Moj bivshi (i prvi) je bio strava.  Stvarno smo se slagali, ne samo kao ljubavnici nego smo bili i odlichni ortaci.
On se nije zgrozio na to da sam nevina i bio je veoma pazljiv i shta ti ja znam.  I koliko puta sam prekidala "igranje" i uvek je bio razuman, nije me nikad gurao na stvari koje ne zelim - ali sad shvatam da je i on bio neiskusan (mada mi je rekao da je pre toga spavao sa jednom ribom).  Mozda tipove zbuni kad im devojka kaze da je nevina, misle ova je neka s'marsa, shta sad da radim

Uglavnom, ja smatram da iako sam bila nevina, znala sam tachno shta hocu, shta me pali i te stvari...Mozda sam se razocharala jer je bolelo ko da me kolju, i nisam dobila satisfakciju koju sam ochekivala ili shta ti ja znam....

Ja kad sam izgubila nevinost osecala sam se nekako prljavo i odvratno.Prvi put mi se zgadio jer nije bilo to to,a sa dragim sam vodila ljubav i sa njim sam dozivela svoj prvi orgazam do tad nisam ni znala sta je to.

Drago mi je sto kada se setim svog prvog puta,uvek mi se pojavi osmeh na licu,ali ne zbog zadovoljstva,vec zbog nacina na koji se sve to desilo.Pre svog prvog puta,sa sa svojim deckom (koji mi je bio prvi,a i jos uvek smo skupa) bila sam skoro pune dve godine.On je 5 godina stariji od mene,i nisam mu bila prva,i nije bio nimalo neiskusan.Nikada me nije prisiljavao,s obzirom na to da sam stvarno bila klinka,uvek je govorio :"Spavaces sa mnom,samo onda kad budes spremna i sigurna da to zelis" I tako je i bilo.Bio je jako nezan i pazljiv.I nakon toga ni jednog trenutka,do dana danasnjeg nisam ni jedne sekunde zazalila sto sam to uradila,tada sam njim i u tom trenutku.Cak i da nismo ostali zajedno,sigurno bih potpuno isto mislila.