Vojvoda Novica Ranđelović u otvorenom pismu poziva Vuka Draškovića

OTVORENO PISMO

Vojvoda Novica Ranđelović u otvorenom pismu poziva Vuka Draškovića

Vuče, ajmo u Hag

• Komandant Srpskog komitskog pokreta koji je zajedno sa Vukovim ratnicima vojevao po Hrvatskoj, poziva Vuka Draškovića, vrhovnog komandanta Srpske garde da se zajedno, dobrovoljno predaju haškom tribunalu i dokažu da nisu krivi po komandnoj odgovornosti.

Gospodine Draškoviću, obraćam ti se sa mukom, bolom i teškom mučninom u stomaku, izazvanom tvojim nedoslednim izjavama i postupcima, koji ne mogu da nađu granice sa kojima bi se graničile. Da li se graniče sa nezrelošću, sa maloumnošću, sa izdajstvom, ili, pak, sa slugenjarstvom nekom određenom gazdi, ili, možda, sa udvorništvom do člankova, ne mogu odrediti.

Vuče Draškoviću, sećam se 1991. godine, kada si, koristeći tuđe novce, krenuo da formiraš Srpsku gardu. Sećam se Beloga, ti si ga zaboravio, sećam se Giške i Gospića, i na njega si pljunuo. Njih si samo veličao i uvažavao dok si koristio njihova sredstva i dok su ti bili od koristi. Sećam se tvojih govora na njihovim grobovima, sećam se kako si svojim govorima palio i dražio srpsku mladež, da su srpske granice svuda tamo gde su srpski grobovi, gde su srpske crkve i crkvišta... svuda tamo gde je sa ustaškog noža kapala srpska krv, tu su srpske granice...

Mladi Srbi – dobrovoljci, gutali su svaku tvoju reč, koja im je grejala srca i palila krv da krenu u odbranu srpske nejači, srpskih domova, srpskih crkava preko Drine. To, sa njihove strane, bilo je uredu. Oni su bili patriote, otaxbinoljupci, a ti, ti si bio profiter, i to dvostruki ratni profiter – materijalni i politički, a posebno što si bio ratni huškač – po merilima koje sada ti proklamuješ.

Kada si svojim demagoškim govorima zapalio – probudio ljubav srpske mladeži prema naciji i otaxbini, rešio si da to i unovčiš, da formiraš svoju partijsku vojsku, Srpsku gardu.

Ko je dao ideju za osnivanje srpske garde?

U ranu večer 4.6.1991. godine, ti si svoj plan izložio Belom i Giški. Oni su to sa oduševljenjem prihvatili. Prihvatili su da to i finansiraju. Neću da ulazim, niti, pak, da iznosim iz kojih su izvora ta sredstva. Ti se, Vuče, njih dvojice samo po sredstvima finansija sada sećaš. Danas bivši pripadnici Srpske garde, odlazeći na njihove grobove, proklinju dan kada su upoznali tebe i Danu.
Njih dvojica i cela Srpska garda služili su SPO-u, tebi i Danici, kao alibi, jer je garda svojatana, uprkos pacifizmu koji ste vi propovedali.

Ti si spremio gardu za preuzimanje vlasti, kako ti to reče: “vlasti koja se valja po ulici”. U tom cilju si hteo i na skupštinskom zasedanju 2.7.91. godine da proguraš predlog o osnivanju Srpske vojske, koja će u “jednom dahu da porazi ustaše”. Kada ti predlog nije prošao, tvoja Srpska garda postala je paravojna formacija, prva u Srbiji. Ti si i dalje stajao i svojatao gardu kao partijsku vojsku i oko 1. septembra 1991. godine je šalješ u Hrvatsku, tačnije na front kod Gospića, pod komandom Božovića-Giške.

Na sav glas si se, Vuče, gardom ponosio, ponosio si se njihovim borbama, pogibijom Giške i ranije Beloga. Formirao si paravojne formacije, slao ih na front, a sa druge strane, pozivao na sav glas na dezerterstvo iz regularne vojske. Sredstva koja su pristizala za gardu si zadržavao, ne dajući ih onima kojima su bila namenjena.

