Nikola Malbaški

VOJVOĐANSKE IGRE SA MANJINCIMA

Nepisano je pravilo da u prestoničkim medijima gotovo nezapaženo prolazi skoro sve što je vezano za pokrajinu Vojvodinu, osim ako nije u pitanju neki skandal pogodan za podizanje tiraža ovdašnje žute štampe. Kako je sa donošenjem novog Ustava AP Vojvodina i formalno i simbolički, a naročito finansijski, dobila “na težini”, poslovično ignorisanje “vojvođanskih dešavanja” sada nema više nikakvo opravdanje. Ostaje, dakle, da se vidi da li će se ovakav odnos spram vojvođanskih dešavanja promeniti u inače prilično autističnim prestoničkim medijima koji samo verno odražavaju stanje svesti u političkoj i medijskoj sferi.

Ipak, nedavno se u javnosti pojavila vest kako su se stranke vladajuće koalicije u Skupštini AP Vojvodine - Demokratska stranka, Savez vojvođanskih Mađara, Liga socijaldemokrata Vojvodine i Karićev Pokret snaga Srbije usaglasile o načelima nove odluke o pokrajinskim izborima, i to tako da promene važećih izbornih propisa najverovatnije neće zadirati u postojeći izborni sistem već će se uglavnom odnositi na zastupljenost manjinskih zajednica u pokrajinskom parlamentu kroz obezebeđivanje znatnog broja garantovanih mandata.

Podsetimo se da su u pokrajini na snazi izborne odluke usvojene u prošlom sazivu a neposredno pre raspisivanja poslednjih pokrajinskih izbora koji su održani 2004. godine. Tada je većinski izborni sistem zamenjen kombinovanim, po kojem se polovina od ukupno 120 poslanika bira po proporcionalnom modelu, dok se druga polovina bira po većinskom dvokružnom sistemu. Odluka je usvojena nekoliko dana pred raspisivanje izbora, jer je prethodni izborni sistem, koji je bio na snazi od 1992. godine, predviđao dvokružni većinski izborni sistem po kome su trojica prvoplasiranih kandidata u izbornim jedinicama, gde nijedan kandidat nije dobio više od 50% glasova, išli u drugi izborni krug.

Na poslednjim pokrajinskim izborima najviše mandata osvojila je Srpska radikalna stranka – 35, tj. 21 poslanika po većinskom sistemu i 15 po proporcionalnom. Demokratska stranka je osvojila 34 mandata - 19 proporcionalno, 15 većinski, Savez vojvođanskih Mađara 11 (6-5), Koalicija Zajedno za Vojvodinu koja je okupljena oko Čankove Lige socijaldemokrata Vojvodine 7 (6 – 1), Socijalistička partija Srbije 8, Demokratska stranka Srbije 7, Pokret “Snaga Srbije” 7, G17+ 2, Reformisti Vojvodine 2, Koalicija Subotica “Naš grad” 1, kao i Demokratska stranka vojvođanskih Mađara Andraša Agoštona i 4 poslanika “Grupa građana” - po većinskom sistemu. Nakon stranačkih pregovora, skupštinsku većinu su formirali DS, Savez vojvođanskih Mađara, Čankov LSV i Pokret “Snaga Srbije”. Osim radikala, u opoziciji su ostali Socijalistička partija Srbije kao i vladajuća koalicija sa republičkog nivoa (DSS i G17+), pa je činjenica da je jedna koalicija postojala na republičkom, a sasvim druga na pokrajinskom nivou, predstavljala uzrok mnogih trvenja i opstrukcija, i to mnogo više sa pokrajinskog nivoa prema republičkom nego obratno, što može da začudi samo one koji su potpuno neupućeni u vojvođanska politička gibanja.

Prema usvojenom Ustavnom zakonu, pokrajinski izbori treba da budu raspisani do kraja ove godine, dok pre toga, a u skladu s novim Ustavom Srbije, republička skupština mora da usvoji čitav niz zakona, uključujući i one o teritorijalnoj organizaciji i o lokalnoj samoupravi. Pokrajinske i lokalne izbore, inače, raspisuje predsednik skupštine Srbije, a ne predsednik pokrajinskog parlamenta, kako je to bilo definisano prethodnim, “Miloševićevim” Ustavom.

Konfiguracija manjinskih glasova

Predlog Odluke o izmenama i dopunama odluke o izboru poslanika za skupštinu AP Vojvodine prepušten je komisiji koju čine dva predstavnika vlasti i tri predsednika nacionalnih saveta manjina. Dogovor o promeni izbornih propisa u Pokrajini postignut je između predstavnika manjinskih nacionalnih saveta i čelnika Pokrajinskog izvršnog veća. Prema tom dogovoru, u Skupštini APV biće rezervisano 12 klupa, odnosno deset odsto od ukupnog broja mandata za pripadnike osam manjinskih zajednica koje zadovoljavaju uslove da imaju formiran nacionalni savet i populaciju koja broji najmanje 10.000 pripadnika. Mađarska zajednica imala bi tri, slovačka i hrvatska po dva, dok bi po jedno mesto dobili rumunska, rusinska, makedonska, romska i bunjevačka zajednica.

