Estella nema svako tvoju srecu Ma nije to tako kod svakog Pa sta covek da radi,da ostatak zivota provede kao katolichki pop?
Naci ces ti bolju
Jedino sto ako sadasnje stanje potraje nece biti fer ni prema sadasnjoj devojci :|

Samo on zna kako mu je.

"Samo ostaje nada da vrijeme sad liječi sve rane"

I nije lako sa tim ziveti,ja bi volela da to izgleda kao sreca, ali za mene nije :|


U pravu si,nije!


To nikako,pa vec se snasao

Vreme leci rane,ali uspomene ostaju...njih ne treba brisati,one su deo ziviota..

Pazi... svi moje godiste...

Pa, tatatatirci, meni se to nije desilo sa 23, vec u mojoj 21 godini... velika, najveca, prva ljubav...   I jos uvek pekad dodju flash-backovi, ali ukapirala sam da cu sa tim da zivim citava zivot... Elem, ono sto sam htela da kazem: prva ljubav je velika i nezaboravna, uvek ostaje u srcu, ali...uvek postoji ono ali... prva ljubav nije poslednja... obicno posle toga dodje zrelija, prava ljubav, koja nije samo zaljubljenost, vec totalno ispunjenje...

e zecice svaka ti cast za ovo, stvarno nemam reci

Mislim,sve sam ti rekao!!!

...I da BOG ce mi dati sad snage prezivet te dane...Jel tako Mladjo?

 Ljudi moji mnogo mi je lakse sto sam to podelio sa vama, jer do sad o tome nisam nisakim ni pricao o tome (sem malo sa sestrom), smatrao sam da niko nije vredan da slusa o njoj, da niko nece razumeti. A ispostavilo se da ima jos ljudi koji iskreno vole i shvataju sta to znaci (naravno vi), vreme ce uciniti svoje, zaboraviti necu to znam i ne zelim.Sto je napisala "nemam pojma" da se ne ucaurim u kucu, to me nije snaslo, ali sve je drugacije u drustvu, u izlascima...Nista me ne ispunjava, pomazu jedino nagomilane poslovne obaveze koje ti hteo ili ne skrenu misli. A ono seti se losih stvari, sto rekose "nemam pojma" slazem se da su obicne gluposti, a kamoli ako ih nije ni bilo kao u nasem slucaju...

Nadam se da si se sad resio tog tripa da niko nece razumeti. Jos mali milion ljudi je proslo kroz sve to. Meni su i najvise pomegle dve najbolje drugarice od kojih je jedna prosla kroz razvod a druga je raskinula mesec dana pre mene. Bilo je ono- zovi kad god hoces u bilo koje vreme, jer znaju kako mi je. Ne mogu ti opisati koliko mi je to pomoglo. Ako nista drugo, barem bi me vratile na zemlju svaki put kad bi pocela da se gubim. I pomogle u tom smislu da bi me odvratile od svake pomisli da ga nazovem. I to pomaze. Znam da bih ga zvala svaki put kad bi bila u sranju, i bilo bi jos gore. Ovako- ne znam...kako trudim se da postujem njegovu zelju da bude sam.
A i to sa izlazenjem..pa sad kad razmislim... u pocetku, prve 2-3 nedelje sam stalno izlazila, jednom sam ga i srela, ali od tad...idem uglavnom na mesta gde znam da sigurno nije, i par jako jako dobrih svirki sam propustila jer sam znala da cu ga videti. A nisam sebe zelela da dovedem u cituaciju da se vratim ne 20 nego 100 koraka nazad, a trudim se da krenem dalje.
Posao isto pomaze, da nemam ovu obavezu svaki dan, ili da jos studiram, mislim da bi bilo jos mnogooooo gore. Ovako barem znas da barem nekih 5-6 sati neces razmisljati o proslosti.
Jednostavno -hocu da mi bude bolje.
Ne znam, mozda i zvucim ko neki neurotik, ili kako neko ko je totalno prso, ali rana je jos uvek ziva...Ima dana kad mislim da se sve urusilo, i kad se jednostavno izgubim, i kad vise ne znam kako da se izborim sa tim.
Jedino sto mi mozda sad kao prvai neki problem su moji koji su sve to propatili sa mnom, i koji sasd sve vrme misli da cu uraditi neku glupost, mozda sa nekim novim ili ovako...valjda iz prethodnih iskustava samnom znaju da sam poprilicno autodestruktivna. Ali mogu iskreno da ti kazem da me je raskid poprilicno promenio. I da sada nekako drugacije razmisljam o svemu. Postoji knjiga Stivena Kinga -Mracna kula u kojoj se pominje cesto jedna recenica - Svet je krenuo dalje- i to je to...Hocu da idem dalje.
I ta nova devojka koju imas...znam da ne mozes da joj se predas punim srcem, ali daj joj sansu, i nemoj da je odbacujes od sebe. Mislim da, a i ti to verovatno znas, ona prija tvom srcu. I mislim da mu moras dozvolit ida zaceli...
Ja se raspisa, sranje...toliko mi je toga u glavi...valjda i meni, kad pricam o tome, pomaze...