Ko je Vukov komandant Li

Gospodine Vuče Draškoviću, poznata je tvoja zaboravnost, pa bih te zato podsetio da se setiš kako beše ime pravo – Komandant Li, odnosno, ko to beše Komandant Li u Srpskoj gardi, zadužen za prebacivanje i upućivanje boraca u Slavoniju? Danas je taj komandant najveći pobornik rasturanja državne vojske, državne tajne policije, a nekada je i sam bio pripadnik i jedne i druge, a za vreme komandovanja u Srpskoj gardi bio je urednik, a sada je u partijskom glasilu SPO-a (srpska reč). Da te podsetim, njegovo ime i tada i sada je Bogoljub Pejčić. Znači, komandni trio u Srpskoj gardi je bio – Vrhovni komandant i ideolog Vuk Dkrašković, Komesar - kadrovik Danica Drašković, Organizacioni komandant Li - Bogoljub Pejčić. Danas ste svo troje veliki protivnici vojske i tajne policije.

Vaš je cilj napad na sve što je srpsko, da bi sebe opravdali, a tebe spasli Haga i komandne odgovornosti.

Kada je Giška poginuo u Gospiću, ti si pokušao njegovu junačku smrt da umanjiš i pripišeš je kao ubistvo, organizovano od strane vojske – još tada si počeo da rušiš autoritet vojske. Kada je ubijen Beli, 4.8.1991. godine, ti i Danica ste pobegli na more, u Budvu, i tamo ostali oko mesec dana.

Obećao si da ćeš 9. oktobra organizovati demonstracije ukoliko se ne otkrije ubica Beloga, to si obećao na mitingu u Kragujevcu 15.9.1991. godine. To obećanje nisi održao. Nisi odmah ni vratio BMV BG-10-16, koji ti je Beli pozajmio, nego tek posle četiri meseca, i to tek kada ste ga slupali i napravili štetu od 15.000 DEM.

Zašto si, Vuče, odustao od potrage za ubicom Beloga?

Posle Giške, za komandanta je postavljen Lainović, čovek koji je osam puta bio na ratištu i par puta je ranjavan. Zasmetao je tebi i Dani zato što je odbio tvoj i njen zahtev da dovlači oružje u Beograd i pokušaj da Srpsku gardu odvoji od stranke koja je trebala da za nekog “devetog” završi prljav posao, pa, ako uspe, bilo bi: “To je naša vojska”, a ako ne, “Mi sa gardom nemamo nikakve veze”, tako si govorio ti.

Stranačka vojska – paravojna formacija

Zašto su, po rečima poslanika Markovića, svi spiskovi garde – gardista, uništeni?

Tvoja paravojna formacija je u to vreme imala na ratištu oko 850 boraca i svi su primali naređenja od Lainovića i tvog Štaba.

Baš zbog tvog zahteva da garda dovlači oružje u Srbiju, pukovnik Španović (častan srpski oficir) je i zamrznuo odlazak na front tvoje paravojne formacije.

Štab garde, na čelu sa tobom i Danom, hteo je partijsku vojsku sa tuđom decom na frontu, u građanskom ratu i krvoproliću.

Ti si, Vuče Draškoviću, sa svojom paravojskom, zvanom Srpska garda, započeo 3. septembra građanski rat u Hrvatskoj, sa ustašama i ZNG-ovcima. Zato i tebe, kao vrhovnog komandanta Srpske garde, kači komandna odgovornost, a još više što je tvoja garda sadejstvovala sa vojskom (JNА).

Na Svetoga Savu 1992. godine, garda je registrovana kao udruženje i uselila se u Terazije br. 3.

Ti , Vuče, i funkcioneri SPO-a, više ne idete ni na jedan grob svojih gardista. Zašto?

Da je Srpska garda stranačka vojska, citiraću privremenog komandanta Ђorđa Božovića: “Vidite, Srpska garda je vojna organizacija, čiji sastav ponajviše čine članovi SPO, Rojalističkog bloka i Demokratske stranke... Trenutno nas ima oko 60.000, a spremnih da svakog časa stupe u borbu ima 7.000 boraca... Ti ljudi su prošli najtežu obuku. Obuka se vrši na nekoliko punktova, a vode je najsposobniji instruktori... Garda se stvara po uzoru na francuske legionare, američke renxere i jevrejski Mosad... Od naoružanja posedujemo sve vrste pešadijskog naoružanja i 40 minobacača marke “Stinxer”. Trenutno u inostranstvu čeka jedna veća isporuka oružja, pa ćemo se potruditi da i to stigne na prava mesta.”

