковић је одбио да учествује у угарском походу на Турке (завршен битком код Варне). А 1448. године је допринео поразу хришћана у бици на Косову, сукобивши се са савезницима јаноша Хуњадија (т.ј. Сибињанин Јанка). Након битке, пошто су Угри пустошили Србију, заточио је Хуњадија и касније га, уз откуп, пустио (према неким изворима пустио га је на реч, али откуп није добио).

И тако је Вук Бранковић, ни крив, ни дужан, остао упамћен као издајник - због свог потомка.