malo sam to grubo rekao "niko nece razumeti", ja u stvari to nisam zeleo da delim ni sa kim, U razgovoru sa prijateljima bi se trudio da se sto manje o tome prica i ostalo ostavljao za sebe.I strasno pomaze razgovor (u ovom slucaju pisanje) totalno si u pravu "nemam pojma".Sto se tice sadasnje devojke: od prve veceri sam najiskreniji bio prema njoj, i zna da nisam bas oslobodjen starih osecanja, a opet je zelela da bude sa mnom, divna je! Trudim se da se sto manje primecuje tragove proslosti na meni, i da se sto bolje oseca pored mene (sto uostalom cinim svakoj mojoj devojci). "nemam pojma" kad citam pvoj post kao da slusam sebe, zanimljiv osecaj:)

Pa mozda je isti osecaj jer prolazimo kroz isto sranje, a i skoro se desilo.
Aj da i ja budem najiskrenija...Pa skoro sam upoznala jednom momka, i svideo mi se poprilicno, super je lik, svastar ko i ja. I osecam se poprilicno opusteno pored njega. I ja sam bila najiskrenija prema njemu, i rekla sam mu da sam skoro prosal kroz raskid, i da sam jos sjebama, i da ne znam da li mogu da budem ponovo sa nekim. Ali kao i u tvom slucaju, dobila sam veoma pozitivan odgovor prija mi i to sto ide lagano, sto se ne cujemo bas svaki dan...jednostavno je dobro.
I ja sam se premisljala, i da li ej to u redu, i isto tako, da li mogu ponovo nekome da se predam punim srcem, i uopste, da li ja to zelim ponovo da uradim. Ali...ne znam, mislim da treba sebi da dam sansu.
Puno moze da se prica o ovome, toliko toga, svaki dan prolazi kroz glavu. Ali ono sto kazes, prica ipak, cini mi se pomaze.

Empty spaces - what are we living for
Abandoned places - I guess we know the score
On and on, does anybody know what we are looking for...
Another hero, another mindless crime
Behind the curtain, in the pantomime
Hold the line, does anybody want to take it anymore
The show must go on,
The show must go on
Inside my heart is breaking
My make-up may be flaking
But my smile still stays on.
Whatever happens, I’ll leave it all to chance
Another heartache, another failed romance
On and on, does anybody know what we are living for?
I guess I’m learning, I must be warmer now
I’ll soon be turning, round the corner now
Outside the dawn is breaking
But inside in the dark I’m aching to be free
The show must go on
The show must go on
Inside my heart is breaking
My make-up may be flaking
But my smile still stays on
My soul is painted like the wings of butterflies
Fairytales of yesterday will grow but never die
I can fly - my friends
The show must go on
The show must go on
I’ll face it with a grin
I’m never giving in
On - with the show -
I’ll top the bill, I’ll overkill
I have to find the will to carry on
On with the -
On with the show -
The show must go on...