Prema rečima Dragoslava Petrovića , funkcionera Demokratske stranke i Pokrajinskog sekretara za nauku i tehnologiju i koordinatora poslaničke većine, cilj ove izmene Odluke o izborima je da se kroz “afirmativnu akciju” obezbede prava manjinskih kolektiviteta za učešće u Skupštini Vojvodine i to u skladu sa članom 180. Ustava Srbije, koji govori o njihovoj srazmernoj zastupljenosti u skupštini autonomne pokrajine, kao i u saglasnosti s članom 79. Ustava, koji omogućava donošenje pokrajinskih propisa za ustanovljavanje dodatnih prava nacionalnih manjina.

Petrović navodi da takvi birački spiskovi treba da obuhvate najmanje 50 odsto plus jednog pripadnika svake nacionalne zajednice koja ispunjava uslove za učešće na izborima, i to u odnosu na poslednji popis stanovništva. Podsetimo se da po poslednjem popisu stanovništva održanom 2002. godine AP Vojvodina ima nešto preko 2 mil. Stanovnika. Od toga Srbi čine 1.32 mil. stanovnika ili 65%, Mađari 290.000 ili 14%, Slovaci 56.000 ili 3%, Hrvati 56.000 ili 3%, Jugosloveni 50.000 ili 2,5%, Crnogorci 35.000 ili 1,7%, Rumuni 30.000 ili 1,5%, Romi 29.000 ili 1,4%, Bunjevci 20.000 ili 1%, Rusini 15.000 ili 0,77%, Makedonci 11785 ili 0,58%. Neizjašnjenih i neopredeljenih ima 55.000 ili 2,7%, regionalno opredeljenih (uglavnom Vojvođani, Sremci, Bačvani ili Banaćani, mada je verovatno da ima i Bosanaca) ima 10.000 ili 0,5% dok je kod 23.000 ili 1,17% stanovnika nacionalna pripadnost nepoznata.

Uslovi za učešće u raspodeli manjinskih zagarantovanih poslaničkih mesta je taj da etničke zajednice imaju formiran nacionalni savet i populaciju brojniju od 10.000. Tako će mogućnost da budu izabrani u okviru “manjinske kvote” imati predstavnici sledećih etničkih zajednica: Mađari (tri mandata), Hrvati i Slovaci (po dva), Romi, Rumuni, Rusini, Bunjevci i Makedonci (po jedan mandat). Po predlogu, kandidati za poslanike iz redova nacionalnih zajednica moraće da obezbede određen broj potpisa sa posebnog biračkog spiska. Petrović je naveo da će 100 potpisa za kandidaturu biti potrebno pripadnicima onih nacionalnih zajednica za koje je garantovan po jedan mandat, 200 potpisa za one kojima je garantovano dva mandata, a 300 potpisa za garanciju od tri mandata

Pravna strana stvari

Problem sa ovako zamišljenom “afirmativnom akcijom” leži u tome što bi ona dovela do višestrukog teškog kršenja Ustava Republike Srbije i niza drugih važećih propisa, kao i što bi uzrokovala izrazito negativne političke posledice. Evo o čemu se radi.

Predloženi izborni model je u suprotnosti sa Ustavom najpre zbog toga što predviđa mogućnost da će AP Vojvodina preneti na savete nacionalnih manjina ovlašćenja za pripremanje i vođenje posebnih biračkih spiskova u kojima bi bili upisani pripadnici pojedinih nacionalnih manjina. Budući da je birački spisak u Republici Srbiji jedinstven, pokrajina nema ovlašćenje za vođenje bilo kakvog biračkog spiska pa tako ne može na nacionalne savete da prenese ovlašćenja koja izvorno ne poseduje.

Napomenimo da svi međunarodno-pravni akti koji se tiču manjinske zaštite predviđaju dva standarda ove zaštite – prvi, po kome je pravo svakog pripadnika manjinske zajednice da bira da li da se vlasti prema njemu odnose kao prema manjini ili ne, i drugi, koji predviđa određenje nacionalne manjine spram države kao subjekta međunarodnog prava. Ovakva pokrajinska odluka krši oba prava, sprečavajući tako individualni izbor pripadnika manjinskih zajednica o svom statusu, ali i suprotstavljajući ovakvu pokrajinsku odluku republičkom zakonu koji normira materiju manjinske zaštite (Zakon o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina) stvarajući ne samo pravnu konfuziju, već i onemogućavajući vršenje manjinske zaštite državi kao glavnom nosiocu ove zaštite, i istovremeno uzurpirajući za nelegitiman organ vlasti isključivo pravo da odlučuje ko se može smatrati pripadnikom nacionalne manjine a ko ne, što je u širem smislu suprotno čl. 97 Ustava.

