1930 Urugvaj



Na prvom svetskom prvenstvu u fudbalu učestvovalo je 13 zemalja. U to vreme nije bilo kvalifikacija, već su timovi bili pozivani na kup od strane domaćina. Zbog geografske udaljenosti, samo četiri evropske zemlje su se odlučile da učestvuju u kupu dok je većina timova odbila da provede nekoliko nedelja na brodu ploveći preko Atlantika.

Domaćini su sagradili u Montevideu veličanstven stadion od 95,000 mesta. Obilne kiše ometale su izgradnju, tako da je stadion dovršen tek petog dana turnira. Izbor Urugvaja za domaćina prvog turnira bio je opravdan iz više razloga. Urugvajski tim bio je aktuelni nosilac olimpijske medalje, što je već samo po sebi bilo dovoljno. Osim toga, u junu 1930. godine Urugvaj je slavio stogodišnjicu državne nezavisnosti. U Montevideu, prestonici Urugvaja, predviðalo se vreme karnevala tokom dve nedelje trajanja Svetskog kupa.

Na prvom Svetskom kupu bilo je i evropskih zemalja, ali nijedna od njih nije bila favorit. Sile kao što su Italija, Nemačka, Holandija, Engleska i Španija ostale su kod kuće. Tim Rumunije, jedne od učesnica, bio je čak selektovan od strane njegovog Kraljevskog Veličanstva, kralja Karola lično. Ali na ovom turniru nisu imali razloga za slavlje. Jedna od evropskih zemalja bila je i Kraljevina Jugoslavija koja je podelila treće mesto sa reprezentacijom SAD-a.

Francuska i Meksiko odigrale su prvu utakmicu Prvog Svetskog kupa, Francuzi su dobili sa 4-1, a francuski igrač Lisjen Loran dao je prvi gol u istoriji Svetskog kupa. Ali dva glavna tima na turniru bili su Argentina i Urugvaj, koji su se lako probili na čelo svojih grupa. Najbolji igrač turnira bio je Stabile; iako je prvobitno bio rezerva, ušao je na krilnu poziciju i postigao het-trik protiv Meksika. U polufinalu Argentina je razbila Sjedinjene Američke Države sa 6-1, a Urugvaj je sa istim rezultatom pobedio Jugoslaviju. Ova utakmica ostaće poznata po tome što je pri postizanju izjednačujućeg pogotka Urugvaja, loptu strelcu dodao policajac koji je stajao iza aut linije. U to vreme nije bilo meča za treće mesto, tako da su Jugoslavija i SAD podelile treće mesto. U prvom poluvremenu finala činilo se da će Argentina pobediti, ali domaćin se oporavio u drugom poluvremenu i pobedio rezultatom 4-2.

Stadioni

(GRAD - STADION - KLUB - KAPACITET)

Montevideo - Stadion Sentenario - Fudbalska reprezentacija Urugvaja - 80 000
Montevideo - Stadion Positos - Atletiko Penjarol - 5 000
Montevideo - Stadion Gran parke sentral - Klub nasional de Futbol - 20 000



Najbolji strelci

Guiljermo Stabile, Argentina (NA SLICI) 8 golova
Pedro Sea, Urugvaj 5 golova
Guiljermo Subiabre, Čile 4 gola
Bert Petenojdi, SAD, 4 gola

 

 

 
Statistike

Odigranih utakmica: 18
Ukupno golova: 70
Prosečno golova po utakmici: 3,88
Isključenja: 1
Auto-golova: 1
Ukupno gledalaca: 434,500
Prosečno gledalaca po utakmici: 24,139
Finale

Ekipe: Urugvaj - Argentina
Rezultat: 4:2 ( 1:2 )
Datum: 30. juli 1930.

Stadion: Stadion Sentenario, Montevideo
80 000 gledalaca
Sudija: Johanes Langenus , Belgija

Strelci: Dorado 12', Peucelle 20', Stabile 38', Cea 58', Iriarte 68', Kastro 89'

Fudbalska reprezentacija Urugvaja
Enrike Baljestrero - Ernesto Maskeroni, Hoze Nasaci (kap) - Hoze Andrade, Lorenco Fernandez, Pelegrín Hestido - Pablo Dorado, Hektor Skarone, Hektor Kastro, Hoze Sea, Santos Iriarte
Trener: Albert Supiči

Fudbalska reprezentacija Argentine
Huan Botaso - Hoze Dela Tore, Fernando Paternoster - Huan Evaristo, Luis Monti, Ariko Suarez - Karlos Peuselje, Francisko Varaljo, Giljermo Stabile, Manuel Fereira, Mario Evaristo
Trener: Francisko Olazar

svetskoprvenstvo.com

1934 Italija



Svetsko prvenstvo je došlo u Evropu. Na kongresu FIFE održanom u oktobru 1932. Italija je posle osam dugih zasedanja odabrana za domaćina drugog Svetskog kupa. U to vreme Italija je bila pod vođstvom fašističkog vođe “Dučea” Benita Musolinija, koji je došao na vlast 1922. godine.

Diktator je shvatio dodeljivanje Svetskog prvenstva svojoj zemlji kao sjajnu priliku za propagandu i uveravao je da će Italija obezbediti fudbalski spektakl na kome će zavideti celi svet. Ali čak i domaćini su morali da se kvalifikuju da bi dobili pravo učešća u svom sopstvenom prvenstvu! Organizacionom komitetu oteo se uzdah olakšanja kada je Italija pobedila Grčku sa 4-0 u odlučujućem meču. Da domaćin nije učestvovao, prvenstvo bi imalo suprotan efekat.

