hmmm... znam slucaj gde je devojka maltene pred udaju saznala od svekrve da svi zivi u porodici kolenima unazad boluju od epilepsije ... svekrva je o tome cutala 6 godina veze ... sva njegova braca (3) i njegova rodjena sestra imaju epilepsiju, samo on nema ... i ostavila ga je. Da li je potupila glupo ili je to racionalno razmisljanje 

O naslednim bolestima treba se informisati. Pre svega treba znati koje mogu da se ispolje u drugoj generacioji a koje nemogu. Kad je u pitanju epilepsija ona je posebno opasna nasledna bolest i toj devojci je stvarno bilo teško da odluči mudro.

http://www.epilepsija.co.yu/epilepsija01.htm

pa ako pricamo o detetu koje se jos nije zacelo/rodilo kako god, da, partner mi je vazniji

Ljubav dodje i prodje.Zal za decom ostaje.Sta vise,muskarci su skloniji tome.Uvek potegnu nepostojanje naslednika,cak i ako su sami razlog tome.A dete nije kuce koje ces odbaciti zbog nesavrsenosti.Ja se divim roditeljima te dece,ali ja ne bih mogla.

zajebano je sto je to nasledna bolest , da je samo  partner u pitanju  pa da se  i  upustis u borbu sa epilepsijom a  ovako ...neznam ali  ja  tu  zenu
ne osudjujem .

ovo je neki fašistički topik
ko imaju takve naslednu bolset zbog kojima ima opasnost da ne može da stignu u dobu da se razmnožavaju. Oni ni neće stići do detetu.
A oni koji imaju blaženo, zbog koji još funcioniraju društveno. Oni imaće dete. a sad da li svoje, to je već sociološka pitanja

potpuno je u pravu...

Ne znam zasto je fasisticki zeleti zdravo i pravo dete.
Doduse, roditelji koji su zdravi dobijaju decu sa manama ili se desava da deca usled povrede ostaju uskracena za deo svog bitisanja...ali... opet kazem... ne znam kako je to kod Madjara, ali medju Slovenima postoji izreka kada neko pita kog je pola beba koja se ceka: "Nije vazno. Samo da je zivo i zdravo."

da al tako prestaviš Anea da glavne vrednost je zdravlje... a ne treba biti lekar ili policajac koji to ne vidi..da to je strah od takvom stanju u kojima imaju ljudi po prirodnim pravom za lepotu i zadovoljstvu.


jednostavno drugačije izgleda taj govor koji traži mogućnost za zadovoljstvo te ljudima. prvenstveno neće biti popuna sa strahom od bolesne stanju.

Pazi... ovo sto pisem, pisem iz sopstvenog iskustva...
U jednom trenutku svog zivota sam se nasla pred izborom... pitati ili ne pitati... ostati ili otici... da li je ljubav dovoljna?
Moram ti reci... nije... to nesto je uvek visilo nad nasom buducnoscu...
I moram ti reci i da mi je pao kamen sa srca kada sam saznala da to nesto nije posledica genetske greske, vec nekih nesrecnih okolnosti...
Da je obrnuto... ne znam... verovatno bih se vremenom odgurnula... znam da je to uzasno reci, ali ne zelim da budem licemer jer znam kako izgledaju veze bez dece zbog jednog partnera... znam i kako izgledaju roditelji cije malo dete umre zbog bolesti ili koji se bore sa teskim oboljenjem...
To nisu stvari koje se mogu tek tako obrisati... to su neki oziljci koji ostaju, rane koje nikada ne zarastu... to ljubav ne moze da izleci ili da zaleci..