Voljna sterilizacija kao vid zaštite od neželjene trudnoće
Tabu tema o kojoj će tek da se priča
Visoko efikasan, ali trajni metod sprečavanja začeća, ističe dr Katarina Sedlecki

BEOGRAD - Priča o zaštiti od neželjene trudnoće večita je tema pripadnika oba pola. S tom razlikom, što bi muškarci najčešće da budu izuzeti od bilo kog načina kontracepcije. Na ženama je uglavnom da izaberu metod koji im najviše odgovara, i tako naravno sebe poštede naknadnih maltretiranja, u smislu prekida trudnoće.

Načina za zaštitu ima mnogo, među kojima je i voljna sterilizacija, o kojoj se ne priča naveliko kao o drugim mogućnostima. Šta ona zapravo predstavlja, objašnjava dr Katarina Sedlecki iz Republičkog centra za planiranje porodice Instituta za zdravstvenu zaštitu majke i deteta:
- Voljna sterilizacija predstavlja trajni metod sprečavanja začeća, pri čemu se kod žena podvezuju jajovodi, a kod muškarca semevodi. Na taj način stvara se mehanička prepreka za spajanje spermatozoida i jajne ćelije. Iako je metod hirurški, potpuno je bezbedan za zdravlje, sa veoma niskom učestalošću komplikacija. Što se tiče eventualnog začeća nakon voljne sterilizacije, treba znati da je ono zanemarljivo malo. U prvoj godini dogodi se jedna trudnoća na 200 žena kojima su podvezani jajovodi. Kod muškaraca, ovaj metod u sprečavanju začeća još je efikasniji.

Međutim, iako je u visokom stepenu pouzdana, voljna sterilizacija predstavlja ipak dvosekli mač. Iz jednostavnog razloga, što njenom primenom dolazi do trajnog gubitka plodnosti.

- Zato, upozorava naša sagovornica, pre konačne odluke o njenoj primeni, dobro treba upozoriti svaki zainteresovani par. Da se naknadno ne bi stvorilo osećanje kajanja zbog učinjenog. I to pre svega, kod osoba mlađih od trideset godina, kao i osoba bez, ili s manjim brojem dece. Upozorenje se odnosi naročito i na osobe koje nisu upoznale sa svojom odlukom partnera, ili se on protivi ovoj metodi. Isto se odnosi na nevenčane parove, kao i na venčane ali sa bračnim problemima.

O tome, koliko je i gde ovaj vid kontrole rađanja raširen, najbolje govore brojke, koje iznosi dr Mirjana Rašević iz Centra za demografska istraživanja Instituta društvenih nauka. Istraživanja pokazuju da se u svetu "blokiranjem jajovoda", 138 miliona žena štiti od neželjene trudnoće. Ili, voljnoj sterilizaciji pribeglo je 16 odsto udatih žena u reproduktivnom dobu...

- Posmatrano po državama, najviše ih je voljno sterilisano u Nemačkoj i SAD. U ovoj državi to je učinila svaka četvrta udata žena između 15 i 49 godina, a u Nemačkoj čak svaka deseta, takođe u plodnom periodu. Što se tiče manje razvijenog dela sveta, istraživanja pokazuju da se na ovaj vid kontracepcije odlučuje 28,5 odsto žena u Istočnoj Aziji, a 21 procenat u Latinskoj Americi. Što je svet manje razvijen to je i raširenost ove metode manje prisutna, ističe dr Rašević.

Kad je reč o muškarcima, njihova voljna sterilizacija, još je manje raširena. Pozivajući se na procene Hopkins univerziteta, dr Rašević kaže da se tek 42 miliona parova u svetu oslanja na ovaj vid zaštite. Ipak, postoje države u kojima se muškarci baš i ne libe da im se uradi vazektomija, odnosno podvezivanje semevoda. Kao primer navodi se Velika Britanija, u kojoj čak 14 odsto muškaraca pribegava metodi zaštite vazektomijom, dok u SAD to čini 13 odsto muške populacije.
   
      

Svaki peti protiv

Podeljenih mišljenja su i lekari- ginekolozi. Na koji način, objašnjava dr Katarina Sedlecki:
- Kad je reč o modernoj kontracepciji, gotovo svi ginekolozi su za njeno promovisanje. Ali kad je reč o voljnoj sterilizaciji, svaki peti ginekolog se protivi njenoj primeni. Svoj stav objašnjavaju pre svega niskim natalitetom u Srbiji. Gotovo polovina od anketiranih smatra da voljnu sterilizaciju, eventualno treba odobriti ako zainteresovana osoba ima troje i više dece. Sem toga, trebalo bi da je starija od 35 godina, ako se radi o ženama, a 45 godina, ako je reč o muškarcima.
      
      
      
   

Na suprotnom kraju planete, u Indiji, voljnoj sterilizaciji se priklanja 11 odsto muškaraca, da bi zaštitilo partnerku od neželjene trudnoće, a u Kini 10 procenata.

Da se blagonaklono ni kod nas ne gleda ne samo na navedeni, već i na svaki drugi vid kontraceptivne zaštite, najbolje pokazuju podaci o broju namernih pobačaja u Srbiji.

- Na niskonatalitetnim prostorima Srbije godišnje se uradi oko 200 hiljada namernih prekida trudnoća, upozorava ovaj stručnjak. Odnosno, namernom pobačaju pribegava svaka deseta žena u centralnoj Srbiji, a svaka trinaesta u Vojvodini. Posebno poražavajuće saznanje je, da je među njima čak 80 odsto sa ponovljenim abortusima. Odnosno, više od 150 hiljada godišnje izvršenih prekida trudnoća je drugog ili višeg reda.

No, bez obzira na ovako sumornu sliku Srbije, istraživanje na ograničenom uzorku od 296 žena GAK "Narodni front", pokazalo je nešto sasvim drugo. Više od polovine anketiranih žena smatra da voljnu sterilizaciju treba dozvoliti u našoj sredini, dok trećina nema jasno definisan stav.
Z. Ostojić