Urugvaj je bojkotovala ovo prvenstvo zato što su mnoge evropske države odbile da otputuju tamo na prvo Svetsko prvenstvo, tako da je ova zemlja do sada jedini šampion koji nije branio svoju titulu. Britanske asocijacije još uvek su bile u sukobu sa FIFOM, tako da Engleska, Škotska,Vels i Severna Irska nisu učestvovali u kvalifikacionim mečevima.

Ovoga puta su po prvi put bile neophodne kvalifikacije, pošto su želju za učešćem izrazile 32 zemlje. Od njih se 16 kvalifikovalo, a samo četiri su bile vanevropske zemlje: SAD, Brazil, Argentina i prvi afrički učesnik u istoriji, Egipat. Na ovom prvenstvu nije bilo podele na grupe, igralo se po principu diskvalifikacije sa produžecima u slučaju da timovi budu izjednačeni posle 90 minuta igre i ponavljanjem utakmica ukoliko je rezultat bivao nerešen i posle 120 minuta, pošto se u to vreme nije igralo na penale.

Jugoslavija nije uspela da se kvalifikuje posle nerešenog rezultata sa Švajcarskom i porazom od Rumunije.

Za razliku od 1930. godine, kada su svi mečevi održani u istom gradu, Italijani su raširili prvenstvo po celoj zemlji sa Rimom kao centrom zbivanja.

Italija je startovala izvanredno razbivši SAD sa 7-1 na dan otvaranja turnira. Bilo je jasno da neće biti dominacije Južnoamerikanaca kao na prvom Svetskom prvenstvu. Posle prvog kruga samo su evropske zemlje ostale u takmičenju. Jedan od razloga superiornosti Evropljana je bilo odsutsvo Urugvaja i veliki broj rezervi u argentinskom timu. Njihove zvezde iz 1930. su se preselile u Evropu, među njima i Monti i golgeter prvog Svetskog prvenstva Giljermo Stabile.

Ipak, na ovom turniru zasjaće nove zvezde. Italija je bila nepobediva na Svetskom prvenstvu na svom terenu sa Rajmundom Orsijem, Anđelom Skjavijem i Đuzepeom Meacom. Španski golman Rikardo Zamora i češki strelac Oldrih Nejedli su još neka imena koja su ostala u sećanju. Nejedli je het-trikom u polufinalnoj utakmici sa Nemačkom obezbedio svojoj zemlji mesto u finalu. Italija je čekala u finalu i nije pružila  spektakularnu utakmicu. Prvo je gubila sa 0-1, da bi u produžetku pobedila sa 2-1.


Stadioni

(GRAD - STADION - OTVOREN - KAPACITET - BR. UTAKMICA)

Bolonja - Stadion Litorale - 29. maj 1927 - 50.000 - 2
Firenca - Stadion Đovani Berta - 13. septembar 1931 - 55.000 - 3
Đenova - Stadion Luiđi Feraris - 21. januar 1911. - 30.000 - 1
Milano - Stadion San Siro - 19. septembar 1926 - 45.000 - 3
Napulj - Stadion Đorđo Askareli - 27. maj 1934 - 45.000 - 2
Rim - Stadion Nacionalne fašističke partije - 25. mart 1928. - 55.000 - 3
Trst - Stadion Litorio - 1933 - 25.000 - 1
Torino - Stadion Benito Musolini - 14. maj 1933 - 55.000 - 2



Najbolji strelci

Oldrih Nejedli, Čehoslovačka (NA SLICI), 5 golova
Anđelo Skjavio, Italija, 4 gola
Edmund Konen, Nemačka, 4 gola
Rajmundo Orsi, Italija, 3 gola
Leopold Kilholc, Švajcarska, 3 gola

 

 

 
Statistike

Odigranih utakmica: 17
Ukupno golova: 70
Prosečno golova po utakmici: 4,12
Isključenja: 1
Auto-golova: 0
Ukupno gledalaca: 395000
Prosečno gledalaca po utakmici: 23235
Finale

Ekipe: Italija - Čehoslovačka
Rezultat: 2:1 ( 1:1 )
Datum: 10. jun 1934.

Stadion: Stadion PNF, Rim
55 000 gledalaca
Sudija: Ivan Eklind, Švedska
Strelci: Puc 70', Orsi 82', Skjavio 95'

Italija
Kombi – Mozeljo, Alemandi, Feraris IV, Monti - Bertolini, Guaita, Meaca, Skjavio – Ferari, Orsi

Čehoslovačka
Planičla - Ctiroki, Zenišek, Kostalek, Cambal – Krcil, Junek, Svoboda, Sobotka – Nejedli, Puc

svetskoprvenstvo.com

1938 Francuska



Svetsko prvenstvo u Francuskoj bilo je poslednje održano pre Drugog svetskog rata. Musolini je 1934. maksimalno iskoristio Svetski kup u Italiji za ličnu propagandu. Dve godine kasnije Adolf Hitler je pokušao da postigne isto sa Olimpijadom u Berlinu.

Sada, kada je Evropa bila na ivici rata, FIFA je morala diplomatski da odabere domaćina za svetsko prvenstvo 1938. Argentina je konkurisala za održavanje finala i bila sigurna da će postati domaćin najvećeg svetskog fudbalskog turnira, verujući da će izbor biti izvršen između Južne Amerike i Evrope. Ali FIFA nije zaboravila probleme sa prvog prvenstva u Urugvaju, pogotovu teškoće sa putovanjem. U FIFU je sada bilo učlanjeno 57 zemalja, od kojih je najviše bilo iz Evrope. Zato je bilo logično dodeljivanje trećeg Svetskog prvenstva evropskoj zemlji, i ta je čast pripala Francuskoj. Verovatno je taj izbor učinjen iz poštovanja prema Žilu Rimeu, čoveku koji je odigrao značajnu ulogu u pokretanju Svetskog prvenstva kao takmičenja.