Izloženim rešenjima bi se na manjinske savete prenelo ovlašćenje za pripremu i vođenje posebnih biračkih spiskova iako su ovi saveti prema čl. 75 ustava ustanovljeni radi ostvarivanja prava manjinskih zajednica na samoupravu u kulturi, obrazovanju, obaveštavanju i službenoj upotrebi jezika i pisma, a ne za učešće u izbornom procesu na bilo koji način. Ovakav model navodne “afirmativne akcije” duboko zadire i narušava osnovni ustavni princip jednakosti, i to kako jednakosti građana, tako i jednakosti između nacionalnih manjina. Budući da predložena rešenja predviđaju da pripadnici manjinskih zajednica upisani na takve posebne biračke spiskove mogu da, pored zagarantovanih manjinskih mesta, glasaju i za preostala poslanička mesta u skupštini AP Vojvodine, nema nikakve sumnje da ovakav model zapravo otvoreno uvodi sistem dvostrukog glasa za pripadnike pojedinih manjina, odnosno njihovo dvostruko biračko pravo, a što je protivno čl. 52. stav 2. Ustava Republike Srbije koji, između ostalog, predviđa da je izborno pravo opšte i jednako za sve. Pored toga, ukoliko ovakva protivustavna rešenja budu usvojena, to će se odraziti i na nejednak položaj između samih pripadnika nacionalnih manjina, jer će manjinci koji žive izvan AP Vojvodine, kao i manjinci koji su malobrojni da bi formirali svoje nacionalne savete, ostati bez privilegija koje druge manjince favorizuje u odnosu na sve druge građane Srbije. Argument pokrajinskih čelnika koji se, da bi pravno potkrepili svoje zapravo protivustavno delovanje, pozivaju na čl. 76. stav 3. po kome se predviđa da se diskriminacijom ne smatraju privremene mere koje Republika može uvesti u ekonomskom, socijalnom, kulturnom pa i političkom životu a koje se donose da se radi postizanja pune ravnopravnosti. Naime, jasno je da pomenute, i to samo privremene mere, može donositi samo Republika a ne i autonomna pokrajina, i da se to može učiniti isključivo republičkim zakonima. Očigledno je pak da se na gore pomenuti način ne postiže puna ravnopravnost već se ona zapravo ozbiljno narušava, a ustavni se poredak, sa postavljenim standardima individualnih i kolektivnih prava svih građana, i onih koji pripadaju većinskom narodu, kao i onih koji pripadaju manjinama, dezavuiše i uvodi svojevrsni “regionalni aparthejd” privilegovanih manjina i nad većinskim narodom i nad pripadnicima drugih manjina.

Predlagači garantovanih mandata za manjine se pozivaju na hrvatski model što odaje ciničan, krajnje negativan utisak zbog toga što je Hrvatska “Olujom” na najbrutalniji mogući način rešila pitanje Srba, svoje najbrojnije manjine (a na sličan način i pitanje Italijana 60 godina ranije). Setimo se pak da je hrvatski izborni model nudio manjinama da biraju između manjinske i proporcionalne liste, a ne obe (većinski izborni sistem je u Hrvatskoj ukinut). U opštinama gde su Hrvati izrazita manjina, kao npr. u Donjem Lapcu, uvedena su i zagarantovana odbornička mesta za Hrvate. Po toj analogiji bi u opštinama sa mađarskom većinom Srbi trebali da dobiju garantovane mandate, što, priznaćemo, ima osnova ako se uzme u obzir da se manjinske lokalne vlasti grubo i rigidno odnose prema pripadnicima svih drugih etničkih grupa mimo svoje.

Ko želi da ostvari korist iz ovoga?

Kako bi se u praksi ogledala ova eventualna “demokratska” inovacija po kojoj bi pripadnici manjina glasaju u posebnim glasačkim kutijama ? Naime, na biračkim mestima bi bila postavljena treća kutija u koju bi glasati samo oni koji su upisani u poseban birački spisak. Tako bi pripadnici manjina glasali na tri mesta jer bi birali, kao i svi ostali, pokrajinske poslanike i po proporcionalnom i po većinskom sistemu, ali i “svoje” kandidate koji se bore za garantovane manjinske mandate. Tu se odmah postavlja pitanje: da li će biti formirani birački spiskovi i ko će ih formirati, pošto po zakonu to ne mogu da rade nacionalni saveti jer je birački spisak u nadležnosti državnih opštinskih organa i sudova kao jedinih stručnih organa za ovu materiju? Može se samo pretpostaviti u šta bi se davanje ove “izborne slobode” sastavljanja biračkih spiskova nestručnim i krajnje pristrasnim manjinskim savetima izrodila.

