Vojin Popović (vojvoda Vuk), srpski komitski vojskovođa u balkanskim ratovima i Prvom svetskom ratu, komandant Dobrovoljačkog odreda na Solunskom frontu.



Rođen je 9. decembra 1881. u Sjenici. Ubrzo posle toga njegova porodica se preselila u Kragujevac, gde je Vojin pohađao školu. Opredelio se za vojnu karijeru. 3. novembra 1901. godine postao je potporučnik. Kad su prve čete 1905. krenule za Staru Srbiju među četnicima bio je i Vojin Popović.

Vojin Popović učestvovao je u mnogim bitkama, u Četničkoj akciji, balkanskim ratovima i Prvom svetskom ratu. Njegov četnički odred pomagao je Dunavskoj diviziji u Prvom balkanskom ratu da održi front. Kao komandant Jadarskog četničkog odreda učestvovao je u Cerskoj bici. Bio je komandant Dobrovoljačkog odreda na Solunskom frontu.

Poginuo je u neravnopravnoj borbi sa Bugarima na Kajmakčalanu, u jurišu na Gruniški vis, kod Sive stene, 29. novembra 1916. godine. Njegov Dobrovoljački odred imao je na početku Solunskog fronta 2200 ljudi, a zaključno sa Vukovom smrću spao je na svega 450 ljudi - bila je to i smrt njegovog odreda.

Njegovo telo bilo je sahranjeno na srpskom vojničkom groblju u Zejtinliku, a septembra 1923. preneto je na Novo groblje u Beogradu. Osim toga vojvoda Vuk ima spomenik u Beogradu (u parku na Topličinom vencu, delo vajara Đorđa Jovanovića) i u Nišu. Bio je oženjen i imao jednu ćerku koja nije imala potomaka.

Celi život vojvoda Vuk posvetio je borbi, to je bio njegov lični izbor. On je u sebi osećao da je pozvan od rodne grude da se svakom tuđincu, neprijatelju, suprostavi ako taj želi da vlada njegovim narodom. Odlikovan je velikim brojem nagrada.

Slika vojvode Vuka u ratničkoj uniformi, iz vremena četovanja po staroj Srbiji, istaknuta je na počasnom i vidnom mestu u prostorijama Udruženja ratnih dobrovoljaca 1912-1918, njihovih potomaka i poštovalaca u Beogradu, Savski trg broj 9. To Udruženje nastavlja i neguje tradicije ratnog dobrovoljaštva iz Prvog svetskog rata.

Spomenik Vojvodi Vuku, Topličin Venac, Beograd

Ovako je bilo obeleženo mesto na Gruniškom visu, gde je Vojvoda Vuk, pogođen metkom kroz srce,
pao na ruke svojih četnika

VEliko mu hvala to je sve sto mogu da kazem i naravo da je kao i mnogi drugi bio zapostavljen a time ni ja a vjerovatno ni vi niste znali mnogo sta o ljudima kao sto je on  i slicni

cuo msa za njega ali nesto vrlo malo kad smo bili zatucani komunjare su nas ubile ali smo svi znali za staljina ali za nase rtnike niko terba svest da nam se prosiri on nasoj istoriji da mlo bolje znamo o nasim vojskovodjama i drugim istorijskim licnostima

Napokon da se spomene i jedan pravi srpski vojvoda a ne ovi samozvani junaci koji nemaju ni jedan orden niti delo iza sebe a odaaaavno su "vojvode"... 
Srbija treba da bude ponosna na jednog ovakvog vojvodu kao što je bio Vuk. 

Na ovakvim ljudima treba graditi tradiciju zemlje...

A takvih je mnogo istinskih heroja i branioca otadzbine koji nisu svoju ljubav prema otadzbini nicim uslovljavali ni pozicijom ni novcem ni uticajem
Ljudi na cijoj strani su i Bog i narod i istina , nema mrlje na njihovim stranicama