Raspored turnira bio je isti kao i četiri godine pre toga u  Italiji, sa igrom po principu diskvalifikacije. Sa južnoameričke strane, Argentina i Urugvaj opet su bili odsutni. Argentina je bojktovala takmičenje pošto nije dobila organizaciju. Brazil je bio jedini predstavnik kontinenta.
Kraljevina Jugoslavija ponovo nije uspela da se nađe u završnici turnira.

Učestvovalo je 15 zemalja, tako da je jedna od njih dobila slobodan prolaz u drugi krug. Tu sreću je imala Švedska, koja je ušla u vrlo uzbudljivu rundu, budući da se pet od sedam mečeva u prvom krugu igralo sa produžetkom ili su bili ponavljani. U jednom od tih mečeva Italija je igrala sa Norveškom i samo srećom ostala u turniru pošto su Norvežani pri kraju dali gol koji nije priznat zbog ofsajda. Brazil je pobedio Poljsku sa 6-5 kada su Leonidas i Vilimovski svaki dali po 4 gola za svoje reprezentacije. Kuba je iznenadila mnoge pobedivšI Rumuniju u ponovljenoj utakmici, a Nemačka je ispala pošto je izgubila ponovljeni meč sa Švajcarskom.

Italija, koja je branila titulu šampiona, pobedila je domaćine sa 3-1 u četvrtfinalu, dok je Švedska najzad ušla u takmičenje i pobedila Kubu sa 8-0. Brazil je u ponovljenom meču pobedio Čehoslovačku, drugoplasiranu sa prethodnog Svetskog prvenstva. Italija se probila u finale pobedivši Brazil u polufinalu sa 2-1. Brazil je učinio neverovatnu grešku izuzevši golgetera Leonidasa iz tima da bi ga sačuvao za finale! To je bila jedna od najkontroverznijih selektorskih odluka u istoriji Svetkog prvenstva. Druga polufinalna utakmica igrana je između Švedske i Mađarske. Šveđani, puni samopouzdanja posle pobede nad Kubom, doživeli su veliko razočarenje pošto ih je Mađarska pregazila sa 5-1 uz het trik Zelengera.

Leonidas se vratio u tim u meču za bronzanu medalju protiv Švedske i postigao dva gola za svoj tim koji je pobedio sa 4-2. Na finalu u Parizu postignuto je 6 golova, od kojih 4 za Italiju koja je odbranila titulu.



Najbolji strelci

Leonidas,  Brazil (NA SLICI), 7 golova
Đula Žengeler, Mađarska, 6 golova
Đerđ Šaroši, 5 golova
Silvio Piola, Italija, 5 golova

 

 

 
Statistike

Odigranih utakmica: 18
Ukupno golova: 84
Prosečno golova po utakmici: 4,67
Isključenja: 4
Auto-golova: 1
Ukupno gledalaca: 483000
Prosečno gledalaca po utakmici: 26833
Finale

Ekipe: Italija - Mađarska
Rezultat: 4:2 ( 3:1 )
Datum: 19. jun 1938.

Stadion: Stade Columbus, Pariz
55 000 gledalaca
Sudija: Žorž Kapdevil, Francuska
Strelci: Kolausi 6', Titkoš 8', Piola 15', Kolausi 35’, Šaroši 70’, Piola 80’

Italija
Olivjeri – Foni, Rava, Serantoni, Andreolo - Lokateli, Bjavati, Meaca, Piola – Ferari, Kolausi

Mađarska
Sabo - Polgar, Biro, Salaj, Suč – Lazar, Šaš, Žengeler, Šaroši – Vinče, Titkoš

svetskoprvenstvo.com

1950 Brazil



Brazil je bio domaćin prvog Svetskog prvenstva posle Drugog svetskog rata. Na kongresu FIFE održanom u julu 1946. u Luksemburgu, Brazil je bio jedini kandidat za domaćina Svetskog prvenstva 1950., iako je prvobitno planirano da se održi 1949. Odluka da se četvrto Svetsko prvenstvo održi u Južnoj Americi proizišla je iz činjenice da je veliki deo Evrope još uvek bio u posleratnim previranjima.

Izbor Brazila bio je dobar, pošto je on bio vladajući šampion Južne Amerike i interesovanje za fudbal u toj ogromnoj zemlji je počelo da prerasta u fanatizam. FIFA je bila uverena da će Brazil prirediti spektakularni fudbalski karneval. Na kongresu 1946. FIFA je takoðe objavila da će se od 1950. trofej Svetskog prvenstva zvati pehar Žila Rimea. Ovim je bila obeležena Rimeova 25. godišnjica na mestu predsednika FIFE.

Na takmičenju  1950. najzad su učestvovali britanski timovi. Pošto je Velika Britanija pobedila tim Ostatka Evrope u meču održanom 1947., Engleska je bila jedan od najjačih favorita. Turnir je imao neobičan raspored. Neke učesnice su se iz različitih razloga povukle sa kupa posle žrebanja. Indija je, naprimer, odbila da učestvuje jer FIFA nije dozvolila reprezentativcima da igraju bosonogi. Konačne grupe bile su neobične, četiri su imale po četiri, jedna tri a jedna samo dva tima. Pobednici grupa su nastavljali igru u finalnom krugu čiji je pobednik dobijao titulu šampiona.   

Jedan od najvećih šokova u istoriji Svetskog kupa dogodio se 29. juna kada je Engleska poražena od SAD sa 1-0. Urugvaju se posrećilo da ima samo jednog protivnika u grupi, pa je iskoristio priliku da razbije Boliviju sa 8-0, a zvezda njegovog tima Skjafino postigao je četiri gola. Švedska i Španija su se isto dobro pokazale i izašle na čelo svojih grupa.