Zaključujem, Vuče, naređivao si komandantu Lainoviću da dovlači oružje sa ratišta u Srbiju, u inostranstvu si imao lagere naoružanja, koje je trebalo da stigne na prava mesta. Zašto ti je trebalo to naoružanje u Srbiji? Od koga ti je to naoružanje na lagerima u inostranstvu? Ko je to finansirao?

Zaključujem, pripremao si se za građanski rat, uvozio si oružje, po principu Špegelja, znači koncepcija zajednička za pokretanje građanskog rata i razbijanje države, a sa tim ide i krvoproliće, ubistva, razaranja i ratni zločini... Gde je tu komandna odgovornost, gde je tu odgovornost za pripremanje i podstrekivanje građanskog rata?

Pretio si u Novom Pazaru: “Ko ponese turski barjak ovom srpskom zemljom, ostaće i bez barjaka i bez ruke.” Govorio si da će samo ime “Srpska garda” psihološki naterati Hrvate na kapitulaciju... Koja je to, Vuče, odgovornost?

Gde pogiboše časni srpski borci, pripadnici Srpske garde, Nebojša Simić, Stepan Šamanić, Rade Lovrić, Zoran Trbojević... Dok je oružje pevalo svoju pesmu smrti, koju je delimično i tvoj štab komponovao, dotle su ti svi bili dobri. Dok si se njihovom hrabrošću kitio i na račun njihove krvi profitirao, bili su ti dobri. Patriote, borci, heroji, hvaljeni, a sada?

Kada ti je neko rekao (verovatno onaj, ili oni koji su ti i davali ono oružje na lagerima po inostranstvu) – odriči se svega što je srpsko, pa i Srpske garde – ti si to učinio i počeo si da pljuješ na sve srpsko, počev od SPC, pa do srpskih generala. Sve na sud inkvizicije, svi, svi, svi ... a ti?

I ti! Ti si, Vuče, stalno bio dvoličan. Govorio si da se mora prekinuti sa ratom, jer će biti krvi do kolena, a sa druge strane, formirao si Srpsku gardu i slao je na front.

Tuđe pare i naša krv

Tvoja paravojna formacija je finansirana iz inostranstva, međutim, postavljam ti otvoreno pitanje: Da li su, i u kolikoj meri, sredstva stizala do boraca kojima su i bila namenjena? Samo jedna pomoć iz Švajcarske, i to prva, od 20.000 švajcarskih franaka. Zatim druga, od 30.000 franaka u lekovima. А treća po vrednosti, najveća, gde završi ona? O tome svedoče Jovica Mihailović, Goran Bjelić i Dragan Teofanović.

Tvoja ratnohuškačka demagogija privukla je i ljude iz inostranstva, konkretno Srbina Xerija Spasića iz Kanade, koji slavno pogibe u Laslovu.

Ginuli su borci Srpske garde časno, za srpstvo i sebe, a ti, ti si profitirao. To znači da si ratni profiter, ratni huškač, osnivač paravojne formacije, izazivač nacionalne mržnje i netrpeljivosti, podstrekivač i potpirač građanskog sukoba na prostorima bivše Jugoslavije.

Ti si odgovoran za ratne zločine na prostorima Hrvatske, koje su počinili pripadnici Srpske garde. Komandant garde Zvonko Osmajlić je ucenjen na 270.000 DEM od strane Tuđmanove vlade.

Po tzv. komandnoj odgovornosti, ti si, kao osnivač, ideolog i vrhovni komandant, odgovoran, i kao takav, sada, da bi spasio sebe od te odgovornosti, šalješ druge (neodgovorne) u Hag. To je, Vuče, mizerno i kukavički. Oduvek si bio kukavica i licemer.

Posebno si odgovoran za smrt boraca, članova Srpske garde. Odgovoran si za bezbroj ranjenih boraca i veliki broj invalida. Brineš li sada o njima, da li ih obilaziš ti i “komesar kadrovik” Danica Drašković?

Ne, svih njih ste se odrekli! Sada se njih stidite, a zaveli ste ih i poslali na klanicu! To je krivično delo! To je izdaja!

