Prema načinu dobijanja, može biti: vrcani (centrifugiran), med u saću, presovan (gnječeni), topljen itd.

Prema konzistenciji može biti u tečnom i kristalisanom stanju, a postoje i prelazi između tih stanja, kao i posebno, želatinasto stanje za neke (malobrojne) vrste medova.

Podela se može napraviti i prema geografskom poreklu, na region odakle potiče ili prema nadmorskoj visini terena.

Prema tehnološkoj obradi, može biti bez obrade, zatim proceđen (kroz sita), filtriran (kroz posebne filtere), pasterizovan, dekristalisan (zagrevan), prerađen u finokristalisan itd.

U zavisnosti da li potiče od jedne ili više vrsta biljaka, deli se na monoflorni i poliflorni.

 

Ispod su navedene značajnije vrste monoflornih medova. Data su i njihova najvažnija lekovita svojstva i neke od primena, pri čemu treba imati u vidu da med bez obzira na vrstu zadržava svoja osnovna svojstva i opštu primenu.

 

Bagremov med. Prozračan, ima bledo zelenu nijansu, koja može ići i u svetlo žutu. Visoko je cenjen, aromatičan i prijatan, blagog ukusa, zbog čega se preporučuje deci i starijima. Dugo ne kristališe. Vrlo je pogodan za proizvodnju meda u saću.

Smanjuje lučenje kiselina u želucu, reguliše funkciju želuca, pomaže zaustavljanje krvarenja, kod kašlja, visoke temperature, može se koristiti kod bolesti očiju itd.

Lipov med. Svetlo žute boje, specifičnog mirisa i prilično izraženog oštrog ukusa, na osnovu kojih se vrlo lako prepoznaje. Vremenom kristališe, krupnozrnasto.

Veoma je dobro sredstvo za izazivanje znojenja i zbog toga skoro nezamenljiv kod oboljenja izazvanih prehladom. Zbog izraženih anibaktericidnih svojstava predstavlja dobro profilaktičko (preventivno) sredstvo, koristi se kod angine i kod mnogih upalnih procesa, rana, opekotina i sl. Preporučuje se kod različitih bolesti želuca, jetre i bubrega.

Kestenov med. Med od pitomog (jestivog) kestena je tamno žut, slabog mirisa, gorkog ukusa, nekada smatran trećerazrednom vrstom a sada je jedan od najviše traženih, zbog svojih lekovitih svojstava i bogatstva u polenu. Pomaže kod bronhitisa, astme i drugih bolesti disajnih puteva, bolesti krvnih sudova, popravlja apetit. Ima jako baktericidno dejstvo, sadrži u sebi mnogo  vodonik peroksida pa je dobar za obradu rana i kod angine.


Suncokretov med. To je posle kestenovog meda jedan od najbogatijih polenom. Žute boje, vrlo brzo kristališe u sitne kristale. Posebno se preporučuje kod prehlada, gripa, kijavice, bolesti disajnih organa.

Heljdin med. Taman, jakog, otužnog mirisa i ne baš prijatnog ukusa. Veoma bogat mineralnim materijama, posebno gvožđa. Posebno koristan kod anemija, hipo i avitaminoze, različitih krvarenja, povišenog pritiska, bolesti krvnih sudova i mnogih drugih bolesti.

Deteline. Daju manje ili više svetle medove, prijatnog ukusa i blagog mirisa. Med se smatra pogodnim u lečenju kašlja, arterioskleroze, bolesti jetre, za pojačano mokrenje, za čišćenje krvi, pri raznim upalama i dr. Med od detelina ima nisku vrednost dijastaze.

Kupina. Divlja i pitoma kupina daju vrlo kvalitetan med, proziran, svetložute boje, vrlo prijatnog ukusa i mirisa. Pomaže kod bolesti respiratornih organa.

Malina. Pitoma i divlja malina daju vrlo aromatičan svetložut med, suptilnog mirisa, prijatnog ukusa, koji kristališe u vrlo fine kristale bele boje. Vrlo je koristan kod svih bolesti usled prehlade i preporučuje se kao profilaktičko sredstvo protiv gripa.

Voćni med. Dobija se od različitog drvenastog voća koje cveta u proleće. Dominiraju obično jabuke, trešnje, a može biti i nektara dženerike, šljive, kao i maslačka, koji cveta kada i voćke. Boje je obično tamnožute. Prijatnog je mirisa i ukusa, a ako preovladava koštičavo voće, miris može biti na voćne koštice, a ukus malo nagorak. Bogat je polenom i odličan za žvakanje saća sa medom, lečenje prehlada.

Uljana repica. Med je žut, brzo kristališe i tada dobije belo-sivkastu nijansu. Nije mnogo cenjen, verovatno samo zbog kristalizacije. Daje dobre rezultate u lečenju čireva, jako je sredstvo za podsticanje mokrenja.