Ovo Svetsko prvenstvo bilo je jedino bez pravog finala. Kada su se u odlučujućem meču sreli Brazil i Urugvaj, domaćinima je trebao samo jedan gol količnik da postanu svetski šampioni. Potukli su Švedsku sa 7-1 i Španiju sa 6-1 u dve prethodne utakmice u grupi i bili su favoriti. Urugvaj je na kraju imao bolju gol razliku i pretekao Švedsku za samo jedan gol. Na finalnoj utakmici je postignut  svetski rekord od 200 000 gledalaca koji nisu mogli verovati sopstvenim očima gledajući ishod. Urugvaj je zapanjio prisutne i pobedio Brazil sa 2-1.

Ovo je bilo i prvo svetsko prvenstvo za posleratnu Jugoslaviju. Počelo je dobro pobedama nad Švajcarskom (3-0) i Meksikom (4-1) ali nisu mogli ništa protiv motivisanog domaćina (0-2). Tada su samo pobednici grupa išli dalje, pa je Jugoslavija na drugom mestu ispala iz daljeg takmičenja. Ipak, ovo prvenstvo je obeležilo stvaranje slavne generacije jugoslovenskog fudbala na čelu sa Rajkom Mitićem i Stjepanom Bobekom.



Najbolji strelci

Ademir,  Brazil, 9 golova
Huan Skjafino, Urugvaj, 5 golova
Estanslao Basora, Španija, 5 golova
Čiko, Brazil, 4 gola
Telmo Zara, Španija, 4 gola
Omar Miguez, Urugvaj, 4 gola
Alsides Đigja, Urugvaj, 4 gola

 

 
Statistike

Odigranih utakmica: 22
Ukupno golova: 88
Prosečno golova po utakmici: 4
Isključenja: 0
Auto-golova: 0
Ukupno gledalaca: 1337000
Prosečno gledalaca po utakmici: 60773
Finale

Ekipe: Brazil - Urugvaj
Rezultat: 1:2 ( 0:0 )
Datum: 16. jul 1950.

Stadion: Maracana, Rio de Janeiro
199854 gledalaca
Sudija: Džordž Rider, Engleska
Strelci: Friaka 47',  Skjafino 66', Đigja 79’

Brazil
Barbosa – Augusto, Žuvenal, Bauer, Danilo – Bioter, Friaka, Zizinjo, Ademir - Zair, Čiko

Urugvaj
Maspoli – Gonzales, Tehera, Gambeta, Varela – Andrade, Đigja, Perez, Miguezi – Skjafino, Moran

svetskoprvenstvo.com

1954 Švajcarska



Švajcarska je bila logičan izbor za domaćina petog Svetskog prvenstva. Štab FIFE bio je u Cirihu, a 1954. bila je pedesetogodišnjica njenog stvaranja. Turnir je dodeljen Švajcarcima na posleratnom kongresu FIFE 1946., i novi stadioni za veliki događaj gradili su se osam godina.

Međutim, obećanja nisu ostvarena i organizacioni zahtevi turnira nisu bili zadovoljeni. Takmičenje je bilo finansijski uspešno iako su stadioni bili malih kapaciteta. Turnir je po prvi put delimično pokriven TV prenosima i Švajcarci su pokazali svoje marketinško umeće iskovavši memorijalne zlatnike posebno za tu priliku.

FIFA je sada imala novog predsednika, Belgijanca Rodolfa Zeldrajersa, i upravno telo je ponovo odlučilo da promeni raspored, vraćajući se sistemu krugova i eliminacija. U četiri grupe bilo je 16 timova, a dalje su prolazila po dva tima iz svake grupe; začudo, oni nisu morali da igraju jedan sa drugim u grupi.

U ovom prvom Svetskom prvenstvu održanom u Evropi posle Drugog svetskog rata, Mađari su bili nova sila koju je trebalo imati u vidu. Zabijali su golove sa učestalošću koja ranije nije bila viđena na Svetskom prvenstvu. Pobedili su Zapadnu Nemačku sa 8-3, a Južnu Koreju sa 9-0. Nijedan tim nikada nije bio veći favorit za osvajača prvenstva. Svetu su predstavljeni igrači kao što je Puškaš, Kočiš, Hidegkuti i Čibor. Još nisu izgubili nijedan zvaničan meč i njihov uspeh je nastavljen i posle faze po grupama i to pobedama protiv Čehoslovačke i Škotske. 

Četvrtfinalni meč između Austrije i Švajcarske doneo je novi svetski rekord. Austrija je pobedila sa 7-5, što je najveći i dosad nenadmašen broj golova u jednom meču na Svetskom prvenstvu. Urugvaj je pobedio Englesku sa 4-2, a Mađarska je pobedila Brazil istim rezultatom u jednom od najbrutalnijih mečeva u istoriji. Kasnije je nazvan “bitkom kod Berna”, pošto su tri igrača isključena, i tuča se nastavila dugo nakon kraja utakmice. Zapadna Nemačka se oporavila od poraza zadobijenog od strane Mađara u prvom kolu i pobedila Jugoslaviju.

U polufinalu između Mađarske i Urugvaja, koji je po prvi put učestvovao na Svetskom prvenstvu na evropskom tlu, viđena je jedna od najboljih utakmica svih vremena. Mađarska je pobedila sa 4-2 posle produžetka i time pobedila dotad neporaženi Urugvaj. Nemci su bili u vrhunskoj formi i razbili su svoje susede Austrijance sa 6-1 i scena je bila spremna za veliko finale. U utakmici za treće mesto, Austrija se brzo oporavila i na opšte iznenađenje pobedila Urugvaj. Finale je bilo napeto. Mađarska je na početku vodila sa 2-0 i činilo se da joj je pobeda osigurana, ali je onda Zapadna Nemačka u svom prepoznatljivom stilu stigla oba gola prednosti i još jednim pobedničkim osvojila po prvi put Svetsko prvenstvo.



