Nekad se desi da se zaljubite u predivnu osobu, dobro se slažete, razmišljate i o braku. Međutim, postoji jedan problem: vi želite i decu, a voljena osoba ima neku naslednu bolest, i bojite se da bi ta bolest mogla da se prenese i na vašu decu.

Situacija je još i teža ako ste vi ranije već imali neka traumatična iskustva, kao što je spontani pobačaj ili "smrt u kolevci", pa vas užasava već i sama ideja da bi nešto moglo da ne bude u redu s vašom bebom. U takvoj situaciji, racionalno razmišljanje je prilično teško, ali bi se, radi buduće sreće, ipak trebalo potruditi.

Kao jedno, dobro bi bilo razmisliti da li je strah od eventualne nasleđene bolesti dece jedino što vas sprečava da se upustite u nešto ozbiljnije (kao što su brak i osnivanje porodice) s tom osobom. Možda između vas dvoje postoje još neki problemi, nešto što ne želite sebi da priznate, nešto vam drugo tu više smeta, a potencijalnu bolest dece koristite kao izgovor? Ako je tako, trebalo bi razmisliti o pravim problemima i videti šta tu može da se uradi.

U svakom slučaju, strah da bi dete moglo da nasledi bolest jeste opravdan, samo je pitanje koliki je rizik. Zato, ako je stvarno problem samo u tome, bilo bi dobro razgovarati s lekarima i saznati koja je verovatnoća da bi moglo da dođe do bolesti, i da li je to nešto što se može otkriti već u ranoj trudnoći. Takođe bi bilo dobro razgovarati i s voljenom osobom - ako je ona bila dovoljno iskrena prema vama da vam se otvori u vezi svoje bolesti, što uopšte nije lako, trebalo bi da na poverenje uzvratite poverenjem i priznate joj čega se plašite. I da onda pitate koliko često se ta bolest ispoljavala u porodici voljene osobe.

Pored toga, uzmite u obzir to da je, o kojoj god bolesti da se radi, voljena osoba uspela da odraste s tom bolešću, i dovoljno je zdrava da radi (ako radi), kao i da izlazi s vama; dakle, ne radi se o nečemu s čime se ne može živeti. Dobro bi bilo saznati kako se voljena osoba oseća povodom svoje bolesti, kako se snalazi s njom, s čime je imala teškoća; tako saznajete i s kojim bi se problemima mogla suočiti vaša deca (možda, jer uopšte nije sigurno da će se bolest ispoljiti i kod njih). I opet, ne zaboravite da je voljena osoba odrasla uz tu bolest, i to odrasla u nekoga koga je moguće voleti i s kim je moguće biti srećan - ne zvuči kao baš toliko loša perspektiva za vašu decu, zar ne?

Krajnja odluka je na vama, naravno, ali ne bi trebalo podleći panici niti misliti da je sve izgubljeno. Jednom kad saznate sve neophodne činjenice, sasvim je moguće da ćete saznati i da se radi o sasvim prihvatljivom riziku (na kraju krajeva, čak i da ste oboje savršeno zdravi, ne postoji stoprocentna garancija da bi takva bila i deca), i da biste s tom osobom mogli da imate divnu vezu i predivnu porodicu punu ljubavi.

Izvor: Krstarica

Teska tema za jutro...

teska tema uvek... jako bolna i puna mnooogih pitanja 

nasledne bolesti se ispolje kad-tad, ne nuzno u prvoj generaciji... tako da je to zaista zaista jako teska odluka
svi zele zdravo potomstvo, opteretiti ga svesno je ... ne znam


s laksim naslednim bolestima u sustini svi zivimo, nema toga ko je stoprocentno zdrav po svim pitanjima.   

Bicu jako surova, ali sta da se radi...
Najjaca je veza izmedju majke i deteta... pred tom ljubavlju sve ostale padaju u zapecak...

Sa nekim naslednim bolestima nije se zezati, neke druge se veoma dobro drže pod kontrolom. A potomstvo ima šansu i da ne nasledi bolest od roditelja. A niko nema tapiju na zdravlje kako reče Mačak

Surovo  jeste  ali  je  i tacno .

zasto ne usvojite neko zdravo dete?

mozda zato sto se deca ne "usvajaju" u C-marketu ... i sto je to proces koji traje godinama i u kome uspeju samo oni sa najdebljim zivcima, oni koji materijalno najbolje stoje i oni sa najdebljim vezama ... s'obzirom na to da na jedno dete ceka i po vise od 300 porodica ...

Da li je partner vazniji od deteta?