Vrh vlasti izvor korupcije u Srbiji

Partije opljačkale građane



U situaciji kada nema ko da ih istinski kontroliše, parlamentarne stranke u Srbiji ne samo da kriju finansijere, već sebi dozvoljavaju luksuz da zadrže višak para koje su uzele iz budžeta, tačnije od građana Srbije. Istovremeno, zakonska rešenja su takva da za njih nema bojazni da bi za to mogle da snose bilo kakve posledice.

Političke stranke su prošle godine iz budžeta Srbije dobile 62,7 miliona dinara (ili oko 750.000 evra) više nego što im sleduje, nedavno je ocenio predsednik „Transparentnosti Srbija“ Vladimir Goati. Partije su dobile 547.298.000, a prema zakonu sledovalo im je 484.539.012 dinara. Član 4. Zakona o finansiranju političkih partija propisuje da sredstva iz javnih izvora za finansiranje redovnog rada stranaka treba da iznose 0,15 odsto budžeta. Budžet za 2006. umanjen za te transfere iznosi nešto više od 323 milijarde dinara.
Nijedna od partija do sada nije najavila da će vratiti novac jer znaju da ih na to niko neće terati, a neće ih terati jer niko u Skupštini Srbije nije zatražio da se ta odredba budžeta menja amandmanima, iako je uočeno da je došlo do razlike između predloženog i usvojenog budžeta. Tako je nastala razlika od 750.000 evra koje, bar trenutno, stranački prvaci nemaju nameru da vrate u kasu svih nas.

Svi ćute jer svima odgovara
Da je malo verovatno da će to uraditi potvrđuje objašnjenje Ministarstva finansija koje tvrdi da prema zakonu stranke, u stvari, i ne treba da vraćaju višak novca. Naime, kada se usvaja budžet, njega prvo predlaže Vlada. Međutim, onda budžet ide dalje u Skupštinu, gde poslanici ulažu u raspravi primedbe na određene stavke i mogu da smanje neke iznose. Tako se desilo i ovog puta, pa je iz parlamenta izašao nešto manji iznos ukupnog budžeta nego što je Vlada predložila. Ali, na taj novi iznos nije rađen i novi proračun za pare koje idu strankama, pa je ta stavka ostala veća za 750.000 evra nego što bi po zakonu trebalo da bude. Kako su nam objasnili u Ministarstvu finansija, razlog što nije rađen novi proračun je što nijedna od parlamentarnih stranaka nije uložila primedbu(čitaj amandman) na ovu stavku, pa tako nije ni mogla da bude izmenjena.

Blic Autor: R. Ž. Marković - N. M. Jovanović | 27.09.2007 - 19:44

Odličan post Stami.

Još veći problem od partijskog sledovanja iz budžeta su javna preduzeća koje partije kao i vreme Slobodana Miloševića doživljavaju kao postizborni plen.

Direktori Telekoma, EPS-a, NIS-a, JAT-a, Železnice, Javnih puteva ne treba da budu funkcioneri partija već stručnjaci koji će biti izabrani na javnom konkursu. Ali to je još uvek naučna fantastika za Srbiju.

Zato treba što pre privatizovati javna preduzeća.

Bilo  je nekoliko tema o tome koliko nas kostaju politicari - po partijama pregled troskova poslanika, dnevnice, putni troskovi.
U ovom trenutku mi najvise smeta sto traze prenose sednica a prave cirkus od Skupsine -koja bi trebala da bude reprezentativno telo Srbije.
Za poslanike u sledecem mandatu treba birati samo one koji dobiju uverenja od psihologa, psihijatara, koji poloze test iz bon-tona i politicke kulture. Pri tome treba uvesti zakon da samo dva mandata u zivotu mozes biti poslanik i nista vise-ne dva zaredom-nego dva uopste. NAkon toga-dosta, kraj.
Politicka stranka koja nema spremne kadrove za ovakav sistem rada koji predlazem ne bi trebala ni da postoji-dzaba ti partija koja ima samo glavni odbor i oni su clanstvo, poslanici, clanovi UO,...