Ono što je takođe interesantno je da se ne samo opozicija u pokrajini (DSS, SRS, SPS, G17 plus), već i deo vladajuće koalicije (npr. LSV) zalagao za uvođenje čistog proporcionalnog izbornog sistema i jednu izbornu jedinicu za celu Vojvodinu. Iako su o tome Čankovi funkcioneri donedavno govorili, sada se čini da su se i oni priklonili stavu pokrajinskog DS-a koji je po svemu sudeći glavni promoter ove “manjinske peripetije”, jer misle da će uz pomoć svojih i manjinskih glasova sebi trajno obezbediti mesto u budućim pokrajinskim organima vlasti. O kratkovidoj politikantskoj računici koja ne samo da gazi Ustav i njime garantovanu jednakost građana, već potom može izroditi i krizu koja lako može odvesti ka internacionalizaciji “vojvođanskog pitanja” ne treba puno trošiti reči.

Nasuprot njima, potpredsednik SRS-a Milorad Mirčić kaže da je proporcionalni sistem za potrebe pokrajine najbolji, jer tako ne bi bilo asimetrije u odnosu na republički i lokalni nivo, gde takođe funkcioniše proporcionalni izborni sistem. Pokrajinski funkcioner G17 + Aleksandar Radonjić takođe iznosi stav da toj stranki više odgovara proporcionalni izborni sistem, dodajući da će podržati inicijativu da nacionalni saveti imaju sigurnu kvotu u parlamentu, ali smatraju da garantovani mandati koji bi se obezbedili sa proporcionalne liste znače favorizovanje dve najveće stranke u Vojvodini. To “u prevodu” na trenutne odnose snaga u Srbiji znači favorizovanje najjače stranke demokratskog bloka – DS-a. Posmatrajući neaktivnost tj. nepostojanje bilo kakvih reakcija u javnosti (osim izjava ministra Zorana Lončara da “manjinski saveti nikako ne bi smeli da budu učesnici političkog života”), stiče se utisak da ostale vladajuće stranke sa republičkog nivoa nisu toliko zainteresovane za pokrajinu ili pak nemaju dovoljno snage da se nose sa DS-om koji kao da se sada nalazi na vrhuncu svoje pokrajinske moći.

Većinski izborni sistem, dakle, odgovara samo Demokratskoj stranci koja jedina ima više poslanika izabranih većinskim sistemom 19, u odnosu na 15 izabranih proporcionalnim sistemom. U gradu Novom Sadu su napravljene nekompaktne, veštačke izborne jedinice u kojima je DS računala na sigurnu pobedu u 5, a ostale 2 su očigledno skrojene tako da bi radikali u njima pobedili čak i kada bi kandidovali i najgore moguće kandidate. Čini se da Demokratska stranka ovim želi što više da oslabi svoje nepouzdane partnere SVM i LSV, pošto je na poslednjim izborima PSS spao na svega procenat glasova. Moguće je i da dodatni motivi ovakvih izbornih prekrajanja leže i u trvenjima između DS i SVM u opštinama u kojima su Mađari u većini, a zato što DS dobija sve veći broj glasova u mađarskom biračkom telu. Setimo se da je i Jožef Kasa govorio o “sveslovenskoj zaveri” u Subotici, pošto je tamo na poslednjim republičkim izborima DS dobio više glasova od SVM jer su za nju glasali i Hrvati, i Bunjevci i ostale slovenske manjine.

Zamke multukulturne demokratije

Posebna stvar je pitanje procene političke celishodnosti da se manjine časte sa 10% garantovanih mandata što se, koliko znamo, nigde ne primenjuje (u “pravim demokratijama” anglosaksonskog tipa nikakvog “političkog multikulturalizma” ni nema). Time se stvara promena političkih odnosa u pokrajini sa nadom da će valjda republička “evroreformska koalicija” tako dobiti i sigurnu pokrajinsku većinu. Na taj način se manjine instrumentalizuju u međustranačkoj borbi ili, kako bi to rekao Pal Šandor, koriste se u “srpsko-srpskim sukobima” kao jezičak na vagi koji treba da pretegne na jednu stranu. Na kraju ispada da se manjinama daju garantovani mandati u prvom redu zbog toga da bi se uz njihovu pomoć zaustavila “radikalska plima” koja je izuzetno jaka u pokrajini. Zastupanje ovakve političke logike predstavlja, po našem mišljenju, ne samo kršenje zakona, već i realpolitički veoma loše rešenje jer se zaista manjine tako koriste u političkim sukobima “srpskih stranaka” i na taj način se kod nacionalističkih glasača (i kod nacionalne većine, ali i manjina) stvara nov negativan naboj koji sigurno ne može pomoći poboljšanju međuetničkih odnosa. Jednostavnije rečeno, ni manjinama, ni radikalskim glasačima nije dobro da se na taj način manjine identifikuju kao oni koji sprečavaju dolazak radikala na vlast u pokrajini.