Najbolji strelci

Šandor Kočiš, Mađarska (NA SLICI), 11 golova
Maks Morlok, Z. Nemačka, 6 golova
Jozef Higi, Švajcarska, 6 golova
Erih Probst, Austrija, 6 golova

 

 

 
Statistike

Odigranih utakmica: 26
Ukupno golova: 140
Prosečno golova po utakmici: 5,38
Isključenja: 3
Auto-golova: 4
Ukupno gledalaca: 943000
Prosečno gledalaca po utakmici: 36269
Finale (odlučujući meč finalne grupe)

Ekipe: Zapadna Nemačka - Mađarska
Rezultat: 3:2 ( 2:2 )
Datum: 4. jul 1954.

Stadion: Wankdorf Stadion, Bern
60000 gledalaca
Sudija: Bil Ling, Engleska
Strelci: Puškaš 6',  Kočiš 8', Morlok 10’, Ran 18’, Ran 84’

Z. Nemačka
Turek – Posipal, Kolmejer, Eker, Librih – Mai, Ran, Morlok, O. Valter – F. Valter, Šefer

Mađarska
Gročiš – Buzanski, Lantoš, Božik, Lorant – Zakariaš, Puškaš, Kočiš, Hidegkuti – Čibor, Tot

svetskoprvenstvo.com

1958 Švedska



Svetsko prvenstvo ostalo je u Evropi. Domaćin je bila Švedska, i po prvi put turnir je bio praćen međunarodnim televizijskim prenosom. Niko nije bio razočaran, pošto je turnir bio najbolji od do tada održanih. Raspored takmičenja opet se promenio.

Kao i 1954, 16 timova podeljeno je u četiri grupe, ali su sada svi timovi u grupi igrali jedan sa drugim. Ukoliko bi timovi imali isti broj bodova za drugo i treće mesto, ishod je rešavao plej of.  Na svu sreću, u grupama se ovoga puta nije igralo sa produžecima. Prva dva tima iz svake grupe išla su u četvrtfinale, odakle se takmičenje nastavljalo po principu eliminacije. Timovi nisu odabirani kao 1954., ali u svakoj od četiri grupe bila je po jedna ekipa iz Zapadne i Istočne Evrope, jedna iz Ujedinjenog Kraljevstva i jedna iz Južne Amerike. Engleska je imala noćne more u grupi sa Brazilom, Rusijom i Austrijom, osvajačem bronzane medalje iz 1954. Mađarska više nije bila ona ista sila od pre četiri godine. Vodeći igrači kao Puškaš, Kočiš i Čibor napustili su zemlju nakon sovjetske invazije. S druge strane, Sovjetski Savez je po prvi put nastupao na Svetskom prvenstvu, i to kao jedan od favorita.

Na ovom Svetskom prvenstvu zasijao je veliki Pele. Iako je Brazil počeo turnir bez njega, uveden je u igru posle meča sa Engleskom koji se završio sa 0-0. To je inače bio prvi nerešeni rezultat bez postignutog gola na  utakmici Svetskog prvenstva. Brazil je bio veliki favorit, i uneo je u igru novi sistem 4-2-4.  Ostatak sveta će vrlo brzo usvojiti ovu formaciju.

Francuski igrač Žist Fonten je sa neverovatnom lakoćom ubacivao lopte u mrežu. Francuska je u grupi postigla 11 golova i lako se kvalifikovala u četvrtfinale. Isto tako i Švedska i Mađarska, koje su bile u istoj grupi. U ovom kupu učestvovala su četiri britanska tima, i malo ko je očekivao da će se za finale kvalifikovati Severna Irska i Vels. Na svoje veliko razočarenje, Engleska i Škotska morale su da rezervišu mesta za prvi let kući.
U četvrtfinalu nije bilo iznenađenja, Nemci su, kao što se i očekivalo, eliminisali Jugoslaviju, domaćini su eliminisali Sovjete, Francuska je sa blistavim Fontenom razbila srčani tim Iraca, a Pele je postigao prvi gol na Svetskom prvenstvu kojim je Brazil pobedio Vels sa 1-0.
U poslednjem krugu prvenstva bilo je more golova; samo u poslednje četiri utakmice bilo ih je 27! Švedska je u polufinalu jedva pobedila Nemačku, kada su Nemci u poslednjih 30 minuta igrali sa igračem manje.

Brazil je najzad zaustavio Fontena i društvo fantastičnim het trikom Pelea i pobedom od 5-2. Fonten je u meču za bronzu dao još 4 gola da bi popunio svoj bilans do 13 pogodaka, što je najviši rezultat zabeležen u istoriji Svetskog prvenstva. Pele i brazilski tim pobedili su domaćina u finalu sa 5-2.

Jugoslavija se i ovaj put plasirala u četvrtfinale posle nerešenih rezultata protiv Škotske i Paragvaja i pobede nad Žist Fontenovom Francuskom. Ipak, Zapadna Nemačka je bila nepremostiv bedem i porazom od 0:1, Jugoslavija je završila takmičenje na šestom svetskom prvenstvu u fudbalu.



