Au, oplakah     


Ekskluzivno: ispovijest dječaka kojeg je spasio ON

Krenuli smo kod bake u Feketić, to je mestašce na severu Bačke o kojem peva onaj dosadni Zvonko Bogdan pominjući nekakve salaše...



To je, inače, dosadan put, ravnica, obično se uspavam čim izađemo iz grada i probudim pred bakinom kućom, ali ne i ovog puta...Vetar je toliko jako duvao da je tata jedva zadržavao kola na putu. Sneg je bio sve veći, ništa se nije videlo ni ispred ni iza nas, jedva smo se kretali...

 

U sekudni smo se našli ispod snega, zavejani, auto je stao, mama je počela da plače, tata da kune tajkune i bivšu vlast, a ja sam jednostavno znao da će sve biti u redu. Ne pitajte me kako- znao sam...

Prolazili su sati, dani, godine, ko zna koji izbori po redu su već bili raspisani, a benzina smo imali sve manje. Na radiju nismo mogli ništa da uhvatimo osim stanice na kojoj je govorila neka Zorana Mihajlović- bilo nam je lakše.

Bio je to prijatan, dobrodušan i utešan glas.

Bodrila nas je da izdržimo, govoreći da pomoć stiže: „Prvi potpredsednik vlade uputi se helikopterom u krizno područje sa dva buldožera pod miškama, tri tenka na leđima i četom spasilaca u naručju! Zbog izuzetno jakog vetra helikopter nije u mogućnosti da leti, pa je prvi potpredsednik prinuđen da ga drži visoko iznad glave i gazi smetove, bez kape, šala, rukavica i „labela“...

 

Čini mi se da teta Zorana još nije završila sa govorom kada je sneg počeo panično da se povlači, bežeći pred nekakvom prilikom, visokom najmanje četiri metra, ako ne i čitavih pet?..

 

- To je on, sine, o njemu ste učinili na veronauci...- čuo sam očev glas dok je hrabri neznanac jednom rukom razgrtao sneg, bacajući ga sve do Mađarske, a drugom držao helikopter iz kojeg su bojažljivo virili spasioci.

 

- Ne bojte se, tu sam, sada će sve biti u redu! U džepu sakoa mi je „zipo“, istočite iz njega benzin, nije do vrha pun, ali ima najmanje 300 litra, pa sipajte u automobile... Prvo ću evakuisati ženu i decu koja ovih dana pune 18 godina, a onda ona koja će glasati tek na sledećim izborima...- glas kakav dotad nisam čuo zagrejao nas je kao vreli pesak ulcinjske plaže.

 

Mama je ponovo počela da plače, ali od sreće ovog puta. Tata takođe- pitao je dal' može odmah da glasa, ili mora da čeka mart?!

 

- Ma, pusti izbore, čoveče, daj to dete...- podviknuo je, pokušavajući da dograbi i jato lastavica koje su se zajebale, pa ranije vratile u Srbiju. Uspeo je, sve osim jedne laste koju je vetar odneo ko zna kud...

 

Video sam suzu u tom oku boje duge, žalio je za nesrećnom pticom, nezaustavljivo gazeći sneg od 14 metara (tu je bio najplići), noseći mene, izbornu listu, helikopter, jato, neku poljoprivrednu mehanizaciju koje je vetar naneo iz Feketića, ministra saobraćaja koji je kolabirao i još tri autobusa sa po 400 i više ljudi, u kojima je bilo i gastarbajtera sa onim skupim, džepnim kamerama, koji su ga sve vreme snimali, što ga je naročito nerviralo, jer je želeo da ostane anoniman, koliko sam shvatio dok mi je u trku rešavao domaći iz matematike, srpskog i poznavanja prirode, da ne bih zaostao u gradivu...

 

- Čiko, a kako se zoveš...- ote mi se, dok je onesvešćenim ministrom saobraćaja brisao zamagljene naočare, ne zastajući ni trenutak.

 

- Nije to važno, mališa, važno je da si dobro, da je kadar bio čist i da opozicija ovo ne može da nadmaši, pa da im Spilberg režira...- iz helikoptera sam dugo gledao u daljinu, tog čiku bez kape, rukavica i „labela“, kako savija drveće tražeći na golim granama onu lastavicu...

 

Zvuk propelera nije mogao da nadglasa bolni krik: „Neeeee, zašto nju, Bože, zašto?! Jedna lasta ne čini proleće, baš kao ni jedan glasač pobedu, ali samo je želela da se vrati Srbiji verujući u program koji nudimo“...

 

Nikad ga više video nisam- osim te noći 30 puta na tv-u; sutradan u novinama; šoljicama za kafu; kačketima; sapunima za čist obraz; posteljini za miran san; pasti za zube; koricama svesaka; privescima za ključeve; etiketama piva; hrane za bebe; pelenama za odrasle; preparatima za potenciju; akcionim figuricama; u frižideru; vremenskoj prognozi; kvizu „Slagalica“ (Alek, Alek, tref, tref), uzdasima žena; zdravicama muškaraca i prevodima turskih serija, koje bez razlike govore o njemu, zvale se Sulejman, Ezel, Murat, Dolina vukova, ili dolina Vučića...

Izvor: www.6yka.com

Jel ovaj tekst pisao Djilas 

 

Dan zaljublenih...

Vučić