Kritičari ovih odluka ističu da je broj od 12 mandata suviše velik i da može doneti promenu odnosa snaga u skupštini Vojvodine. Druga primedba je ta da odnos među garantovanim mandatima koje dobijaju manjinske zajednice nije realan, jer npr. Mađari, kojih ima daleko više od ostalih manjina, dobijaju samo četvrtinu eventualnih “manjinskih mandata”. Od svih manjina ovaj sistem je dakle najmanje pogodan za Mađare, zato što je po proporcionalnom sistemu na prošlim izborima SVM dobio 6 mandata, a Mađari su ušli u skupštinu čak i sa liste SRS koja o saradnji sa strankama nacionalnih manjina, naročito mađarskim, ima povoljniji stav nego DSS. Treća primedba je ta da Crnogorci i Jugosloveni nisu dobili mandate, na šta se odgovara da se nisu konstituisali njihovi nacionalni saveti. Pored toga postavljano je sasvim suvislo pitanje zašto onda i izbeglice nisu dobile garantovane mandate kada su višestruko brojniji od pripadnika pojedinih manjina? Na to je od strane pokrajinskih funkcionera odgovoreno da oni nisu etnička zajednica, mada je tu sasvim izvesno da pravi razlog leži pre svega u činjenici da izbeglice bije glas da pretežno nisu glasači za ono što se kolokvijalno zove “demokratska opcija”.

Da rezimiramo. Sporna odluka o izmenama pokrajinskih izbornih propisa treba da se donese u skupštini AP Vojvodine 20. juna 2007. godine, tako da još ima vremena da se ona amandmanima izmeni u pravcu ukidanja cenzusa za manjine (doduše ta odredba postoji i u postojećoj odluci, mada su SVM i DS sprečili 2004. godine DZVM da izađe sa svojom listom na izbore), izbace odredbe o dvostrukim glasačkim pravima pripadnika manjina, kao i da se manjine odluče između glasanja za manjinsku ili proporcionalnu listu. Zbog bojazni i od ovog, ali i od svakog budućeg eventualnog kršenja Ustava i zakona Republike Srbije, treba što pre imenovati sudije Ustavnog suda i ponovo staviti u funkciju ovu ključnu instancu sudske grane vlasti, jer ona predstavlja najbolju branu svim odlukama kojima se ruši ustavni poredak i kao fakticitet uvode ponašanja kojima se narušavaju osnovna prava građana Srbije. Svako odlaganje delatnosti u ovom pravcu nema opravdanja i može se naknadno pokazati kao veoma štetno.

  --------------------------------------

Slobodan Antonić

SLUČAJ POSEBNIH KUTIJA


Ideja da tzv. nacionalna veća u Vojvodini prave zasebne biračke spiskove protivna je republičkom zakonu koji predviđa postojanje jednog i jedinstvenog biračkog spiska

U političkom životu Vojvodine poslednjih godina svašta se promenilo. Ali, jedno je ostalo isto – izborni inženjering vlasti. Pred pokrajinske izbore, 1996. godine, vladajućem SPS-u je bilo jasno da ne može pobediti. Glasalo se po većinskom, dvokružnom sistemu, po kome su u drugi krug ulazila dva kandidata. To je značilo da se opozicioni glasači u drugom krugu mogu ujediniti i lako poraziti SPS. Zato je smišljen naročiti većinski sistem. U drugi krug nisu ulazila dva, već tri kandidata.

Tako su se, u drugom krugu, glasovi opozicije podelili između „demokratskog bloka” i SRS. U Beogradu i većini opština, sa starim izbornim sistemom, opozicija je ubedljivo pobedila. Ali, u Vojvodini, SPS je sa 23 posto glasova osvojio čak 67 posto mandata!