Nije ni cudo sto nas onda ovoliko kostaju nasi vajni poslanici.

Partije pod pritiskom javnosti vraćaju novac
Stranke moraju da vrate 750.000 evra
Autor: N. M. Jovanović | 28.09.2007 - 08:05




Parlamentarne stranke u Srbiji moraju da vrate 750.000 evra koje im ne pripadaju, a koje su dobile iz budžeta Srbije. Pojedine partije poručuju da su spremne da to i učine, ali tek sada posle bruke i serije tekstova „Blica“ na tu temu.

Političke stranke su prošle godine iz budžeta Srbije dobile 62,7 miliona dinara (ili oko 750.000 evra) više nego što im sleduje zahvaljujući činjenici da nisu reagovale kada je izglasan manji ukupni budžet, a iznos za redovno finansiranje parlamentarnih političkih partija ostao isti.
Vladajuća koalicija je, bar njeni predstavnici tvrde, odjednom raspoložena da ispravi navodnu grešku i obešteti državnu kasu.
Interesantno je da tvrde da niko nije obraćao pažnju na proračun i višak od 750.000 evra.
Demokratska stranka je spremna na bilo kakav dogovor o tome kako bi se vratile pare građana Srbije, tvrdi za „Blic“ Nada Kolundžija, prva među poslanicima DS u Skupštini Srbije.
- Ako se utvrdi da višak postoji, mi smo za to da se pare vrate u budžet. Ne znam na koji način, ali ispoštovaćemo bilo koji dogovor. Mora da se vidi i ko koliko mora da vrati. Ukoliko do dogovora ne dođe, učinićemo to sami - kaže Kolundžija.
Sa njom se slaže i njena koleginica koja predvodi poslanike G17 plus Suzana Grubješić. Ona kaže da prave informacije tek treba da stignu iz Ministarstva finansija, ali podvlači da grešku treba ispraviti.
Kontrola redovnog finansiranja stranaka u Skupštini Srbije u nadležnosti je Odbora za finansije koji je upravo pre neki dan odlučio da službenicima Skupštine Srbije poveri proveru imovinskog stanja stranaka. Potpredsednik Odbora i potpredsednik Skupštine Radojko Obradović iz redova DSS tvrdi da bi stranke o tome trebalo da raspravljaju za mesec dana kada na dnevni red dođu izveštaji o imovini građana.
- Onda ćemo moći da pokrenemo to pitanje i dobijemo zvaničan izveštaj od Trezora. Zakon mora da se poštuje i ukoliko se utvrdi da je prekršen zakon i počinjena greška, novac mora da se vrati - kaže Obradović.
Stranke ne bi smele da se pozivaju da je sve urađeno po Zakonu o budžetu jer on nije usklađen sa Zakonom o finansiranju političkih partija. Moralno bi bilo da same vrate novac. To potvrđuje i Nemanja Nenadić, direktor „Transparetnosti Srbija“.
On tvrdi da klasičan mehanizam za vraćanje viška para u ovom slučaju ne može da se koristi. „Kod stranaka mora da postoji dobra volja da to učine“, kaže Nenadić.
- Sasvim je svejedno kako će to da urade. Da li će same vratiti novac sada ili će to uraditi tako što će naložiti da se prilikom usvajanja završnog računa vrate te pare. I na kraju, mogu za 750.000 evra da smanje sredstva koji im pripadaju po budžetu za 2008. - objašnjava naš sagovornik.
Da podsetimo, budžet za 2007. godinu predložila je Vlada. U skupštinskoj raspravi poslanici su ulagali primedbe na određene stavke i umanjivali neke iznose. Tako se desilo i ovog puta, pa je iz parlamenta izašao nešto manji ukupni budžet nego što je Vlada predložila. Ali, na taj novi iznos nije rađen i novi proračun za pare koje idu strankama, pa je ta stavka ostala veća za 750.000 evra nego što bi po zakonu trebalo da bude. U Ministarstvu finansija objašnjavaju da je razlog što nije rađen novi proračun to što nijedna od parlamentarnih stranaka nije uložila primedbu (čitaj amandman) na ovu stavku, pa tako nije ni mogla da bude izmenjena. Kada je reč o grešci u proračunu, Nenadić kaže da bi bilo najbolje da skupštinske službe proveravaju ubuduće takve stvari i da onda iznose usklađuju sa usvojenim budžetom.