Odveo si ih, svojim obmanama, svojim borbeno-huškačkim govorima, na bojište, u rat, za koji sada trubiš da je bio besmislen.

Ondašnji režim je tvrdio da Srbija nije u ratu. Ti si tvrdio da to nije tačno. U pravu si bio, ti si Srbiju uvodio u rat, svojom privatnom partijskom vojskom.

Tvoje stranačno glasilo “Srpska reč”, ili, tačnije rečeno “Аntisrpska reč”, bilo je puno nacionalnih usklika, borbenih pokliča, poziva na obračun sa drugim narodima u bivšoj SFRJ.

Ti si, Vuče, tada bio “Srbin”, veliki Srbin. Sada si ministar spoljnih poslova državne zajednice. Neko je davno rekao: “Svako vreme ima svoje idiote i svaki idiot ima svoje vreme.” Tvoje vreme najzad je došlo. Možeš sada svim Srbima da j... majku, kako ti gazde kažu. Možeš da pljuneš na sve i svakoga, pljunuo si na svoje komandante, pljunuo si na svoju vojsku, pljunuo si i na sebe, na svoju posvetu od srca napisanu na svom romanu, koji pokloni generalu Pavkoviću “nacionalnom junaku za uspešnu odbranu srpstva...”. Tako onda napisa. А sada?

Svi, svi, svi u HАG

Vuče, tebi je mesto, pre svih, pred svim sudovima ovoga naroda, pa onda i tzv. međunarodnim tribunalom u Hagu. Ti, koji, kao “veliki Srbin” dobro misliš i želiš Srbima, ne dozvoli da Srbija bude tvoj talac. Idi tamo i objasni tim srpskim inkvizitorima da srpske patriote ne bi prešle Drinu, da nije bilo tvojih ratnohuškačkih govora, tvog ubeđivanja da je srpstvo u opasnosti od povampirenog ustaštva, od novih Jasenovaca, Prebilovca, Golubnjače..., i time skini ljagu sa srpskog imena. Neka “svet” shvati da je Vuk kriv, a ne njegovi komandanti, koji više nisu živi. Zašto? Bili bi oni danas dobri svedoci protiv tebe, jer su od tebe primali direktna naređenja.

Ti si ih, iz samo tebi poznatih razloga, poveo u rat protiv Hrvata i muslimana.

Generali to nisu, njih je u rat oterala službena obaveza, njih je u taj krvavi posao poslala vrhovna komanda, a pozvali su ih teroristi, secesionisti i neprijatelji srpstva, koji su hteli nasilno otimanje srpskih teritorija, nasilno proterivanje Srba sa svojih ognjišta, odvajanje od svoje vere, svoje crkve i svojih crkvišta.

Generale je na posao odbrane oterala vlast u kojoj si bio ti i tvoja stranka – pokret.

Oni su komandovali državnim oružanim snagama, a ti paravojnim. Oni iz narodnog računa i za državni interes, a ti iz ličnog računa i za stranački interes.

Pa, gde je tu i čija odgovornost? Da li je ti vidiš? Vidiš je, Vuče, ali ne smeš da je vidiš, gazda ti je to zabranio, i da ne bi pogrešio, napisao ti je: “generali su krivi i moraju u Hag... Generali u Hag, svi, svi, svi ... povlačimo tužbu protiv NАTO, odmah, odmah, odmah...”

Ja sam, Vuče, 16.6.1991. godine, formirao Srpski komitski pokret i sa svojim borcima otišao na front kod Gospića 8.9.1991. godine. Tamo je već bila Srpska garda.

Moj Komitski pokret nije bio stranačka vojska. Tražio si više puta, preko Zvonka Osmajlića, da se ujedinimo. Ja na to nisam pristajao, jer to je bilo nespojivo i to iz više razloga.

Za razliku od tvojih, moji konandanti jedinica – četa su svi živi. Tvoji komandanti su svi mrtvi, a ti, kao vrhovni komandant, poput druga Tita, ostade jedini živ – i tu mi nešto smrdi. Njihova smrt mnogo skriva, drugačije bi ti sada govorio da je bar neko od njih živ.

Predajmo se Karli

Kasnije smo, opet sa tvojom gardom, na mnogim ratištima širom Hrvatske i Bosne zajedno sadejstvovali bez problema.