Takav sistem se ipak obio o glavu SPS. Na sledećim izborima, 2000, u drugom krugu nisu se podelili glasovi opozicije, već glasovi vlasti (SPS i SRS). Zahvaljujući toj podeli, od 120 mesta u Skupštini Vojvodine, SPS i JUL su osvojili samo dva mesta, a SRS ni jedno mesto! Svi ostali mandati pripali su DOS-u i njemu bliskim kandidatima. Tako je DOS napravio novu pokrajinsku vladu. Ali, ne ceo DOS. Po koalicionom sporazumu, polovina delegata pripala je tzv. autohtonim vojvođanskim strankama (LSV, SVM i dr.). Bilo je dovoljno da im se pridruži DS i da se obrazuje lagodna skupštinska većina. Tako je pokrajinska vlada DS, LSV i SVM raspolagala sa oko 60 odsto mandata.

Ali, kada su se približili novi pokrajinski izbori, 2004, shvatilo se da iza 60 odsto mandata ima manje od 40 procenata glasova. Opet se neko dosetio da promeni izborni sistem. Propisano je da se pola skupštine bira većinski, a pola proporcionalno. Uz to, izborne jedinice su, naročito u Novom Sadu, tako skrojene da se obezbedi dodatna prednost. I izborni inženjering je uspeo. Istina, „autohtone vojvođanske stranke” spale su sa 60 na 24 mandata. Ali, vladajuća trojka je osvojila 52 mandata. Za skupštinsku većinu bio im je potreban još jedan saveznik. On je i pronađen u bizarnom Karićevom PSS-u.

Novi pokrajinski izbori održaće se ove godine. Ali, izbori od 21. januara pokazali su vladajućoj trojci iz Vojvodine da će teško zadržati pokrajinsku vlast. Najpre, nedavni izbori su ocenjeni kao „poraz vojvođanskih stranaka”. Deo biračkog tela je, umesto za „autohtone, vojvođanske”, glasao za republičke stranke (DS, G17 plus, LDP). Drugo, saveznički PSS je, praktično, nestao sa političke pozornice. I treće, SRS je u Vojvodini nastavio uspon. Osvojio je 32 odsto glasova – više čak i od proseka za celu Srbiju (28,6). Imamo li u vidu da Srbi u pokrajini čine 65 odsto stanovništva, danas u Vojvodini praktično svaki drugi Srbin glasa za radikale.

A kada vojvođanska vlast shvati da teško može ponovo osvojiti skupštinsku većinu, šta radi? Menja izborni zakon! Tako je predložena „korekcija” izbornog sistema. U proporcionalno biranom delu vojvođanske skupštine 20 posto mesta više se neće birati slobodno. Ta mesta će biti rezervisana za naročito birane predstavnike nacionalnih manjina. To znači da će tzv. nacionalna veća Mađara, Hrvata, Slovaka, Roma, Rumuna, Rusina, Bunjevaca i Makedonaca obrazovati posebne biračke spiskove. Ako ste Srbin, vi ćete na izborima da ubacite jedan listić u većinsku, a jedan u proporcionalnu kutiju. Ali, ako ste Mađar i registrovani u svom nacionalnom veću, dobićete još jedan birački listić. Njega ćete ubaciti u treću, naročitu kutiju. Iz nje će biti izabran vaš posebni predstavnik u Skupštini Vojvodine.

Predlog ovog zakona već je izazvao proteste. Najpre, ideja da tzv. nacionalna veća prave zasebne biračke spiskove protivna je republičkom zakonu koji predviđa postojanje jednog i jedinstvenog biračkog spiska. I drugo, uvođenje dodatne biračke kutije, samo za naročite birače, u suprotnosti je sa članom 52 Ustava koji propisuje „opšte i jednako izborno pravo”. Postojanje posebnih kutija, inače, nije nepoznato u svetu. Ali, tamo birač mora da se opredeli: hoće li glasati kao ,,opšti birač” u „opšte kutije”, ili kao „posebni birač” u „posebne kutije”. Ne mogu neki birači imati dva glasa, a drugi samo jedan. To što ste Mađar ne može vas privilegovati da glasate dva puta: jednom, kao građanin za, recimo, DS, a drugi put, kao Mađar, za SVM. A da vaš komšija Srbin može glasati samo jednom, i to samo kao građanin.

Ove proteste pokrajinski establišment nije ozbiljno shvatio verovatno iz jednog razloga – u Srbiji ne radi Ustavni sud. Nema nikog ko bi poništio ovako apsurdan izborni inženjering. A pošto je za novi zakon dovoljna prosta većina u vojvođanskoj skupštini, sva je prilika da ćemo ove godine prisustvovati još jednoj „izbornoj inovaciji”. Inovaciji koja bi trebalo da dovede do toga da sve ostane po starom. Naročito u kabinetu novosadske „Banovine”.

Takva računica nije neinteligentna. Ali, ima jednu manu: previše je zategla stvari. Takva izborna dovitljivost nekako je odveć bahata i odveć nasilna. Čak i za trpeljive Lale. A pokrenu li se oni – kao 1988. ili 2000, promena može biti baš radikalna. To je verovatno svima jasno. Zar je moguće da se to ne shvata samo u kabinetu Banovine?

