Kreće ispitivanje stanja zdravlja oko 400.000 učesnika prethodnih ratova
Vreme je da država svakog veterana pita kako je
Autor: Bojana Jelovac | 15.08.2007 - 08:42


U Srbiji će 1. septembra početi opsežno istraživanje zdravstvenog stanja oko 400.000 veterana koji su učestvovali u ratovima u poslednjoj deceniji 20 veka, sa akcentom na posttrautmatski stresni poremećaj, poznatiji kao vijetnamski sindrom. Nakon toga, Vlada Srbije planira da do proleća iduće godine stvori prvu nacionalnu bazu o zdravlju ljudi na koje su ratovi ostavili ozbiljne posledice i pruži im organizovanu pomoć.
U našoj zemlji trenutno ne postoji ni tačno utvrđen broj ljudi koji pate od posttraumatskog poremećaja. Prema procenama stručnjaka sa VMA, reč je o oko 35.000 veterana, ali se ispoljavanje ovog poremećaja, koji se može pojaviti i celu deceniju nakon traumatičnog iskustva, tek očekuje kod učesnika poslednjeg rata iz 1999. godine na Kosovu. Država je konačno odlučila da pomogne ovim osobama, tako da će prvog dana septembra startovati projekat pomoći osobama sa posttraumatskim stresnim poremećajem, koji je pripremilo Ministarstvo rada i socijalne politike.
- Projekat ima tri faze. Prva faza, koja će početi na jesen, trajaće šest meseci i obuhvatiće analizu i istraživanje kojima će se utvrditi koliko ima osoba sa ovim poremećajem, kako bi se došlo do svakog pojedinca koji je bio izložen ratnim traumama. Preko Udruženja boraca kontaktiraćemo sa svim veteranima, a uvešćemo i SOS telefon. Veterani će popunjavati specijalne upitnike, a potom će se izrađivati evidencija ne samo o ovom poremećaju, nego i o ukupnom zdravstvenom stanju te populacije - kaže za „Blic“ Miro Čavaljuga, pomoćnik ministra za rad, zadužen za boračka pitanja.
Projekat, koji će trajati nekoliko godina, Ministarstvo rada, koje ga finansira, realizovaće u saradnji sa stručnjacima sa VMA, boračkim organizacijama i udruženjima koja postoje u svakoj opštini i imaju evidenciju o učesnicima rata.
- Ono što se dešava neposredno posle rata je samo vrh ledenog brega u obolevanju, a sa godinama posledice počinju da rastu i bivaju vidljivije. Zato je osnovni cilj projekta da se „stigne do svakog veterana i pita kako je“. To će biti rađeno po specifičnoj metodologiji koja treba da otkrije poremećaj zdravstvenog stanja, čime ćemo dobiti zdravstveni profil bivšeg učesnika rata - objašnjava dr Viktorija Cucić, penzionisana profesorka Medicinskog fakulteta, jedan od kreatora projekta.
Ona napominje da, prema iskustvima zemalja koje su učestvovale u ratovima, samo deset odsto učesnika ne oseća nikakve posledice.
Ipak, istraživanja pokazuju da ljudi sa postratnim poremećajem tri puta više umiru i tri puta više traže medicinsku pomoć od ostalih, da najveće traume imaju oni koji su bili u ratnim zatvorima ili logorima i među njima oko dve trećine pokazuje simptome ovog stresnog poremećaja. Sledi oko 40 odsto direktnih učesnika ratova, kao i 20 odsto izbegličke populacije.
- Tipično je da ovaj poremećaj, kada se razvije, kod 50 odsto ljudi prelazi u hronični, a ako traje dve godine, prelazi u fazu trajne promene ličnosti koju obeležavaju otuđenost, nezadovoljstvo i neraspoloženje... Ti ljudi često uzimaju alkohol, psihoaktivne supstance, ponašaju se agresivno i ukoliko se ne leči kao posledice mogu da se jave nasilje, kriminalne aktivnosti, ubistva i samoubistva - objašnjava pukovnik Miroslav Radovanović, načelnik Klinike za psihijatriju VMA.
U drugoj fazi ovog projekta Ministarstva za rad predviđeno je otvaranje rehabilitacionog centra. Prema najavama ministra za rad Rasima Ljaljića, centar će najverovatnije biti smešten u Grockoj, a pregovori o lokaciji već su u toku.
- U centru će raditi sociolozi, psiholozi, lekari i socijalni radnici, koji će biti zaduženi za ambulantnu pomoć, radne i okupacione terapije i tu će se raditi na resocijalizaciji ljudi - kaže pomoćnik ministra Čavaljuga.
Kako „Blic“ saznaje, u centru će na raznim poslovima biti zaposleni veterani, koji će raditi kao kuvari, baštovani, vozači...
- Da bi se ovi ljudi izlečili i nastavili sa normalnim životom nije dovoljno rešavati samo njihove zdravstvene probleme, već i socijalne i egzistencijalne, tako da je projekat odličan i biće i nama od velike pomoći - kaže za „Blic“ dr Dragiša Ranđelović, direktor Instituta za neuropsihijatrijske bolesti „Dr Laza Lazarević“.
Treća faza projekta podrazumeva reintegraciju u društvo i pomoć pri zapošljavanju, odnosno ponovo uključivanje u „normalni život“, što se očekuje tek za nekoliko godina.
- Istina je da smo predugo čekali i pokretali inicijative da se neko pozabavi ovim problemima koji ne dotiču samo učesnike rata, već i njihovu užu i širu okolinu. Ali, bolje ikad nego nikad - kaže za „Blic“ Moma Jevtić iz Udruženje boraca ratova 1991-1999. godine.