Najbolji strelci

Žist Fonten, Francuska, 13 golova
Pele, Brazil, 6 golova
Helmut Ran, Z. Nemačka, 6 golova
Piter Mekparland, S. Irska, 5 golova
Vava, Brazil, 5 golova

 

 

 
Statistike

Odigranih utakmica: 35
Ukupno golova: 126
Prosečno golova po utakmici: 3,6
Isključenja: 3
Auto-golova: 1
Ukupno gledalaca: 868000
Prosečno gledalaca po utakmici: 24800
Finale

Ekipe: Brazil – Švedska
Rezultat: 5:2 ( 2:1 )
Datum: 29. jun 1958.

Stadion: Rasunda Stadion, Štokholm
49737 gledalaca
Sudija: Moris Gige, Francuska
Strelci: Lidholm 4',  Vava 9', Vava 30’, Pele 55’, Zagalo 68’, Simonson 80’, Pele 89’

Brazil
Gilmar – D. Santos, N. Santos, Zito, Belini – Orland, Garinča, Didi, Vava –Pele, Zagalo

Švedska
Svenson – Bergman, Aksbom, Borjeson, Gustavson – Parlig, Hamrin, Gren, Simonson – Lidholm, Skoglund

svetskoprvenstvo.com

1962 Čile



Na kongresu FIFE održanom u Lisabonu 1956. tri države su zvanično konkurisale za domaćina Svetskog Prvenstva 1962. Bile su to Argentina, Čile i Zapadna Nemačka. Postignuta je saglasnost da turnir nije mogao treći put uzastopce biti održan u Evropi, tako da je prijava Nemaca bila odbijena.

Argentina je imala bolje adute zahvaljujući svojoj fudbalskoj tradiciji, velikim stadionima i ogromnom interesu stanovništva za fudbal. Bila je veliki favorit, ali u maju 1960. Čile je pogodio strašan zemljotres koji je odneo 5000 života. Neko bi pomislio da bi ova tragedija još više išla u prilog Argentincima, ali snažno zalaganje Karlosa Ditborna, predsednika Fudbalske asocijacije Čilea zadobilo je simpatije FIFE i Čile je proglašen za domaćina Svetskog prvenstva 1962. Ditborn je rekao: “Nemamo ništa, i zato moramo imati Svetsko prvenstvo”.

Čileanci su počeli sa izgradnjom novog stadiona, i veličanstveni Nacionalni stadion u Santjagu dovršen je za početak turnira. Za jednu siromašnu zemlju, Čile nije razočarao FIFU kao domaćin Svetskog prvenstva, ali organizatori nisu mogli mnogo da učine za sam kvalitet igre.

Svetsko prvenstvo u Čileu nije donelo mnogo toga novog, bilo je samo jedno  iznenađenje u kvalifikacijama. Švedska, koja je pre četiri godine bila drugoplasirana, nije se plasirala. Brazil je došao u Čile sa sličnim sastavom kao 1958., sa samo jednom važnijom dopunom, Amarildom, koji je ušao u igru pošto se Pele povredio već u drugom meču. Drugi jun bio je crni dan  u istoriji Svetskog prvenstva. Čile je igrao sa Italijom pred 70 000 gledalaca u Santjagu koji su bili svedoci sramotnih scena na terenu pošto je proključao latinski temperament. Bilo je samo dva isključenja, u oba slučaja italijanskih igrača, iako ih je trebalo biti mnogo više. Engleski sudija Aston kasnije je rekao da se meč oteo kontroli i da su se igrači tukli i šutirali. Bila je neophodna policijska intervencija da bi ekipe u miru napustile teren. Domaćini su pobedili sa 2-0.
Jugoslavija i Zapadna Nemačka su se treći put uzastopce srele u četvrtfinalu; oba prethodna puta Nemci su pobedili. Ovog puta je gol Radakovića tri minuta pred kraj plasirao Jugoslovene u polufinale. Brazil je sa sjajnim Garinčom pobedio Englesku, Česi su pobedili Mađarsku, a Čile je na opšte iznenađenje potukao Sovjetski Savez i našao se u polufinalu.

Tu su se susreli sa Brazilom, koji je izgledao nepobediv, i Garinča i Vava su dali po dva gola čime su ponovo obezbedili Brazilu mesto u finalu. Čehoslovačka je pobedila u drugoj polufinalnoj utakmici protiv Jugoslavije. Čile je dobio bronzu pobedničkim golom koji je postignut iz poslednjeg šuta u meču protiv Jugoslavije. To je bio veliki uspeh za Čileance koji nisu očekivali da će njihov tim dogurati tako daleko. Garinča, koji je bio isključen u polufinalu ipak je dobio dozvolu da igra u finalu. Iako je na početku Čehoslovačka bila u vođstvu, Brazil je očigledno bio bolji tim i uspeo je da se povrati i pobedi sa 3-1.

Iako bez Pelea na većem delu turnira, Brazil je uspeo da odbrani titulu.



Najbolji strelci

Garinča, Brazil (NA SLICI), 4 gola
Dražen Jerković, Jugoslavija, 4 gola
Valentin Ivanov, SSSR, 4 gola
Leonel Sančez, Čile, 4 gola
Vava, Brazil, 4 gola

 

 

 
Statistike

Odigranih utakmica: 32
Ukupno golova: 89
Prosečno golova po utakmici: 2,78
Isključenja: 6
Auto-golova: 0
Ukupno gledalaca: 776000
Prosečno gledalaca po utakmici: 24250
Finale

Ekipe: Brazil – Čehoslovačka
Rezultat: 3:1 ( 1:1 )
Datum: 17. jun 1962.

