Istorija vina

    Nije poznato od kada tačno postoji vino, ali se veruje da je primitivni čovek  imajući potrebu da sačuva hranu onih meseci kada je nema, između  ostalog čuvao i divlje grožde, stavljajući ga u šupljine stena, gde bi ono fermentiralo i penušava tečnost se pretvarala u vino.Najraniji zapisi govore da se u Aziji vino pravilo pre čak 12.000 god. Postoje takođe crteži na zidovima egipatskih grobnica, koji datiraju 2.000 pre nove ere.Vinova loza iz Azije je prvo preneta u stari Egipat, Grčku, Rimsko carstvo, a potom se širila po celom svetu.

Tajne vina

     U antičko doba vino se smatralo pićem i lekom, imalo je gotovo natprirodan ugled. Trideset vekova pre Hrista,vino je bilo jedino piće dostojno da isprati faraone na onaj svet. Nekoliko stotina amfora s vinom je nađeno u grobovima slavnih Egipćana.Čovek je od vina napravio simbol življenja. Interesantan je podatak da je vino uz krv i mleko smatrano za najsloženiju tečnost na svetu.


 
Kako grožde postaje vino

   Vino je fermentisani sok od grožda. Sok je bogat šecerom koji se pretvara u alkohol kada dode u dodir sa gljivicama, koje se formiraju na pokožici sazrele bobice. Priroda se pobrinula da u grožđu stvori najbolju sirovinu za proizvodnju vina. Ono sadrži sve potrebne elemente kao što su voda, šecer, kiseline.Pokožica osim pigmenta  sadrži i milione mikroorganizama ( kvasci ) koji  izazivaju fermentaciju,  koji sok od grožda pretvara u vino. Nakon berbe, zreli plodovi se dopremaju u muljaču gde se grožde priprema za fermetaciju tako što se bobice odvajaju od peteljki, a zatim odlazi dalje u presu gde se muljaju. Nakon toga u zavisnosti od boje vina, sledi dalji tok proizvodnje. Sa belih bobica se odvaja pokožica, dok sok iz crnih bobica fermentira zajedno sa bobicom. Da bi se proizveo Rose, pokožica se nakon kratkog vremena fermentacije odstranjuje.


+ Belo vino
dobijamo od belog ili crnog grožda muljanjem posle čega se odvajaju peteljke i pokožica. Bela vina mogu biti slatka, suva ili penušava. Kod slatkih vina fermentacija se zaustavlja pre no što se cela količina šecera pretvori u alkohol, ako se šećer pretvori u alkohol dobijamo suva vina. Kod penušavih vina je bitan momenat flaširanje vina i sekundarna fermentacija koja se događa u boci.


+ Crno vino
se isključivo dobija od crnog grožda. Postupak u pravljenju vina je isti kao kod belog s tim da se pokožica ne odvaja nego se koristi cela bobica. Pokožica bitno utiče na boju vina.


+Rose
se dobija od crnog grožda, ali se pokožica u određenom momentu fermentacije tj. kada se dobije željena boja vina, odvaja i proces se nastavlja bez nje na uobičajni način. Rose vina su obično suva, ali mogu biti i slatka kao i penušava.


+ Penušava vina
specifičnost ovih vina je u CO2, koji se oslobađa u toku sekundarne fermentacije u boci. Drugi način je dodavanje CO2 veštačkim putem, i tako dobijena vina zovemo biser vina. Naziv "šampanjac" mogu nositi samo penušava vina proizvedena u području Šampanj u Francuskoj.


Proizvodnja vina u svetu


Najpoznatiji proizvođaci vina su Francuska, Nemačka i Italija. Francuska sa svojim Bordo, Burgundi, Loara, Alzak, Ron i Šampanj regionima, spada u najveće  proizvođače vina u svetu. Poznata je po kvalitetnim vinima i naravno šampanjcima.

  Nemačka vina su poznata bez obzira što se uglavnom za njihovu proizvodnju koristi moderna tehnologija.
Tradicija proizvodnje vina u Italiji datira još pre vladavine Rimskog carstva i ona je danas od vodećih proizvodača vina u svetu, tu reputaciju je stekla  proizvodnjom crnih vina.  Italiji je poznata po izvozu jeftinih vina ali nudi  i mnoga kvalitetna vina koja nose imena velikih imanja još iz doba Rimskog carstva.

 
Izvor:Vinarija Coka      http://www.vinarijacoka.co.yu/vinogradi.htm