Nisam clan nijedne partije - svaku partiju gledam prema onome sta je uradila na politickoj sceni.
Ceda i Beba su bese Tadicevi saborci iz DOS revolucije - ili se varam? Otkako se otresao Cede iz Ds( to je bilo dobro za DS ) misli da je boga uhvatio za *uda i da je najveci demokrata -veci cak i od Djindjica .
Tadicu ne mogu da oprostim sto je dva puta ispao magarac ali ne samo on nego je govorio u ime Srpskog naroda- misli da ako je Predsednik( pisem velikim P od Predsednik jer postujem tu instituciju u Srbiji) moze govoriti sta hoce u ime naroda.
 Evo dve katastrofalne greske Tadica :
1. Izvinjenje za Srberenicu - u trenutku kada se vodio proce po tuzbi BiH protic Srbije zbog zlocina u ratu ,
2. Izvinjenje Hrvatima- u trenutku kada nas je Hrvatska tuzila za ratnu odsetu.
Sjajni politicki potezi  Tadica  i to uvek kada se vode procesi protiv Srbije i uvek izvinjenje onima koji nas tuze- slucajno ili namerno ili totalno glupavo?????????????

Ako pratis ovu temu mozda si mogao da vidis da sam ceo tekst objavljen u dnevnoj stampi preno da bih tog trenutka pozdravio jedan od retkih poztivnih poteza sadasnje Vlade .
Tako da time mozes videti moje misljenje o toj novostvorenoj brigadi .
                                          Za pohvalu !

Nemama definitivno animozitet ni prema kome ali prema mnogim postupcima mnogih politicara i potezima imam ih mnogo . Zato smatram da imam pravo da dajem svoje misljenje svojim postovima a ti ako ti se ne svidjaju moji postovi onda prijavi moderatoru i neka me banuju ako sam nesto lose uradio.

Nikome ne osporavam pravo da ima svoje političko mišljenje i da ga slobodno iznosi.  To što si izneo o Čedi, Bebi i Tadićevim izvinjenjima jednostavno nema nikakve veze sa temom vojska.

@danilobg Ako nemas proverene informacije, ne iznosi ih.U 'starom' i 'novom' Generalstabu ne postoji,niti je postojala prostorija sa djakuzijem.

Jacuzzi je bila egzibicija omiljenog Miloševićevog generala Ojdanića.

Čovek je poznat po biseru na kongresu SPS-a 2000. godine kada je upozorio vaskoliku javnost da će u slučaju pobede opozicije tzv. Novi svetski poredak zavladati Srbijom i nametnuti hranu "sa obiljem kečapa".

Nisam advokat pomenutog.Kao sto rekoh,djakuzi na pomenutom mestu nikad nije ni postojao.

Još je u prvim decenijama 20. veka Čerčil govorio kako su u Evropi "ostala još samo dva militarizma - pruski i srpski. Pruski smo na putu da uništimo, a ostao je još srpski". Tadić je kao Ministar odbrane bio samo puki izvršitelj Čerčilovog zaveta. Zato smo za njegova mandata i imali britanske narednike u generalštabu koji izdaju naređenja jugoslovenskim generalima. Pitanje uništavanja tenkova samo je najvidljivija manifestacija procesa koji se očigledno nastavlja (neka sadašnji ministar dokaže da nije tako, da vidimo da li je vojska kojom upravlja objekat ili subjekat u oblačenju ili skidanju hulahopki).
Ali, kao i kada je reč o švercu cigareta tokom 90-ih, ubistvu premijera, raznim privatizacionim prevarama, itd., doći će jednog dana na red i pitanje ko je bio odgovoran za razoružavanje Srbije.
Najnovija izjava načelnika generalštaba (30.06.2007) glasi da će se Srbija potruditi da se oslobodi svojih vojnih viškova, pošto joj po "projektovanom" brojčanom stanju toliko oružja nije potrebno.
A moje pitanje je i ovom prilikom - gde je ta "projekcija" verifikovana? U britanskom parlamentu? U srpskom sigurno nije.


