VRSTE LJUBAVI PREMA TIPU LIČNOSTI

Neki teoretičari ljubavnih odnosa tvrde da postoji još nekoliko vrsta ljubavi, koje se, uglavnom, baziraju na tipovima ličnosti.


Jedna od njih je „narcisoidna ljubav“, tj. odnos u kojem jedan od partnera ima stalnu potrebu da mu se drugi divi i obožava ga. To su uglavnom ličnosti koje su se tokom detinjstva suočile sa određenim traumama, pa kroz takve veze sebi dokazuju da vrede. Takvi tipovi ljudi uglavnom osvajaju laskanjem.

„Zavisnička ljubav“ je vrsta odnosa u kojem se potpuno podređujemo drugom, odričemo se svojih snova i potreba da bi zadovoljili partnera. Ovakva ljubav prepuna je žrtvovanja, samosažaljenja i pasivnosti. Inicijativa je uvek prepuštena partneru do te mere da više nemamo ni svoje mišljenje, stavove, reakcije. Sve je u službi njegove sreće i jedino zadovoljstvo potiče od partnerove naklonosti. Ovako vole slabe ličnosti, ljudi koji se plaše da donose odluke, stalno se brinu i sekiraju.

„Imaginarne ljubavi“ ostvaruju oni koji vole da vole. Njima je važnija ideja o ljubavi, nego sam odnos. Ovakva ljubav je prepuna romantike, sanjarenja, idealizovanja partnera, ali je to jako često daleko od realnosti. Ljudi koji ovako vole često se zaljubljuju u nedostižne partnere i/ili imaginarnu sliku o nekome. To su umetničke duše, ličnosti koje žive u svetu koji su sami zamislili, drugačijem i lepšem od realnog.

„Telesna ljubav“ pomalo podseća na eros ljubav, ali je lišena dubokih emocija. Uspeh odnosa zavisi od seksualnog sklada. Nema razgovora, prihvatanja, uživanja, neverbalne komunikacije, sve je samo seks. To su sebične, zanemarivane osobe, koje su se tokom detinjstva susrele sa nekom vrstom odbacivanja.

„Dva plus“ ljubav je način na koji vole ljudi koji smatraju da im jedna osoba nije dovoljna i da ne postoji niko ko bi mogao da odgovori na sve njihove potrebe i zahteve. Tu uvek postoji još jedna žena ili još jedan muškarac, a dva partnera u simbiozi čine jednu savršenu osobu. Od jednog uzimaju nešto što drugi nema i obrnuto. To su uglavnom osobe koje ulaze u „paralelne veze“, u kojima je jedan od partnera najčešće u braku.

„Dva minus“ ljubavi su neuzvraćene. One su ponekad toliko jake da nam godinama ne dozvoljavaju da volimo nekog drugog. Neproživljena iskustva najviše nas muče i intrigiraju, jer se uvek pitamo da li smo uradili baš sve što smo mogli da takve veze ostvarimo. Svakog sledećeg ko uđe u naš život poredimo sa tim nekim „savršenim“ koga smo voleli više od života. Zanimljivo je da ovakve ljubavi nisu strogo povezane sa karakteristikama ličnosti. One se mogu dogoditi i događaju se svima, bez obzira na razlike. Jedino što neko smogne snage da krene dalje, dok drugima one odrede čitav život, pišu Novosti.

Izvor: S media