Šta je PTSP?
Posttraumatski stresni poremećaj po definiciji je poremećaj u ponašanju nastao zbog traumatskog događaja, a tipični simptomi su ponovni doživljaj traumatskog iskustva, mučna i emocionalna reakcija na to sećanje i mučni snovi.
- Obično se javlja kod muškarca koji je na ratištu bio izložen stresovima svih vrsta i koji je preživeo ranjavanje, prisustvovao pogibiji ili ranjavanju saboraca, učestvovao u bliskim borbama u teškim uslovima, nalazio se u životnoj opasnosti, bez hrane i vode... Utvrđeno je da sindrom prate povišen stepen sumnjičavosti, nepoverenja, slaba kontrola agresije, doživljaj povređenosti i izmanipulisanosti, povišena interpersonalna senzitivnost, preosetljivost na socijalne relacije od porodice do društva - objašnjava dr Dragiša Ranđelović, direktor Instituta za neuropsihijatrijske bolesti „Dr Laza Lazarević“.

Borci u brojkama
-Oko 400.000 stanovnika Srbije učestvovalo u ratovima u poslednjoj deceniji 20 veka
-Samo 10 odsto učesnika u ratovima ne oseća nikakve posledice po završetku sukoba
-Oko 35.000 veterana prema nezvaničnim procenama pati od posttraumatskog stresnog poremećaja (PTSP)
Ljudi sa PTSP-om tri puta više traže medicinsku pomoć od ostalih i tri puta više umiru
-65 odsto ljudi koji su bili u ratnim zatvorima ili logorima pokazuje simptome PTSP-a, 40 odsto direktnih učesnika ratova i 20 odsto izbegličke populacije

Izvor: Blic

Pa uglavnom smo svi veterani ....pa dobro smo....

Mnogo ljudi je potpuno psihički ne spremno otišlo u rat a neki od njih su zbog toga sad u ozbiljnim krizama. Podržavam ideju, ali ovako kako je opisano teško da će imati saradnju od strane veterana. Ipak niko ne bi želeo da bude stigmatizovan kao ludak. Pristup zato mora biti mnogo pažljiviji, humaniji, bez tog predznaka o psihičkim i zdravstvenim tegobama.