Извор - нспм

Баш ме занима како ће то да одреде ко је припадник мањине, а ко се изјашњава као Србин, посебно када су у питању Македонци и Црногорци ?
То су асимиловани Срби, али шта је и са асимилованим Мађарима, Словацима и осталим сада Србима.

п.с. Марко К., 'оћеш ли да злоупотребиш тај додатни глас или ћеш одбити да гласаш ?

Tebi je asimilovan mozak, ako si ga ikada i imao.

Da te opet pitam i na ovoj temi posto prethodno nisam dobio odgovor: Dali si pozdravio dedu.
Inace za informaciju clanstva, Gambinov deda je Makedonski partizan koji je ratovao na Sremskom frontu

Dobro mozda je Srbin iz Makedonije 

canelane ,скоро сам провалио да си ти супермодератор, ја нешто не обећам пажњу на те детаље и не висим на нету као ти.
Али драго ми је да смо добили и првог анти-српског супер-модератора, још нам фали неки усташа и да буде весело.

Жалосно је колики си ти лицемер када нећеш да признаш да сте бар на северу Македоније асимиловали све Србе 100%.
Ја немам тај проблем када тврдим да овде има неких припадника мањина који су постали Срби, као рецимо неки Мађари, али то је мали број људи и апсолутно је у питању природна асимилација, јер им чак ни презимена нико није дирао.
Али истина не може да се сакрије, ви сте Србима мењали презимена у вски и тако на најбржи могући начин спровели асимилацију.


п.с.Наравно да ми је деда био Србин, али пошто је тамо била традиција (као и на југу Србије) да се из генерације у генерацију мења презиме по деди, ови цанетови изроди су манипулисали тиме и лако фалсификовали читава породична стабла.

Zakljucak pogresan, glup i ne vredi da se komentira.


Znas Gambino stvarno je super kad citam tvoje postove.
Moj predlog ti je da pocnes i da naplacas za svaki post, posto se uvek cirkus placao, a ti si covece veliki Bozo pa ces napraviti veliku karijeru.


Sreo sam raznih tipova u zivotu ali ti si vrh, vrhova.




Tvoja sreca sto si daleko pa mozes da seres i da se krijes pozadi anonimnosti nika.
Klasican primer glupe pizde.
Nemas pojma koliko bih zeleo da te bar jednom u zivotu sretnem, onako da popricamo malo...

A ako jos jednom na bilo koji nacin uvredis moj narod i drzavu, ja ti ovde javno obecavam da vise necu da te stedim i da biram reci.

Ти си се први убацио као и увек , на ову тему и први си почео да вређаш мене директно.
И даље настављаш да вређаш што не доличи једно супер-модератору, а још си и странац, бар ти то желиш да будеш.
Како да ја поштујем твој народ и државу, кад твој народ не поштује себе и своју државу.

п.с.нема шта да се кријем, имаш моју адресу, регистрован сам, ако ти не долазиш овде, ја долазим често у српско Куманово па наврати.
Зато 

Canelane

Чињеница је да је Македонија постала држава тек на заседању АВНОЈА. Пре тога није била држава за себе, и звали су је јужна или стара Србија. То су чињенице и не може се прећи преко њих. Није ми јасно што ти то толико смета? О Македонцима имам лепо мишљење, и сматрам их Српским пријатељима. То што су неки попут Георгијевског и Глигорова мало застранили, не говори о целој нацији. И ми имамо гомилу политичара који играју како запад каже. Генерално Македонци и Срби имају сасвим добре међусобне односе.
Гледајмо да јачамо везе а не да се између себе гложимо, и вама и нама виси шиптарска опасност над главом.   

Ovako , o statusu Vojvodine nema se sta mnogo reci nego da je besmisleno uopste raspravljati o tome ovde. Sto se tice Srpske politike ovi nasi politicari pokasavaju da budu neciji spijuni i marioneta. Meni nije jasno zasto moras da budes spijun i mrioneta kad si mali i nebitan, i jos su te (nas) uzeli za zub. Ima da nas karaju kad god im se digne- zato sto im se moze, u mugucnosti su. A mi sto se vise budemo otimali vise ce da nas boli. I koliko god to "mali i nebitni" odvratno zvucalo, to je po meni a verujem i mnogim ovde gorka istina jer mislim da smo mali i nebitni u odnosu na Englesku, Francusku, Nemacku. Sa komsijama ne zelim da se uporedjujem, jer dokle god je njih Srbi nikada nece biti mali narod.