To što stranke uzimaju iz budzeta je manje zlo od onoga što dobijaju od tajkuna. Vidite da su tajkuni kupili ne samo stranke i ljude na vlasti nego i one u''opoziciji'', da ćute. Zato nam se sve ovo i dešava.

..lopovska država. gde god pipneš - trulo..

I mafijaška.

..naravno..samo što su oni blago prikriveni, a lopovčine gledamo svakodnevno..

Oni neće da mi uđemo u Eu jer nebi mogli da rade to što rade-da pljačkaju ovaj narod.

  Stami iako smo politički protivnici-svaka čast na temi!

kad je stami poceo da citira Goatija, onda znas da se drzava krece u dobrom smeru   

Stami zarazliku od tebe ubacuje tekstova koji argumentuju neke stvari. ne ubacujem tekstove samo o jednoj stranci no o svima . Ajde budi faca pa kazi nesto sem za narkive koje podrzavas???
No da se ne bih raspravljao sa tobom evo jos jednog teksta:

У првих шест месеци ове године, посланици Г17 плус направили највећи рачун за плаћање паркинга, социјалисти за репрезентацију, а представници ДС-а за штампање визиткарти
Политика - Уторак, 25. септембар 21:00






У првих шест месеци ове године, посланици српског парламента потрошили су 1.436.668 динара за плаћање паркинга, репрезентацију и штампање визиткарти. У ову суму урачунати су трошкови посланика из старог сазива, од 1. јануара до 14. фебруара, и трошкови посланика из новог сазива од 14. фебруара, када су им верификовани мандати, до 30. јуна. Према подацима стручних служби до којих је "Политика" дошла, највише новца за плаћање паркинга потрошила је посланичка група Г17 плус - 124.930 динара, СПС је потрошио највише за репрезентацију 159.937, док је штампање визиткарти посланике из ДС-а коштало више него посланике свих осталих странака заједно 104.371 динар.

Стручне службе српског парламента припремиле су за Административни одбор комплетан извештај о шестомесечним трошковима Народне скупштине Србије, који би одбор требало ових дана да размотри. Овог пута дат је преглед комплетних трошкова за све посланичке групе, по свим основама, али и за сваког посланика појединачно. Трошкови сваког посланика појединачно обрађени су због тога што је на седници Административног одбора раније констатовано да се у медијима појављују подаци који би могли довести у заблуду грађане, јер се дају збирни подаци трошкова, а нигде се не види колико која посланичка група има чланова, или из ког места путује који посланик. Из овог извештаја сада се може видети тачно колико је који посланик "коштао" парламент.

Према подацима из извештаја, после Г17 плус, највише новца за паркирање потрошила је посланичка група ДСС-а 111.775 динара, следи СРС са потрошених 85.990 динара, ДС са 84.245, СПС са 55.790, Санџачка демократска партија је потрошила 36.870 динара, НС 30.755, ГСС 26.485, ЛДП 16.155, док је СВМ потрошио 930 динара, а Покрет ветерана Србије (Посланичка група СПС) 65.

Појединачно, највише новца за плаћање паркинга из скупштинског буџета отишло је на Момчила Спасића (Г17 плус), који је за месец и по дана, колико је био посланик у овој години, потрошио 27.175 динара. Другопласирани је Мехо Омеровић (СДП), који је за шест месеци потрошио 25.465 динара, на трећем месту је Наташа Мићић (ЛДП) са потрошених 22.120 динара. Убедљиво најмање новца потрошила су два радикала Милован Радовановић и Златан Јовановић - по 30 динара. Мало више од њих потрошили су Милица Марковић-Војић (ДСС) 60 динара и Иван Живадиновић (Г17 плус) 95 динара. За месец и по дана колико је била посланик у овој години, Благица Костић, која је у парламент ушла на листи СПО, а мандат завршила као члан ПСС-а Богољуба Карића, за плаћање паркинга потрошила је 12.630 динара.

