Vlatko Vuković Kosača (? - 1392) bio je gospodar Huma i jedan od najboljih vojskovođa kralja Tvrtka I.

Predvodio je srpsku vojsku u pobedi nad Turcima kod Bileće 1388. godine. Našao se na čelu odreda koji je kralj Bosne poslao knezu Lazaru i oni su činili levo krilo srpske vojske u Kosovskom boju koje je bilo pod udarom Bajazita I, iz koga se vratio i izvestio o srpskoj pobedi.

Vlatko je vladao Humom u drugoj polovini XIV veka i na tom mestu je nasledio svog oca velikog vojvodu Vuka, a od bliže rodbine imao je brata Hranu, čiji ga je sin Sandalj kasnije nasledio. Jedan je od rodonačelnika vlastelinske porodice Kosača koja je vladala tim oblastima i odani vazal i saradnik kralja Tvrtka I. Kada su Turci predvođeni pašom Lala Šahinom (koji je predvodio Turke u Maričkoj bici) 1388. godine prodrli u njegovu oblast, Vlatko im se 27. avgusta nedaleko od Bileće suprotstavio i potukao ih.

Naredne godine je dobio zadatak od svog suverena Tvrtka da predvodi odrede koje je on poslao svom savezniku Lazaru Hrebeljanoviću protiv Turaka. Vlatko je sa sobom poneo i jedan top koji je dobio od svog suseda Dubrovačkog kneza, pošto se nalazio u dobrim odnosima sa Dubrovačkom republikom i taj top će kasnije činiti jedino srpsko artiljerijsko oružje u Kosovskom boju. Lazar je njemu prepustio komandu nad levim krilom koje su činile trupe kralja Bosne. Posle okončanja boja vratio se u kraljevinu Bosnu donevši sa sobom vest o srpskoj pobedi, na osnovu čega je zatim Tvrtko slao izveštaje o hrišćanskoj pobedi u čiju slavu su zvonila crkvena zvona u Parizu.

Umro je 1392. godine, a sahranjen je na groblju blizu današnjeg sela Boljuni, nedaleko od Stolca u Hercegovini. Nasledio ga je njegov bratanac Sandalj Hranić.

Na njegovom grobu je isklesano:
 „Ase leži dobri čoek Vlatko Vuković.
 Vojvoda Vlatko je prvi pobijedio Turke kod Bileće 27. avgusta 1388. Umro je 1392. Veliki je vojvoda iz kuće Kosača. Osoba od posebnog poverenja kralja Tvrtka.“


http://sr.wikipedia.org/

nije on predvodija srpsku vojsku već kršćansku.Tad se oni nisu izjašnjavali nacionalno.Ni u jednom povijesnom izvoru se ne spominje nacionalnost Kosača

Krstasi,Jovanovci...tako nesto...su dosli pod vodjstvom Ivana Palizne iz Hrvatske koliko ja znam...
a Vlatko Vukovic da li je bio Srbin to ne znam.

Vukovic,a sta je bio nego srbin?
tada su i bosanci bili hriscani,tj pravoslavni srbi...i sam kralj tvrtko je sebe proglasio kraljem srba zar ne?

sdsa,
ne poznaješ povijest a i ono malo što znaš krivo je.Tadašnj stanovnici bosne bili su djelom katolici,pravoslavci i pripadnici Crkve bosanske.Ženili su se međusobno bez obzira na vjeru.Nacionalno se nisu izjašnjavali.Tvrtko je bio i kralj Srbije ali i Bosne i Dalmacije.Možda ne znaš da mu je majka Jelena Šubić.

Zasto je Tvrtko krunisao krunom nemanjica ako nije srbin?
crkva bosanska?koja je to crkva?nikad to postojalao nije...kao ni sto je bosna drzava!

99% naroda u Bosni je pripadalo Bosanskoj crkvi. Samo su tadasnji vladari bili uglavnom katolici, zbog Vatikana. Npr, Madjari su pred dolazak Turaka nekoliko puta napali Bosnu pod nalogom Vatikana.

A sta je bio Vlatko Vukovic ne treba biti najpametniji covek na svetu da bi to znao, pa prvi Hrvati se spominju u Bosni tek kada je ona obuhvatila dalmatinsko primorje(Split, Zadar). A danas ni tih hrvata nema tako da


Vlatko Srbine

nessa,
nije ti istorija jača strana.Nije bilo toliko krstjana kako su se zvali,Vatikan je prijetija vojskom to je točno ali je i poslao franjevce u 13.st.Ja za Vlatka Vukovića ne tvrdim da je Hrvat jer nigdje se ne spominje njegova narodnost kao ni ostali jer se nisu tada izjašnjavali nacionalno.Htvati se spominju tek.....
To tek je Tvrtko je vladao do Zadra i nekim otocima u 14.st.Majka mu je bila Jelena šubić.
Koja je to potreba za sve za koje se ne zna točno što su bili odmah proglasiti Srbinom.Proglasi ti i Tarzana ali kakva ti korist.

Твртко се крунисао у манастиру Милешеви, а зна се чији је то манастир.
Стефан Вукчић Косача је подигао манастир Заграђе (а и ктитор је још неколико, чак и манастира Свете Катарине на Синају), а и то је познато чији је манастир.
Титулa херцега од Светог Саве, коју је Стефан узео, опет указује на његову свест и припадност. Такође је и он ово учинио у манастиру Милешеви.

