Катастофа у Мексичком заливу одговорна за ледени удар

Да ли је катастофа у Мексичком заливу одговорна за ледени удар на Европу?

О ефектима климатских промена воде се интензивне расправе у стручној и чак белетристичкој периодици. Појавили су се бројни радови на ту тему са веома различитим приступима. Чак је покренута међународна расправа и додељена једна Нобелова награда. Међутим, постоји једно питање, један узрочник, о којем се мало расправља. Чак шта више, то се питање нерадо поставља. То је питање ефеката загађивања Мексичког залива после хаварије на нафтној платформи Бритиш петролеума 20. априла 2010. године.

Познато је да топла клима САД и Западне Европе 90% условљена отопљавањем океанског тока Голфске струје капацитета 50 милиона м3 топле воде у секунди – десет у топлотној енергији на петнаест степени киловата (једанипо петавата). То је еквивалентно по капацитету једном милиону нуклеарних електрана, које вековима греју Европу, САД и Канаду, које се налазе уз Атлантик. Топли ,,додатак,, за 8 – 10 степени Целзија повећава температуру у Европи, Канади и САД, и чак за два степена у Русији – Москви просечне годишње температуре од 3,8 степени Целзија. Принос жита у земљама без чернозема, у Немачкој, Француској, Великој Британији, Шведској, Ирској итд, варира од 60 до 80 метричких центи са хектара, а принос у черноземним подручјима Украјине и Русије од 12 до метричких центи са хектара. У Европи и САД нема суша и пролећних мразева који уништавају усеве. Сада САД и Канада извозе 1000 млн тона жита, Западна Европа 50 милиона тона годишње , док су земље Источне Европе најчешће присиљене да увозе жито. Голфска струја је, услед уштеда у енергији, та која чини западну цивилизацију и капитализам економски ефикаснијим и активним извозником хране, а никако тврдња да су Западноиди интелигентнији и способнији. Голфска суперпријатна струја је била дар Божји западној цивилизацији – Европи, Канади и САД-у, која јој се није у досадашњој историји са захвалношћу одуживала. Супротно, она ју је, вођена законитошћу потраге за високим профитима, уништила и зато следи освета природе. Реално је за очекивати да САД и Канада у будућности не буду активни извозници, него увозници жита. Не само хране, него ће се повећати тражња за енергентима, једнако као што ће се појавити као трагачи за новим стаништима, с обзиром да ће бежати из западних хладних градова у топлије средине. Та ће чињеница у потпуности изменити схватања о досезима неолибералног протестанског капитализма отворене привреде.

После хаварије у Мексичком заливу 2010. године Голфска струја је почела да греши. Проблем се налази у Северном Атлантику и Северном леденом мору, где улогу система отопљавања игра океански ток Голфске струје, коју у њеном природном функционисању географи називају ,,пећ Европе,,. Сада, у ледењацима (холоцен), указује академик Полеванова, карактерна црта океанских струја изгледа као на цртежу:

a) хладна и јача Лабрадорска вода ,,зарања,, испод топлијих и лакших вода Голфске струје, не спречавајући је да загрева Европу;

b) затим Лабрадорска вода ,,израња,, на обалама Шпаније под називом Хладна Канарска вода, сече Аталантик, стиже у Карипско море, загрева се и под називом Голфска струја иде слободно на Север;

c) густина Лабрадорске воде – кључна је чињеница благостања света;

d) ни ,,парни ефекат,, нити ,,озонске рупе,, ни техногена делатност човечанства, а управо густина вода Лабрадорских вода условљава данашњи топао период;

e) у данашње време густина вода Лабрадорских струја само је за једну десетину процента већа од густине вода Голфске струје.

Све указује да су опасности по Европу у наредне три до десет година огромне:

f) Лабрадорска вода је гушћа од Голфске струје = међуглечерска вода:

1) пошто се само Лабрадорска вода упоређује по густини са Голфском струјом, престаће да ,,зарања,, испод Голфске струје, подиже се на површину океана и мења кретање Голфске струје на север;

2) велика узајамна ,,осмица,, океанских вода претвориће се у два кружна тока карактеристична за ледено доба;

3) Голфска струја ће се упутити према Шпанији и почеће да циркулише на малој површини, хладна Лабрадорска вода ће провалити у Европу која ту и почиње да се леди.

g) Лабрадорска вода по густини је иста са Голфском струјом = глечерски период:

1) Када ће процес бити максимално оштар три до двадесет година што се доказује директним подацима о ранијим хлађењима који су били последица бушења леда на Гренланду.

2) Температура ваздуха у Европи тренутно ће постати сибирска (за три до двадесет година).

3) У Европи, Канади и САД ће бити немогуће живети чим се укључи Лабрадорски прекидач – Лондон ће бити сав у снегу, мразеви ће достиће температуру од минус 40 степени Целзија.

4) Оштра ледена хладноћа је реална перспектива наредних година, која се опасност реално проучава у свету.

5) Снага зимског тока Голфске струје према Европи значајно ће ослабити, прека неким подацима за око 30 степени Целзијевих) и највероватније је да су садашње аномалне хладне зиме у Европи директна последица тога.

Процес ,,нестајања,, Голфске струје је кренуо пуном паром, а убрзање процеса је поспешила велика хаварија на нафтној платформи БП-а 20. априла 2010. године у Мексичком заливу. Амерички председник Барак Обама је овај догађај назвао ,,без преседана еколошком катастрофом,, – у густој води Мексичког залива откривене су мрље нафте – једна мрља дужине до 16 км дебљине 90 метара на дубини од 1300 метара. За борбу са нафтним мрљама на површини воде користили су се диспергенти породице Corexit (Corexit 9500 i Corexit 9527), око девет милиона литара корексита као и више од десет милиона литара других диспергената је било додато на више од милијарду литара сирове нафте, која се изливала током неколико месеци из бушотине до које се дошло бушењем. Компанија БП је успела да катастрофу санира тако што велики део нафтне спустио на дно Мексичког залива, међутим, показало се да је масовно коришћење диспергената утицало на брзину протока Госфске струје. Ако се проблем не реши, онда ћемо имати описану ситуацију. Човечанство је без сумње угрожено. Посебно Европа, Канада и САД. Према актуелним подацима Северно-атлански ток Голфске струје више не постоји у заједно са њом је ишчезла и Норвешка струја.

http://www.in4s.net/index.php/mozaik/nit/15418-da-li-je-katastrofa-u-meksickom-zalivu-odgovorna-za-ledeni-udar-na-evropu