Ih bre Serbiko preterujes...Zna covek

Čerčil je govorio često o nemačkom tj. pruskom militarizmu kao najvećem problemu Evrope a ne o srpskom. U kojoj to literaturi se spominje da Čerčil u tom kontekstu navodi Srbiju? Prvi put čujem za to.

Koji narednici su izdavali naređenja jugoslovenskim generalima? To su fame koje su po medijima širili odlazeći Miloševićevi kadrovi koji nisu mogli da se pomire sa činjenicom da zemlja izlazi iz izolacije niti sa činjenicom da je Berlinski zid pao pre 15 godina a niti sa tim da smo imali najviše generala po glavi stanovnika u celoj Evropi.

Sve evropske vojske su odavno počele da uništavaju neperspektivnu borbenu tehniku i to nije razoružavanje vojske. Srbija momentalno ima više tenkova i od Mađarske i od Bugarske i od Češke i od Slovačke.




 

Pa NATO-u i zapadnoevropskim zemljama je smetala borbena gotovost i snaga vojske SFRJ .
zato su se svim silama i trudili da razbiju -prvo Istocni blok- a zatim i SFRJ u tom trenutku jaku i neutralnu zemlju .SFRJ je sistematski podrivana i pocele su secesije- aonda je na sva usta branjeno JNA da brani drzavu i njeno jedinstvo SFRJ.
Umnogome su tome potpomogli i tvrdi stavovo Milosevica.
No sada treba da se napravi jedna moderna i jak vojska .
Nema civilnog sluzenja vojnog roka po bolnicama i za to vreme pranje mrtvaka i iznosenje bolesnickih guski,...
^ meseci u vojsku- budi musko i ne padaj na prvoj prepreci.
Pogotovu u danasnje vreme , mobilni telefoni, civilka za izlazak u grda, stalni vikendi i mnogo toga sto sam sanjao za vreme sluzenja vojnog roka.
Po tri dana sam zakazivao telefonski razgovor i cekao na red da bih dosao.
Pa izdrzalo se -ojacalo me i hvala bogu nista mi ne fali.
danasnja omladina je postala previse svilena i pekmezasta.

Po pitanju tenkova npr Dejtonski sporazum je u ovom slučaju za nas najrelevantniji. U Aneksu 1-B tog sporazuma definisane su srazmere naoružanja SRJ (dakle Srbije, kao pravne naslednice), Hrvatske i BiH (na nivou 5:2:2), i to: tenkova, artiljerije (75mm ili više), oklopnih borbenih vozila, borbenih aviona, i borbenih helikoptera. U isto vreme, Dejtonski sporazum garantuje i same granice država-potpisnica. Dakle, ako se, u slučaju Kosova i Metohije, udara na same temelje Dejtonskog sporazuma, tu se udara i na sve njegove komponente, pa i one o dogovorenim srazmerama u naoružanju država-potpisnica (o unutrašnjem poretku same Bosne i Hercegovine da i ne govorimo).

Dakle, kao minimum, kao jako diplomatsko sredstvo, Srbija bi trebalo da se uzdrži od daljih ispunjavanja obaveza proisteklih iz Dejtonskog sporazuma kada su u pitanju ograničenja u naoružanju, dok god su u toku «pregovori» iliti «procesi» koji dovode u pitanje njen teritorijalni integritet, koji je Dejtonskim sporazumom garantovan (kao i Helsinškom poveljom i Poveljom UN), a koji se otvoreno ugrožava, i to ni manje ni više nego od strane država-garanata tog sporazuma, t.j. SAD, Francuske, Nemačke i Velike Britanije.