Vrijesak. Med je žute boje ili tamniji, zavisno od vrste vrijeska, jakog mirisa i prijatnog ukusa, želatinast, kristališe. Vrlo je cenjen i tražen.

Vrba. Med žute boje, specifičnog mirisa, pomalo nagorkog ukusa.

Lavanda. Daje svetložut med, vrlo jakog mirisa i ukusa. Spada u vrlo tražene medove. Smatra se posebno pogodnim kod bolesti jetre, podstiče pojačano lučenje žuči.

Žalfija (kadulja). Daje tamno žut ili još tamniji med, prijatnog mirisa i ukusa, pomalo gorak. Vrlo tražen zbog svojih lekovitih svojstava, posebno za bolesti disajnih organa. Pomaže zaustavljanju krvarenja, protiv upala, ima jako baktericidno dejstrvo. Preporučuje se upotreba u kozmetičke svrhe.

 

Poliflorni cvetni med je livadski, a u tu kategoriju može se uvrstiti i planinski med.

Livadski. To je poliflorni med (potiče od više vrsta biljaka), pa s obzirom na različito poreklo, vrste livada i drugo, može mnogo varirati po boji, mirisu i ukusu. Boja mu je od žute i svetlo crvene, do tamno žute, crvene, a može biti i tamniji. Miris je posebno izražen, prijatan, preovlađuje miris dominante biljke. Ukus je prijatan, izražen, sladak, može biti i malo kiselkast.


Med koji nije nektarskog porekla:

Šumski. Ta vrsta meda ne potiče od nektara, već je ili biljnog porekla ("medna rosa") ili životinjskog ("medljika"). U oba slučaja, pčele ga sakupljaju sa listova i grančica različitog listopadnog i zimzelenog drveća i ređe, žbunja. Najčešće se javlja tokom leta, sve do jeseni, pri visokim temperaturama vazduha. Najčešća u Srbiji je hrastova medljika, u Sloveniji naprimer jelova, sa smreke itd.

Hrastova medljika je gusta, lepljiva, tamno crvene boje koja skoro prelazi u crnu. Ne kristališe tako brzo, nema izražen miris a ukus je jak i specifičan, pomalo nalik karamelu (ali ga ne treba mešati sa pregrejanim medom). Sadrži dosta mineralnih materija.

Jelova medljika je tamno zelene boje, ka crnoj. Nema izražen miris, prijatnog je ukusa. Vrlo je cenjena.

Sve vrste medljike imaju jaka antiseptička i protivupalna svojstva i pomažu kod bolesti disajnih puteva i organa za mokrenje. Prisustvo smolastih materija daje purgativna svojstva i umirujuće dejstvo na upale creva. Korisne su kod anemija

Med protiv nesanice


Tokom prelaznog perioda između godišnjih doba mnogi ljudi imaju problem s nesanicom. Bečki zdravstveni stručnjak, profesor Hademar Bankhofer, savetuje kako se jednostavnim sredstvima nesanica može sprečiti.

Stara kineska poslovica kaže „Ako želite dobro da spavate i pre svega brzo da zaspete, dodajte med u čaj". Ono šta se iza ove poslovice krije je aminokiselina triptofan, čija je uloga izgradnja proteina, objašnjava Bankhofer. Te aminokiseline ima u skoro svim namirnicama ali u malim količinama. Triptofan je osetljiv. Na putu do mozga, gde je potreban, ima dosta „neprijatelja". Pre svega gradivni blokovi koji se javljaju usled prekomernog unošenja mesa, sprečavaju i blokiraju triptofan. Zbog toga, ukoliko neko ima problema s nesanicom, ne bi trebalo baš za svaki obrok da konzumira meso.

Sam triptofan ne pomaže da se brže zaspe, on predstavlja osnovni materijal. Iz triptofana organizam u mozgu stvara „hormon dobrog raspoloženja" - serotonin. A iz njega tzv. Pinealna žlezda, stvara hormon koji pospešuje spavanje, melatonin.

Profesor Bankhofer smatra da su najvažniji „brzi ugljeni hidrati", koji brzo prodiru u krvotok. On predlaže čaj od nane zaslađen medom, mlako mleko s medom, musli ili kornfleks zaslađen s medom. Ove kombinacije su posebno delotvorne, jer triptofan sadrže ne samo šećer i med već i pahulje. Oko 45 minuta nakon obroka sa ugljenim hidratima triptofan može bez prepreka da dospe do mozga i dá inicijalni signal za stvaranje melatonina i time odagna nesanicu. Osim toga, nakon unosa ugljenih hidrata pankreas luči insulin, koji širi krvne sudove, krvni pritisak se smanjuje što takođe dovodi do toga da se brzo utone u san.

poslovnazena.biz