Хирошима над Индонезијом
Ниједан светски телескоп није опазио астериод који се осмог октобра распао изнад острва Јужни Сулавези, срећом на 15 до 20 километара висине. Својом разорном снагом троструко је надмашио прву атомску бомбу!


Космичко камење (Фото ЕСО)

Као да су грунуле три атомске бомбе бачене на Хирошиму, такав се одјек зачуо осмог октобра на небу изнад индонежанског острва Јужни Сулавези.

У парампарчад се распао астероид, ко зна откуда залутао близу Земље, ослободивши енергију од око 50 килотона експлозива тринитротолуола (TNT). Срећом без икаквих последица, зато што се распрснуо на висини од 15 до 20 километара.

Астрономи Питер Браун и Елизабет Силбер са Универзитета Западни Онтарио (Канада) проценили су разорну снагу на темељу подзвучних таласа који су протутњали половином земаљске кугле, а ухватили су уређаји што ослушкују атомске експлозије. Све указује да је дотична „космичка стена” имала пречник од око 10 метара, а такве погоде Земљу једном у десет година. Но, највише забрињава чињеница да ниједан светски телескоп није опазио придошлицу пре распада.

Колико нас угрожавају сличне „свемирске луталице”?

Кали јури ка Земљи

„То нимало не изненађује, с обзиром на то да је пописан тек мањи број астероида ужих од 100 метара”, објашњава Тим Спар, директор Центра за мале планете у Кембриџу (САД). „Па ипак, камење величине 20 до 30 метара може начинити поприличну штету. Ако желите да откријете најмање, морате саградити више већих телескопа. А подухват који би пописао све стајао би, вероватно, милијарде долара.”

У роману „2061: Одисеја три” (1986) Артур Кларк описује путовање кроз „астероидски појас”, које својом злослутношћу подсећа на пловидбу „Титаником”. Исти списатељ је у новом делу, „Божји маљ”, дочарао шта све људски род чини да заустави „космички стену” Кали која јури ка Земљи. И „Жестоки удар” је утемељен на његовом штиву, иако је у филму астероид постао комета.

Минулих десетак година астрономским посматрањима опажено је око 90 одсто астероида који би нашој планети запретили свеопштим разарањем. Следеће потраге требало би да уочевећину преосталих, знатно мањих, налик 250 метара широком Апофису, који бимогао да се обруши било где између Камчатке и Венецуеле13. априла 2036. Колика је вероватноћа да се то догоди? За сада: 1:45.000.

НАСА је побројала 127 небеских тела с могућом извесношћу удара, а до 2020. на списку ће се наћи око хиљаду.

Седам милиона стена

До сада је, иначе,откривено око 6.000 мањих небеских тела у близини наше планете. Од укупног броја, око 500 до 1.000 су пречника од 150 километара и већег, па би обрушавање изазвалоглобалну катастрофу.

У извештају под насловом „Претња астероида: позивна глобални одговор”, научници предлажу изградњу светске мреже изучавања, обавештавања и одбране под вођством Уједињених нација. Збир откривених и описаних тела у будућности ће се нагло повећати, адо 2020. достићи ће милион.

„Поглед на Месец, на којем су због недостатка атмосфере и вулканизма боље очувана удубљења од удара, јасно показује да је астероидска претња велика”, наглашава Расел Швејкарт, астронаут и председник Међународног удружења за ублажавање претње астероида (IPTAM), додавши да историја наше планете пружа бројне доказе за сличне удесе.

Стручњаци процењују да се опасан судар може предвидети десет до 15 година унапред, а то је довољно време за припрему одговарајуће одбране. Убитачна„космичкакиша” (астероиди и комете) битно је утицала на рану еволуцију Земље. Главни пљусакпотрајао је од 20 до 200 милиона година, повременопрекидан раздобљима релативног спокоја. Метеори и комете истопили су стење, изровали кратере и преобликовали површину Месеца.

На Земљи је, ако се бомбардовање уистину догодило, иста катаклизма утицалана развиће живота.

Научници упозоравају да је човечанство непрестано угрожено, јер сваких неколико дана између Земље и Месеца пројури свемирски камен од десетак метара који је у стању да изазове велико разарање. Дон Јеоманс из Лабораторије за млазни погон у Пасадени подсећа да у нашем „космичком суседству” јурца око седам милиона већих и мањих стена.

Када ће се нека устремити на нас, није лако предвидети?



Izvor: Politika

Mislim da je resenja za buducnost, da se te gromade pojedu i pretvore u svemirske letilice ili bilo sta drugo. Posaljes gomilu robota oni tamo kopaju rudu itd. Ako ne nista posaljes gomilu robota motora kji se pobodu u stencugu i pocnu da je  usmeravaju u povoljniju orbitu. Kasnije to postaje orbitalna stanica, itd. ALi prvo treba malo da ovladamo blizim svemirom i jeftinijim pogonima, a i da prestanemo da se bijemo.