Stadion: Stadion Nacional, Santjago
68679 gledalaca
Sudija: Nikolaj Latičev, SSSR
Strelci: Masopust 15',  Amarildo 17', Zito 68’, Vava 77’

Brazil
Gilmar – D. Santos, Mauro, Zozimo, N. Santos – Zito, Garinča, Didi, Vava –Amarildo, Zagalo

Čehoslovačka
Šrojf – Tihi, Novak, Pluskal, Popluhar – Masopust, Pospihal, Šerer, Kvašnjak – Kadraba, Jelinek

svetskoprvenstvo.com

1966 Engleska



Engleska je 1966. najzad dobila priliku da bude domaćin Svetskog prvenstva. Fudbalska asocijacija organizovala je takmičenje za primer, a stadioni koji su bili korišćeni bili su možda najbolji koji su do tada korišćeni za održavanje Svetskog prvenstva.

Broj gledalaca bio je među najvećima u istoriji. Ali timovi sa turnira iz 1966. nisu uspeli da pruže uzbuđenje i veštinu koju su dali veliki timovi poput Mađarske 1954. i Brazila 1958. i 1962. Engleska je bila najbolji tim u dosta slabom izboru učesnika. Nažalost, igra je više prešla u odbranu, i pojedinačne sposobnosti igrača morale su ustupiti mesto taktici.

Meseci koji su prethodili turniru bili su napeti. Trofej Žila Rimea bio je ukraden na izložbi u martu i FIFA se spremila za održavanje Svetskog prvenstva bez trofeja! Srećom, pas po imenu Piklz našao ga je umotanog u novine u nekom žbunju u Južnom Londonu samo nedelju dana nakon krađe.

Turnir je krenuo sa utakmicom Engleske i Urugvaja bez ijednog postignutog gola. Engleska se kvalifikovala kao pobednik grupe bez primljenog gola. Novi vrhunski tim svetskog fudbala bila je Portugalija. Dobili su sve tri utakmice u prvom kolu i čak deklasirali Brazil, dvostrukog pobednika prvenstva. Pele je napustio takmičenje zbog povrede, baš kao i 1962. Još jedno iznenađenje bilo je učešće Severne Koreje na ovom Svetskom prvenstvu; njihova pobeda nad Italijom bila je jedan od najvećih šokova svetskog fudbala svih vremena. Posle ovog poraza i Italijani su morali kući.

Engleska je pobedila Argentinu u meču u kojem je engleski trener Alf Remzi opisao Južnoamerikance kao “životinje”. Čak je zabranio igračima da zamene dresove sa Argentincima posle meča! Severna Koreja je vodila sa 3-0 protiv Portugalije, i delovalo je kao da će se plasirati u finale, ali zatim je Euzebio dao četiri gola, da bi Portugal na kraju pobedio sa 5-3.

U polufinalu su Nemci pobedili Sovjetski Savez sa 2-1. Mladi Franc Bekenbauer dao je drugi gol za Zapadnu Nemačku. Bobi Čarlton zaustavio je prodor Portugalije i  Euzebija na Svetskom prvenstvu postigavši dva pogotka koji su plasirali Englesku u finale. Eusebio je dao svoj deveti gol na meču za bronzanu medalju u kojem je Portugalija pobedila Sovjetski Savez, što je donekle bila uteha za poraz u polufinalu. Finale je bilo veoma dramatično, na Vembliju su se susreli Engleska i Zapadna Nemačka. Engleska je pobedila u produžetku i postala treća zemlja domaćin pobednik Svetskog prvenstva. U ovom finalu desio se i možda najkontroverzniji događaj zabeležen do tada. Gol Engleza koji im je praktično doneo pobedu priznat je iako lopta nije celim obimom prešla gol liniju.

Na ovom Svetskom prvenstvu pojavio se veliki Franc Bekenbauer, kome je u finalu dodeljen zadatak da markira najveću englesku zvezdu Bobija Čarltona, što mu je lako pošlo za rukom jer Čarlton nije bio ni približno opasan kao u polufinalnom meču protiv Portugalije kada je dao dva gola.

Jugoslavija se nije kvalifikovala za ovo svetsko prvenstvo.

Najbolji strelci



Euzebio, Portugalija (NA SLICI), 9 golova
Helmut Haler, Z. Nemačka, 6 golova
Džiof Hirst, Engleska, 4 gola
Franc Bekenbauer, Z. Nemačka, 4 gola
Veleri Porkujan, SSSR, 4 gola
Luis Artime, Argentina, 4 gola

 

 
Statistike

Odigranih utakmica: 32
Ukupno golova: 89
Prosečno golova po utakmici: 2,78
Isključenja: 6
Auto-golova: 0
Ukupno gledalaca: 776000
Prosečno gledalaca po utakmici: 24250
Finale

Ekipe: Brazil – Čehoslovačka
Rezultat: 3:1 ( 1:1 )
Datum: 17. jun 1962.

Stadion: Stadion Nacional, Santjago
68679 gledalaca
Sudija: Nikolaj Latičev, SSSR
Strelci: Masopust 15',  Amarildo 17', Zito 68’, Vava 77’

Brazil
Gilmar – D. Santos, Mauro, Zozimo, N. Santos – Zito, Garinča, Didi, Vava –Amarildo, Zagalo

Čehoslovačka
Šrojf – Tihi, Novak, Pluskal, Popluhar – Masopust, Pospihal, Šerer, Kvašnjak – Kadraba, Jelinek

svetskoprvenstvo.com

Steta sto Jugoslavija nije osvojila SP

1970 Meksiko



U izboru za domaćina devetog Svetskog prvenstva takmičili su se Argentina i Meksiko, i na kongresu FIFE održanom u Tokiju tokom Olimpijskih igara 1964. godine Meksiku je dodeljen turnir iako je već bio izabran za domaćina Olimpijskih igara 1968.

Međutim, više delegata, pogotovu oni iz Evrope, nisu bili zadovoljni izborom, uglavnom zbog velike nadmorske visine Meksiko Sitija i problema koji su odatle mogli proizići. Srećom, većina timova su se brzo aklimatizovali na proređen vazduh i visoku temperaturu koja je ponekad tokom mečeva dostizala i 37°C.