Према извештају стручних служби, од 612.860 динара шестомесечних трошкова за репрезентацију највише су потрошили социјалисти 159.937 динара, који су и даље највеће "кафопије". Следи СРС са 138.668, ДСС са 130.897, ДС са 93.593, Г17 плус са 41.968, СДПО са 19.368, ЛДП је потрошио 3.963, ЛСВ 2.478, а једини посланик Партије за демократско деловање Риза Халими - 437 динара.

За штампање посланичких визиткарти, парламент је потрошио укупно 193.343 динара, а само на ДС је "отишло" 104.371 динар. Трошкови Г17 плус износили су 34.220 динара, СРС-а 27.376, СПС-а 3.422, док је за штампање визиткарти Бајрама Омерагића (Социјално либерална партија Санџака) потрошено 3.422, а Срђана Шајна (Ромска партија) 5.133 динара.

Prema verziji zakona o skupštini poslanici će opet dobro proći
Plata kao džeparac
Skupština će imati budžet. Poslanicima će biti pokriveni svi troškovi, pa će im plata doći kao - čista ušteda
BEOGRAD - Radna verzija Predloga zakona o Narodnoj skupštini, koja je dostavljena poslaničkim grupama, predviđa samostalni budžet parlamenta i daje poslaniku mogućnost da slobodno raspolaže mandatom.

Taj zakon, u čiju je radnu verziju Tanjug imao uvid, pokušaće da razjasni dileme da li mandat pripada poslaniku ili stranci sa čije je liste izabran. U predlogu je navedeno da „narodni poslanik slobodno raspolaže svojim mandatom“ i „opredeljuje se i glasa po sopstvenom izboru“.

Ukoliko poslanici izglasaju taj predlog, Skupština će dobiti i sopstveni budžet. Radna verzija Predloga zakona o skupštini, koja nije konačna i podložna je promenama, predvidela je članove kojima se reguliše imovina koju koristi parlament. Predsednik Skupštine i generalni sekretar biće odgovorni za zakonito upravljanje i raspolaganje imovinom, a narodni poslanici, imenovana i postavljena lica, kao i zaposleni u Skupštini, biće obavezni da je savesno i namenski koriste.

Zakon o skupštini regulisaće i odnos vlade i parlamenta. Izvršna vlast moraće bar jednom godišnje zakonodavnoj da podnese izveštaj o radu, ili kada to parlament od vlade zatraži, a Poslovnikom će biti uređen način sazivanja i tok sednice na kojoj će vlada odgovarati na poslanička pitanja.

„Narodna skupština ostvaruje kontrolu nad radom vlade ili člana vlade putem poslaničkog pitanja, interpelacije, glasanja o nepoverenju i obrazovanjem anketnog odbora ili odbora za sprovođenje skupštinske istrage“, predvideo je jedan od članova zakona.

Ovaj zakon nije mimoišao ni zarade poslanika, pa je tako definisano da izabranici naroda imaju pravo, osim plate, na naknadu troškova u vezi sa službenim putovanjima, dnevnih troškova u toku dana, troškova prevoza za dva putovanja mesečno iz mesta gde imaju službeni ili zakupljeni stan, do mesta stalnog prebivališta i nazad.

Takođe, predviđena je otpremnina poslanika koji ode u penziju, naknada troškova za zakup stana do visine dve prosečne mesečne zarade po zaposlenom u privredi Srbije bez poreza i doprinosa i naknadu za odvojen život. Uslove i visinu primanja i naknada utvrđuje Skupština, odnosno nadležno radno telo parlamenta, što je do sada bio Administrativni odbor.

Radnu verziju ovog zakona izradila je radna grupa osnovana na predlog predsednika parlamenta Olivera Dulića u junu ove godine, a u njenom radu učestvovali su predstavnici svih parlamentarnih stranaka sem Srpske radikalne stranke.