Pogrešno uzimanje lekova


Nije nikakva retkost da se pojavi neki tekst o greškama prilikom uzimanja različitih lekova, o tome da ljudi ne poštuju uputstva i da eksperimentišu na svoju ruku ("ma može to i ovako"). Otkud toliko takvih tekstova? Uz logično razmišljanje, pomislili biste da su ljudi shvatili poruku i da će sve manje i manje njih eksperimentisati s onim s čime ne treba da eksperimentišu.

Međutim, nije tako - statistike pokazuju da jedna od tri odrasle osobe (dakle, ne govorimo o nerazumnoj dečurliji, već o osobama koje bi trebalo da su zrele i odgovorne) priznaje da ne sledi u potpunosti pravila za uzimanje propisanih lekova. O tome koliko ih uzima lekove na svoju ruku nećemo, bar ne ovom prilikom. Koje su najčešće greške prilikom uzimanja lekova i koje su posledice tih grešaka?

Ono što veliki broj ljudi često (pogrešno) radi prilikom uzimanja antibiotika jeste to da lekove uzimaju dok ne osete poboljšanje. Simptomi prestanu i, "da se ne truje bez veze hemijom", pacijent prestane s uzimanjem lekova pre nego što je popio kompletnu dozu. Međutim, ta doza ima određenu svrhu: da se pobiju sve patogene bakterije. Simptomi će oslabiti, pa nestati, kako se smanjuje broj nepoželjnih bakterija - ali, ako se prerano prestane s uzimanjem antibiotika, deo bakterija će preživeti. Ostaće one najjače i bolest će se vratiti s izraženijim simptomima nego ranije. U nekim slučajevima bakterije će postati i rezistentne na taj lek.

Druga najčešća greška koja se pravi jeste da se ne slede uputstva kako tačno treba uzeti lek. Neke lekove neophodno je uzimati na prazan želudac, inače im se znatno smanjuje dejstvo. Drugima, kao tetraciklinima, dejstvo se smanjuje ukoliko sat pre ili sat posle njihovog uzimanja konsumirate mleko ili mlečne proizvode. Ipak, od ovakvih grešaka najčešća je ona da se ne poštuje da je neke lekove neophodno uzeti onda kada je želudac pun; pacijenti ih uzmu na prazan stomak, verujući da će tako dejstvo leka biti jače - a hrana u želucu trebalo bi u ovakvim slučajevima da zaštiti sluzokožu želuca od leka i da spreči da dođe do mučnine, povraćanja, problema s varenjem, dijareje...

Srećom, ne prave svi ovakve greške - ali je previše onih koji ih prave. Nemojte biti među tom trećinom. Dovoljno je loše što je nekad neophodno da uzmete antibiotike, dodatno pogoršavanje zdravlja greškama u uzimanju lekova zaista nije ni na koji način korisno. Uzmite lekove "po propisu" - to je najbrži i najefikasniji način da što pre ponovo uživate u zdravlju.