Moji borci Komite i ja, imali smo dosta problema sa policijom ondašnjeg režima Slobodana Miloševića. Pretres stanova, sprečavanje odlaska preko Drine, hapšenja, privođenja. Sa mnom su više puta razgovarali i zabranjivali mi organizovan odlazak na ratište. Znači, nas, Komite, Srbija nije organizovala i slala u rat, to je bila naša lična stvar, odlazili smo u Krajinu i Srpsku kao dobrovoljci – civili. Tamo smo se stavljali pod komandu njihove vojske i naoružavali. Tvoji borci su bili u skupocenim uniformama, koje ni registrovana vojska nije imala, naoružani modernim pešadijskim naoružanjem obučavali se u više logora, dobijali oružje iz inostranstva, obučavali ih specijalni instruktori... Vojska koja sve to ima, a paravojska je, kako se to zove? Po čemu bi mogao da bude odgovoran njen vrhovni komandant, strateg i ideolog, koja je i kakva namena te i takve vojske, zašto ona služi i može da posluži? Kako se kažnjavaju njeni osnivači u normalnoj zemlji?

Vuče Draškoviću, vrhovni komandante Srpske garde – paravojne formacije u državi koja je imala regularne oružane snage i nije bila u ratu ni sa jednom državom, TI i JА, kao komandant i osnivač Srpsko-komitskog pokreta, paravojne formacije u miru i u državi koja je imala regularne oružane snage i nije bila u ratu ni sa jednom državom, dobrovoljno ćemo se prijaviti, TI prvi, a JА drugi, za odlazak u Hag.

Tamo ćemo dokazati da nismo odgovorni, ni po jednoj tački po kojoj bi “trebalo da odgovaramo” po tzv. komandnoj odgovornosti i da naši borci nisu krivi što su učestvovali u građanskom ratu na prostorima bivše SFRJ, već smo ih mi na to naveli našim govorima i ubeđivanjem da je srpstvo ugroženo od povampirenog ustaštva i xihada, da to nije bilo tačno, da smo ih lagali da su Srbi bili ugroženi, jer Srbi nisu bili ugroženi, Srbi nisu proterani, Srbi nisu zatvarani u logore, srpske kuće nisu spaljivane, srpske crkve nisu rušene, ni jedan Srbin nije ubijen, ni jedan, ama baš ni jedan, sve su to bila samospaljivanja, samoubistva i dobrovoljni odlazak iz Hrvatske i Bosne u majku Srbiju.

Time ćemo, Vuče, dokazati da ostali Srbi nisu krivi, a da time prestaju da budu taoci raznoraznih komandanata i komandne odgoVornosti. Ovako ti, Vuče, vičeš: “Drž’te lopova”.

Naša je to sveta dužnost. U protivnom, Vuče, smatraću te kao ratnog profitera, ratnog huškača (jer, profitirao si tih godina kao veliki Srbin, veliki nacionalista), kao obmanjivač srpske nacionalne omladine (a to si već i dokazao) i, na kraju, kao izdajnik po više osnova. To ću ja dokazati.

Grešan si, Vuče, i sreća je ovoga naroda da tvoja neće još dugo goreti. To je nagovestila i ona voštanica u manastiru Hilandar.

Na kraju, nateraćeš me da se upitam, a i neke da pitam, otkud sad takav čovek, koji je odgovoran (po komandnoj odgovornosti) na mestu ministra, a ostali komandno odgovorni u Hagu?

Neko je odavno rekao: “Najgora je ona ptica koja svoje gnezdo prlja.” Za pojedine ljude ova, demokratska, Srbija trebalo bi da bude, ne samo kao načelo, već kao instituciju OSTRАHIZАM, tj. udaljavanje iz nacionalnog javnog života. Naročito za one koji su, sa gledišta očuvanja interesa, načela i ustanova srpskog društva i države – štetni. Ovako, ispada da srpski narod ne razlikuje dobro od zla, neispravno od ispravnog, korisno od štetnog. Danas je teže živeti za srpstvo nego ginuti za srpstvo. Danas treba više kuraži da se zauzme stav, nego borbeni položaj.

Vojvoda “Lužnički”
Novica Ranđelović
Komandant Komitskih odreda, osnivač

http://www.srpskoogledalo.co.yu/pub/38/opismo.htm