Žak Adamar

Žak Salomon Adamar
Rođen   8. decembar, 1865.
Versaj, Francuska
Umro   17. oktobar, 1963.
Pariz, Francuska
Prebivalište    Francuska
Nacionalnost    Francuska
Polje   Matematika
Institucija   Univerzitet u Bordou
Sorbona
Francuski koledž
Škola   Виша нормална школа
Akademija   Šarl Emil Pikar
Žil Taneri
Bitni studenti   Moris Rene Freše
Pol Levi
Solem Mandelbrot
Andre Vejl
Ćinmu Vu
Poznat po   Adamarov proizvod
Dokaz teoreme o prirodnim brojevima
Nagrade   Velika nagrada matematičkih nauka (1892)
Prix Poncelet (1898)


Žak Salomon Adamar (fr. Jacques Salomon Hadamard; 8. decembar 1865. – 17. oktobar 1963) bio je francuski matematičar najpoznatiji po svom dokazu teoreme o prirodnim brojevima 1896. godine.

Biografija

Adamar je studirao na Višoj normalnoj školi kod Šarla Emila Pikara. Nakon afere Drejfus, u koju je lično bio umešan (Drejfus mu je bio zet), postao je politički aktivan i veoma je podržavao Jevreje.

On je uveo ideju dobro postavljenog problema u teoriji parcijalnih diferencijalnih jednačina. Njegovo ime nosi i Adamarova nejednakost zapremina, kao i Adamarova matrica, na kojoj je zasnovana Adamarova transformacija. Adamarova kapija u kvantnom računarstvu upotrebljava tu matricu.

Njegovi studenti su bili, između ostalih, Moris Freše, Pol Levi, Solem Mandelbrot i Andre Vejl.

O kreativnosti

U svojoj knjizi Psychology of Invention in the Mathematical Field (Psihologija izuma u matematici), Adamar koristi introspekciju da opiše matematičke procese mišljenja. Nasuprot autorima koji identifikuju jezik i spoznaju, po njemu je matematičko razmišljanje uglavnom bez reči, često praćeno mentalnim slikama koje predstavljaju čitavo rešenje nekog problema. Anketirao je 100 vodećih fizičara tog vremena (približno 1900. godina), pitavši ih kako rade svoj posao. Mnogi odgovori su se poklapali sa njegovim; neki su izjavili da vide matematičke koncepte kao boje.

Adamar je opisao doživljaje matematičara/teoretskih fizičara Karla Fridriha Gausa, Hermana fon Helmholca, Anrija Poenkarea i drugih kao posmatranje čitavih rešenja sa "iznenadnom spontanošću".[1] Isto su objavili i mnogi drugi u književnosti, kao što su Denis Brajan[2], G. H. Hardi[3], B. L. van der Verden,[4], Harold Rig[5], Fridrih Kekule (koji je sanjao benzenov prsten) i Nikola Tesla.

Adamar je opisao taj proces tako da ima četiri od pet koraka modela kreativnog procesa Grejema Volasa:
Pripremanje
Inkubacija
Osvetljenje
Potvrda

Mari-Luiz fon Franc, kolega eminentnog psihijatra Karla Junga, primetila je da u ovim nesvesnim naučnim otkrićima, "stalno ponavljajući i važan faktor … jeste simultanost sa kojom se potpuno rešenje intuitivno spoznaje i koje se kasnije može proveriti razgovornim rezonovanjem.” Ona opisuje rešenje "kao arhetipičnu šemu ili sliku.”[6] Kako je citirao fon Franc,[7] prema Jungu: “Arhetipovi … se manifestuju samo kroz svoju mogućnost da organizuju slike i ideje i ovo je uvek nesvesni proces koji se kasnije ne može primetiti.”[8]

Dela
Žak Adamar, The Psychology of Invention in the Mathematical Field (Dover, 1954) ISBN 0-486-20107-4 (Princeton University Press, 1945) i Žak Adamar The Mathematician's Mind: The Psychology of Invention in the Mathematical Field (Prinston, 1996) ISBN 0-691-02931-8

Dalje čitanje
Life and Work of Jacques Hadamard, Vladimir Maz'ya[1] & T. O. Shaposhnikova, American Mathematical Society, februar 1998, tvrde korice, 574 strana, ISBN 0-8218-0841-9

Literatura
Denis Brian Einstein: A Life (John Wiley and Sons, 1996) ISBN 0-471-11459-6
Jacques Hadamard The Psychology of Invention in the Mathematical Field (Dover, 1954) ISBN 0-486-20107-4
C. G. Jung The Collected Works of C. G. Jung. Volume 8. The Structure and Dynamics of the Psyche. (Prinston, 1981) ISBN 0-691-09774-7
Robert Kanigel The Man Who Knew Infinity: A Life of the Genius Ramanujan (Washington Square Press, 1992) ISBN 0-671-75061-5
Marie-Louise von Franz, Psyche and Matter (Šambala, 1992) ISBN 0-87773-902-1

Reference
^ Adamar, 1954, str. 13-16.
^ Ajnštajn, nakon godina provedenih u bezuspešnim proračunima, odjednom je imao rešenje generalne teorije relativnosti koja je otkrivena u snu “kao džinovska kocka koja pravi neuništiv otisak, ogromna mapa univerzuma se skicirala u jednoj jasnoj viziji.” V. Brajan, 1996, str. 159.
^ G. H. Hardi je citirao kako je matematičar Šrinivasa Ramanudžan imao “momente iznenadnog osvetljenja.” V. Kanigel, 1992, str. 285-286.
^ fon Franc, 1992, str. 297 i 314. Citirano delo: B. L. van der Verden, Einfall und Überlegung: Drei kleine Beiträge zur Psychologie des mathematischen Denkens (Gazel & Štutgart, 1954).
^ fon Franc, 1992, str. 297 i 314. Citirano delo: Harold Rig, Imagination: An Inquiry into the Sources and Conditions That Stimulate Creativity (Njujork: Harper, 1954)
^ fon Franc, 1992, str. 297-298.
^ fon Franc, 1992, str. 297-298 i 314.
^ Jung, 1981, pasus 440, str. 231.

Izvor: Wikipedia