Vreme je da pravilnom ishranom pobedite prolećni umor
7 supstanci za dobro zdravlje

Proleće donosi vetar, kišu i kolebanje temperature, stvari koje mogu da izazovu fizički i psihički stres. „Obratite pažnju na sedam energetskih supstanci“, savetuje doktor Zilke Hofman, nutricionista iz Rendzburga u Nemačkoj.

Jačanje otpornosti

Inulin: Ova biljna supstanca je ugljeni hidrat slatkastog ukusa, manje kaloričan od šećera, zbog čega se često koristi kao zamena za šećer. Inulin u nesvarenom obliku stiže do debelog creva, gde ishranjuje bifidus bakterije važne za imunitet i time podstiče njihovo razmnožavanje. To je veoma važno zato što zdrav odbrambeni sistem počinje u stomaku: oko 80 odsto odbrambenih reakcija odvija se u crevima. Dobre bakterije stvaraju zaštitnu barijeru koja uništava izazivače bolesti.

Nalazi se u: artičokama, cikoriji, belom i crnom luku i špargli.

Snažno srce

Magnezijum: Reč je o jednoj od najvažnijih mineralnih supstanci koja jača srce. Magnezijum je neophodan za prenošenje nervnih impulsa i kontrakciju mišića. To znači da nervi koji kontrolišu rad srčanog mišića mogu optimalno da rade samo ako ima dovoljno magnezijuma u organizmu. Mišićnim vlaknima je potreban magnezijum da bi mogla da se skupe.

Posledice nedostatka: povećava rizik od srčanih tegoba (bolovi, aritmija). Može da dođe do mišićne slabosti, grčeva u mišićima, drhtanja, trnjenja, kao i do gubitka osećaja u rukama i nogama.

Nalazi se u: biljne namirnice (proizvodi od integralnih žitarica, susam, semenke bundeve, mahunarke, povrće, koštunjavo voće), riba i meso.

Više energije

Gvožđe: Element u tragovima zahvaljujući kome oko pet biliona ćelija organizma dobija dovoljno kiseonika. Budući da su neprekidno aktivne, ovim ćelijama je potrebno mnogo energije. Svaka ćelija je mala fabrika za sebe, koja uz pomoć kiseonika proizvodi tu energiju. Crvena krvna zrnca sa hemoglobinom transportuju kiseonik do svih delova tela. Jezgro hemoglobina je gvožđe, koje vezuje kiseonik. Budući da se gvožđe izbacuje iz organizma preko znoja, stolice, mokraće i krvi (za vreme menstruacije), u organizmu može da se javi nedostatak ako ishrana nije bogata gvožđem.

Posledice nedostatka su: hroničan umor, iscrpljenost, bledilo, podložnost infekcijama, anemija.

Nalazi se u: mesu, kobasicama, hlebu od integralnih žitarica, mahunarkama, mušmulama, smokvama i koštunjavom voću.

Bolja koncentracija

Nijacin (nikotinska kiselina, nikotinamid): Ovaj vitamin je važna hrana za mozak. Pošto je ćelijama mozga potrebno izuzetno mnogo energije, važno je da u krvi uvek bude dovoljno nijacina. On širi krvne sudove i aktivira neurotransmitere, koji su važni za optimalno prenošenje impulsa moždanih ćelija. Na taj način nijacin poboljšava koncentraciju i pamćenje, kao i sposobnost reagovanja.

Nalazi se u: iznutricama, rečnoj i morskoj ribi, kvascu, mleku, koštunjavom voću, jabukama, mahunarkama, zelenom lisnatom povrću.
Protiv viška kilograma

Jod: Ovaj element u tragovima je efikasno sredstvo za mršavljenje. Jod je potreban organizmu za proizvodnju hormona štitne žlezde. Oni su nadležni za metabolizam šećera, masti i belančevina, regulišu temperaturu tela i nivo vode u organizmu. Samo ako sve ovo optimalno funkcioniše, organizam sagoreva veće količine masti.

Nalazi se u: morskoj ribi i mlečnim proizvodima. Jela sa morskim algama (npr. suši) takođe sadrže jod.

Protiv nervoze

Tijamin: Ovaj vitamin je neophodan da bi nervi imali dovoljno energije koja im je potrebna za prenošenje električnih impulsa (nadražaja).

Posledice nedostatka: nervoza i razdražljivost, slab apetit, poremećaj sna.

Nalazi se u: u svinjskom mesu, proizvodima od integralnog brašna, grašku i pasulju.

Jači mišići

Vitamin B6: Da bi mišići bili jaki, organizmu su neophodne belančevine (mleko, hleb). Ali da bi belančevine koje se sastoje od aminokiselina mogao da pretvori u mišiće i vezivno tkivo, potrebni su mu pomagači, a jedan od njih je vitamin B6: on je u toku metabolizma zadužen za preradu aminokiselina unetih preko hrane, tako da organizam može da ih pretvori u sopstvene belančevine i na taj način održi snagu mišića odnosno da ih ojača.

Nalazi se u: soji, džigerici, mesu, ribu (naročito losos), zelenom povrću (kupus, potočarka, spanać), kvascu, žitaricama, krompiru, šargarepi, koštunjavom voću i bananama.
CDC/MA

Izvor: Blic