Raspored ovog Svetskog prvenstva bio je istovetan onom u Engleskoj 1966., ali je sada uvedeno novo pravilo da tim može da uvodi zamene. Još jedna manja promena bilo je uvođenje bacanja novčića da bi se odlučilo o pobedniku ukoliko bi timovi bili izjednačeni posle produžetaka u četvrtfinalnim i polufinalnim mečevima. Srećom, primena ovog metoda nije bila neophodna.

Mnogi smatraju takmičenje u Meksiku najboljim Svetskim prvenstvom svih vremena. Vladao je fer plej i nijedan igrač nije bio isključen tokom tih nekoliko nedelja. Vratio se napad u fudbalu, pogotovu od strane nadarenih brazilskih i zapadnonemačkih igrača. Meksiko i Sovjetski Savez igrali su uvodni meč pod uzavrelim podnevnim suncem bez ijednog gola, ali ova utakmica neće biti tipična za takmičenje. Ceremonija otvaranja bila je veličanstvena, u nebo je pušteno oko 50 000 obojenih balona. Ovo je bilo prvo među spektakularnim otvaranjima koja danas prate velika fudbalska takmičenja.

Brazil je doveo sjajan tim, a Pele je ponovo bio u formi pošto je 1966. izbačen iz igre. Brazilci su pobedili Engleze, koji su branili titulu, u zanimljivom meču koji je najviše zapamćen po fantastičnoj odbrani Gordona Benksa od Peleovog direktnog šuta. Peru je isto doveo interesantan tim, u kome je najveća zvezda bio Kubiljas. Uspeli su neverovatno da se oporave u meču protiv Bugarske, u kome su prvo gubili sa 2-0, da bi na kraju dobili sa 3-2!
Prva od četvrtfinalnih utakmica bila je repriza finala od pre četiri godine. Engleskoj i Zapadnoj Nemačkoj ponovo je bio potreban produžetak. Nemačka mašina za golove Miler dao je pobednički gol pri kraju produžetka, istovremeno se osvetivši za poraz na Vembliju. Italija nije bila uverljiva u prvom krugu, ali kada je potukla domaćine sa 4-1, mnogi su pomislili da bi Italijani čak mogli odneti trofej. Brazil je lako pobedio Peru sa 4-2 u sjajnoj utakmici, a Urugvaj je pobedio Sovjetski Savez u poslednjem minutu produžetka. Gol je bio pod znakom pitanja, pošto je lopta nekoliko sekundi pre toga prešla aut liniju.

Polufinalna utakmica između Italije i Zapadne Nemačke ušla je u klasične mečeve Svetskog prvenstva, i bila je jedna od najboljih svih vremena. Italija je pobedila sa 4-3 u produžetku. Brazil je pobedio Urugvaj sa 3-1.. Meč za bronzanu medalju odlučio je gol Volfganga Overata. Finale je isto ušlo u klasiku, a Pele je postao krunisani kralj fudbala dobivši treću zlatnu medalju na svetskom prvenstvu. Dao je jedan gol i asistirao kod dva, i Brazil je pobedio sa 4-1, što znači da je postao trostruki dobitnik pehara Žila Rimea. Još 1930. je odlučeno da će ga prva zemlja koja ga tri puta osvoji dobiti zauvek.

Neki mečevi u Svetskom prvenstvu biće pamćeni duže od ostalih, i susret Italije i Brazila iz 1970. je jedan od takvih. Bio je to sažetak čitavog turnira, koji je verovatno bio najbolje prvenstvo svih vremena. Brazil je pružio savršenu igru u napadu, a isto važi i za Italiju koja je u četvrtfinalu i polufinalu postigla ukupno osam golova. Finale je izgledalo napeto, i Italijanima je uspelo da na samom početku primire Pelea i ekipu. Ali, nakon 19 minuta, Pele je dao gol iskoristvši dodavanje Rivelinja posle izvedenog auta Tostaoa. Međutim, osam minuta pre poluvremena, greška u odbrani omogućila je Boninsenji da ukrade loptu i prevari golmana Feliksa za izjednačenje.

Međutim, Italija nije mogla mnogo više da učini u drugom poluvremenu. Videlo se da je tim Brazila bolji, i nakon 65 minuta, Žerson je nadjačao igrača u odbrani i zatim ispalio veličanstven gol van prostora za penale. Pet minuta kasnijeŽerson je ponovo bio među akterima, poslavši dugu loptu koju je Pele poslao Žairzinju koji je postigao pogodak. Time je Žairzinjo nastavio seriju golova u svakom od krugova Svetskog prvenstva, uklučujući i finale, što je podvig koji je ostao neponovljen do sada. Sa 3-1 utakmica je bila praktično gotova, a četiri minuta pred kraj, brazilski kapiten Karlos Alberto je preuzeo loptu od Pelea i sjajnim šutom završio briljantan potez.  Brazil je sasvim zasluženo pobedio.

Mario Zagalo je postao prvi igrač koji je pobedio na Svetskom prvenstvu i kao igrač, i kao selektor. Bio je u pobedničkim timovima iz 1958. i 1962., i sada je svojoj zbirci mogao dodati i treću titulu. Ponovo je bio selektor Brazila u Francuskoj 1998., ali je njegov tim u finalu izgubio od domaćina. Mnogi tvrde da je tim iz 1970. bio najbolji fudbalski tim svih vremena. U svakom slučaju, stekao je mnoštvo obožavalaca širom sveta i mnogi njegovi igrači postali su sportske legende.       

Jugoslavija se nije plasirala na ovo svetsko prvenstvo.

svetskoprvenstvo.com