Мислим да цела ова прича о националном пореклу више говори о неким новим ,,историјама'' које се пишу и уче.
Не може се експлицитно тврдити шта су по националности биле Косаче (јер нема довољно података), али по опредељењу је то сасвим јасно - Срби.




Косаче (Херцеговићи) Талоци у споменутом делу „Studien zur Geschichte“ износи на стр. 181. родословну таблицу породице Косача. Међутим је његова таблица у многим појединостима погрешна и непотпуна. Он не зна на пр. за Вукчеву супругу Катарину, погрешно ставља 1441—1442. као годину смрти Сандаљеве супруге Јелене, јер је она умрла марта 1443. (Jorga, о. с. стр, 396), Од синова Теодоре Косаче, супруге Радослава Павловића, он зна само за Петра Павловића, док за Иваниша, Николу и за Теодорину кћерку не зна. О Јелени, супруги херцега Стјепана, вели, да се удала 1423/4., а тачно је утврђено, да се она венчала новембра 1424. (Jorga, о. с. стр. 123). За краљицу Катарину, кћерку херцега Стјепана, а супругу краља Стефана Томаша вели, да је живила од 1424. до 1470. Међутим су оба ова датума погрешна. Она се није могла родити 1424. године, кад је венчање њених родитеља обављено новембра те године и није живила до 1470., кад јој на надгробном камену стоји, да је умрла 25, окт. 1478. На родословној таблици ставља Мару, супругу Ивана Црнојевића, као кћер херцега Стјепана, на стр. 216. понавља, да је Мара сестра Стјепановим синонима Владиславу и Влатку, а на стр. 221 и 234 назива је синовицом (нећаком) њиховом, Споменућу још, да Јиречек пише у својој Историји Срба (Zweiter Band, Erste Hälfte стр. 228), да је Владислав Херцеговић умро у Хрватској 1490. Међутим је у збирци Blagay oklevéltár стр. 451 публикована листина, у којој се већ 19. нов. 1489. Владислав назива покојним.

Занимљива је веза молдавских праунука херцега Стјепана из 1566. године (Miklošić, Monumenta Serbica, стр. 556; Jireček, Споменици српски у Спом. срп. краљ. академије, XI. стр. 90) са осталим познатим члановима херцегове фамилије. Према делу Самуела Боровскога „А nagylaki uradalom története“ тражила је 24. маја 1538. године Ирина, удовица Матије, херцега од св. Саве, свој девојачки део од имања њеног покојног брата Марка Јакшића (о. с. стр. 28). Ова је Ирина имала сина Николу и Поликсена, удовица Марка Јакшића, испомагала је новчано своју заову и њеног сина (о. с. стр. 29), Ирина је са Матијом Херцеговићем имала сина Николу Балшу и једну кћер, удату у Пољску. Иринин син Никола одселио се са матером, са женом и са децом у горњи Банат и Ердељ, где су Јакшићи имали велика имања, а касније, кад су Турци заузели Јакшићева добра, одселише се у Молдавску. Њихова сеоба из Хрватске у Ердељ догодила се пре 29. јула 1537. и стоји у вези са напредовањем Турака у Славонији и угрожавањем њиховог славонског поседа.

Никола Балша је имао синове Георгија, Павла и Стефана и кћерке Катарину и Марију. Подаци о деци Николе Балше, који се налазе у листини, публикованој од Емила Ласовског у Вјеснику хрв. археолошког друштва за 1898. (у чланку „Prilog rodopisu hercega sv. Save“ стр. 26) нису тачни (в. о томе чланак „Једно питање из генеалогије Херцеговића“ у прилозима П. Поповића књига V. стр. 146).

Потомци херцега Влатка у Млецима спомињу се и у писму дубровачког ренегата Михаила Буцињоле, управљеном из Трста 22. Септ. 1537. краљу Фердинанду. Ово писмо се чува у Државном Архиву у Бечу у фасциклу Kriegs-Acten. У њему саветује Буцињола краљу, да заузме Дубровник, јер ће га иначе заузети Млечићи: „Nec solum civitatem atque eius territorium perdet Maiestas Vestra sed etiam proximum ducatum Herzegovine, quod etiam simili modo pertinet ad regem Vngarie, quod Veneti pro certo occupato Ragusio pretendent similiter occupare et presertim quoniam habent in manibus quosdam pueros, qui sunt cuiusdam ducis Vlatchonis nepotes, quem Turce expulerunt ех illо ducatu, ad quos nepotes statim, si illos incolis ducatus ostenderint, plebs omnis consolabit.“ Ово се без сумње односи на Саву и Влатка, синове Јована Херцеговића. Млетачке Херцеговиће у таблици доносим према резултатима, до којих је дошао г. проф. др. Михаило Ласкарис радећи у млетачком архиву.


Извор: http://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A0%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B5_%D1%82%D0%B0%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D1%86%D0%B5_(%D0%90._%D0%98%D0%B2%D0%B8%D1%9B)

Sedam na presto srpskih vladara, svojih predaka


Mislim da ova recenica dovoljno govori o Tvrtku.


Kao sto sam rekao prvi Hrvati u Bosni se spominju tek po osvajanju Dalmatinskog primorja iznad Splta.