Klasično uslovljavanje
Osnovni oblik učenja u periodu novorođenčeta i odojčeta je uslovljavanje. Ovajoblik učenja je primenljiv za objašnjenje određenih promena kod ljudi svih uzrasta. Klasično ili respodentno uslovljavanje je najjednostavniji oblik učenja koji dovodido stvaranja uslovnog odgovora, reakcije. Procesom klasičnog uslovljavanja se nekaveć postojeća bezuslovna reakcija vezuje za novu (neutralnu) draž koja se javlja istov-remeno ili nešto pre sa bezuslovnom draži koja izaziva tu reakciju. Klasično uslovljava-nje se odvija bez namere subjekta.

Ovaj oblik učenja objasnio je ruski fiziolog i psiholog Pavlov pomoću ogleda sa psimakoristeći hranu kao bezuslovnu draž za refleks salivacije kao bezuslovnu rekciju i zvuk zvonakao neutralnu (uslovnu) draž. Ako je zvuk zvona dovoljno puta ponovljen istovremeno ili nešto pre davanja hrane on počinje sam, i kad se izostavi davanje hrane, da izaziva salivaciju. Tadakažemo da je uspostavljen uslovni refleks. Za objašnjenje uslovnog refleksa Pavlov koristi sle-deće pojmove:

- potkrepljenje - primena bezuslovne draži sa, nešto pre datom, neutralnom (uslovnom)draži;
- orijentacioni refleks
- usmeravanje pažnje na neutralnu draž ("Šta je to?")
- analizator  - centar u korteksu koji odgovara na dospele impulse iz receptora;
- privremena veza - nastaje između neurona u korteksu čije se razdraženje poklapa uvremenu;
- iradijacija razdraženja- jače razdražen centar bezuslovne reakcije privlači sebi drugoslabije razdraženje u korteksu; iradijacija formira privremenu vezu;
- generalizacija - pojava da uslovni refleks izazivaju i draži slične uslovnoj draži; to jezato što je prethodna privremena veza formirana sa celim analizatorom;
- inhibicija - nastaje kada se uslovna draž ponavlja bez bezuslovne draži; ona ima zaštit-ni značaj - čuva nervni sistem od iscrpljenja, zato izaziva:
- gašenje - uslovnog refleksa; nakon pauze, perioda odmora uslovni refleks se opet možeizazvati - to je: spontano obnavljanje;
- uslovljavanje višeg reda - nastaje kada se neutralna draž potkrepljuje uslovnom draži.

Pavlov je isticao da je bezuslovnih refleksa relativno malo pa uslovni refleksiomogućavaju uravnoteženje delatnosti organizma sa uslovima okoline – prilagođava- nje. Dete vrlo rano počinje da se uslovljava na situaciju hranjenja. Na primer, pre početka dojenja majka stavlja bebu u određeni položaj za hranjenje; ubrzo dete počinje sa pokretima sisanja, kada se nađe u položaju za hranjenje. Uslovne reakcije mogu danastaju i vezuju se za kupanje, uspavljivanje i brojne druge situacije. Međutim, uslovljavanje ne izgrađuje samo dobre navike već se njime lako stvaraju i loše navike inepotrebni strahovi; tada govorimo o emocionalnom klasičnom uslovljavanju, kadauslovni strah nastaje posle jednog intenzivnog doživljaja.

Na primer: ako dete koje kroz prozor gleda da prolazi autobus (neutralna draž) - istov-remeno čuje zvuk groma (bezuslovna draž) snažno će se uplašiti (bezuslovna reakcija) i zapla-kaće. Sledeći put kada vidi da prolazi autobus (uslovna draž) pokazivaće strah (uslovna reakci- ja) (Mussen et al., 1984).

Psiholozi su koristili uslovljavanje u postupku ispitivanja senzorne osetljivosti, naprimer: da li dete čuje. Ako se korišćenjem zvuka kao neutralne draži može da formirauslovni refleks kod deteta, onda je to pouzdan znak postojanja akustičke osetljivosti.
Uslovljavanje je korišćeno i u terapiji radi promene loših navika kod dece. Najčešće se pominju primeri odvikavanja dece od noćne enureze i razuslovljavanje straha kod dece.

U razuslovljavanju se uslovna draž (izazivač straha) koristi umesto neutralne ipotkrepljuje prirodnom draži koja izaziva pozitivnu prirodnu reakciju deteta. Nakondovoljno ponavljanja formira se nova uslovna reakcija čime se istovremeno dete oslobađa od straha. Sa uzrastom, sazrevanjem nervnog sistema mehanizam uslovne rekcije se lakše ibrže uspostavlja i igra značajnu ulogu u sticanju novih iskustava i navika deteta