Ali zato smo kroz istoriju pokazali da smo veoma glup narod. Posle svih nasih pobeda na voljnom polju(prvi i drugi svetski rat, balkansi ratovi...), sami sebi smo se poseravali u usta kada su pobednici posle ratova delili plen. Mi smo pravili neke tamo Jugoslavije, jebo nam pas mater, i porazenim drzavama davali punopravan status u novoj zajednici. Posle su nas isti ti karali godinama, i potajno gledali prema Vatikanu i zapadu i (moramo priznati) pametno cekali da dodje pravi trenutak da isfuraju svoju stvar. A mi smo zatvarali oci pred tim i kada nismo imali neprijatelje, samo smo ih proglasavali i proglasavali neke tamo izdajnike, samo kako bi bili veci Jugosloveni od onih koja je ta SFRJ bila vise nego Boziji dar. Pa nisu Hrvati slali Srbe na Goli Otok, nego Srpsi komunisti( jebo im pas mater)!!!

I sada gledamo kako sto vise da se podelimo: na cetnike i partizane, monarhiste i republikance, Obrenovice i Karadjordjevice... Necu bre da me iko ubedjuje da sam OVK ako nisam za radikale, da sam balija ako ne slusam Kebu ili Cecu,i da sam ustasa ako hocu na belu listu. Svi oko nas su dobili drzave koje nikad nisu imali, a mi koji smo jedini imali i jos njih dobrano pogurali, smo povratili svoju tako sto se Crna Gora otcepila od nas. Pa zar to nije dovoljan signal da nesto u nasoj politici treba da se menja. Mene nije sramota da lideri moje drzave ulaze u bulju kome treba, ako ce meni, kasnije mom sinu, unuku, narodu biti bolje. Ako vec necega moramo da se odreknemo( KiM, ne Vojvodine naravno), daj da to prodamo sto skuplje mozemo, a ne da nam otmu za dzabe, kao sto je bilo do sada.
I jos nesto znam da ruzno zvuci, ali to Kosovo je odavno prodato, I to za debele pare. A prodali su ga Srbi koji su dole ziveli, svojim komsijama koji nisu pitali koliko I sta kosta. Ostala je samo postena sirotinja koja nije imala gde da ide, I stvarno prave patriote kojima stvarno skidam kapu. I sada kada treba da se vadi trnje iz p…e, svi koji su na vlasti se nalaze u neobranom grozdju. Ova vlada ce u istoriji biti zabelezena po tome da je objavila narodu ono sto ce im neko od preko saopstiti da objave. I oni to znaju, I znali su kad su se kandidovali, a svaki normalan covek bi u toj situaciji otisao iz politike glavom bez obzira, sto znaci da su oni tamo zbog prokletih para, da zakajmace koliko mogu I cao. A te prica tipa “mi smo patriote” "mi smo demokrate", " mi smo eksperti" su samo zvaka za nas, posto ocigledno niko nema zvaku za onog koga treba da ima. Jer ako najaci vec decenijama rade na novom svetskom poretku, u kome ce biti samo dve strane: oni koji odlucuju I oni koji su jebani, ajde mi da se potrudimo da budemo modju ovim prvima. A radikali SPS, DSS, ne mogu I ne umeju. I to je na zalost jedina razlika izmedju dve gomile govana koje nam sede u skupstini.

Izvinjavam se zbog skretanja sa teme.

Samo nemoj da zaboravis da se to desilo posle balkanskog rata 1913 godine kada su velike sile podelile Makedoniju na tri dela.
Turska se okupacija zamenila sa Srpskom u Vardarskom delu, Bugarskom u Pirinskom delu i Grckom u Egejskom delu.
Pri tome je naljose proslo stanovnistvo koje je zivelo u Egejskoj Makedoniji jer je u periodu 1913-1947 preko 1.000.000 ljudi je bilo proterano sa svojih ognjista.



1. Nakon Londonskog mirovnog ugovora 1913.
2. Nakon mirovnog ugovora iz Bukaresta 1913.

Mapa je sa wikipedije, a i istorija je ostavila dovoljno pisanih dokaza tako da...


Slazem se. Sam fakt da sam ja pre svega clan pa onda moderator na forumu na kojem je bar 98% clanova Srpske nacionalnosti dovoljno govori u pravcu onoga sto si napisao.

Moram da napomenem da ja nemam nista protiv Srbiju i Srbe, bas naprotiv.


@ Gambino

Likovi kao ti postoje u svakoj drzavi.
Tvoji postovi dovoljno govore kakav si ti "covek" tako da sto i da napisem nemoze te uvrediti jer ne postoji rec kojom bi te mogao opisati.
Samo bi ti preporucio da napravis promenu pola jer ces valjda kao zena imati vise srece u seksualnom zivotu pa ces svoje frustracije leciti u spavacoj sobi