Naravno, ne treba zaboraviti ni psihološki momenat samog pregovaračkog procesa vezanog za Kosovo i Metohiju – sadašnjeg ili nekog budućeg.
U sadašnjim uslovima, dobrovoljno, jednostrano odricanje od čak i jednog tenka moglo bi se protumačiti kao znak da Srbija nije spremna da upotrebi sva sredstva koja su joj na raspolaganju da bi zaštitila svoju teritoriju i svoj narod.
Takav bi potez samo odmogao našoj pregovaračkoj poziciji, u kojoj bi naši argumenti ličili na čistu retoriku lišenu sredstava praktičnog delovanja i nužne, odbrambene reakcije. Mada se naši državnici upinju da isključe bilo kakav pomen čak i mogućnosti upotrebe vojnih sredstava radi odbrane teritorije zemlje – što je, inače, neotuđivo pravo svake zemlje u postojećem međunarodnom poretku – to još uvek ne znači da ta sredstva ne treba da budu negde u pozadini, kao latentni adut, kao faktor nepredvidivosti koji svaka strana koja ozbiljno pregovara mora da drži u rukavu (nešto, opet, poput argumenata Holbruka, Bernsa i Čekua o «mogućnosti izbijanja nasilja u slučaju odlaganja kosovske nezavisnosti»).


I sama sadašnja Stragegija odbrane , mada vidi malu verovatnoću od agresije na zemlju, upravo najveće opasnosti u tom smislu vidi u mogućim pokušajima nasilnog i neustavnog menjanja granica zemlje putem oružane pobune. A, s obzirom da jedan broj američkih i evropskih zvaničnika indirektno odobrava mogućnost izbijanja takve oružane pobune (stavom da «može izbiti» ako jedna, šiptarska strana ne bude zadovoljna ishodom pregovora, što predstavlja odobravanje putem davanja pseudo-analitičke prognoze), jasno je da se upravo sada nalazimo u situaciji koju je i sama naša Strategija odbrane okarakterisala kao izuzetno opasnu po pravni i teritorijalni poredak zemlje, kojeg je Vojska, inače, dužna da štiti. Uostalom, citirajmo samu Stategiju odbrane: «DržavaSrbija je odlučna da svim raspoloživim i dozvoljenim sredstvima štite svoje bezbednosne i odbrambene interese...»
A jedno od sredstava kojima trenutno raspolažemo, u vreme pretnje po naš teritorijalni integritet, jesu naših 1.000 tenkova.
 I, ne zaboravimo i to da je naša Strategija odbrane «privržena Završnom aktu iz Helsinkija i ostalim dokumentima OEBS-a, posebno u vezi sa nemenjanjem granica, razoružanjem i kontrolom oružja».
Dakle, privrženost samom OEBS-u nalaže nam i privrženost odbrani naših međunarodno priznatih granica.

Dakle, da li je baš ovo momenat da se nastavi sa sistematskim razoružavanjem Srbije? Jedan od glavnih argumenata koji se potežu iz samog Generalštaba je pitanje novca. «Nema novca» za održavanje veće vojske od one koja je «projektovana» (s tim što projekat nije dobio nikakvu zakonsku potvrdu od strane institucija ove zemlje).
Slučajnost? Ili «realnost»?
Hajde da kažemo da slučajnosti u politici nema, ili da se ne trebaju uzimati za ozbiljno kao argument. Što se tiče «realnosti», realnost možda jeste da nemamo novca za vojsku veću od projektovane. Ali može biti i da projekat ne valja. Da li je «potpuna profesionalizacija» vojske najbolje rešenje? Da li je to najefikasniji model, najjeftiniji?
Postoje li bolji, poput, na primer, švajcarskog, u kojem je ceo narod vojska, gde bez izlaska na redovnu vojnu vežbu nema viza za izlazak iz zemlje, i gde je protivzakonito nemati propisano naoružanje u kući? Tu je oficirski kadar veoma mali, što smanjuje i troškove, ali je zato vojno-odbrambeni potencijal zemlje ogroman. Ali, gde je javna debata o svemu ovome, i odakle nekom pravo da samovoljno sprovodi nikad ratifikovanu novu strategiju nečeg tako važnog kao što je odbrana zemlje?



I u ostalom ne odgovori nam na pitanje o djakuziiju i na pitanje u kom parlamentu je ratifikovana Strategija odbrane

besmisleno je raspravljati sa danilchetom o reformi vojske njegova vizija (a nazalost i krelaca koji danas vode vojsku) je par hiljada placenika koji ce za rachun NATO&US ratovati po svetskim vukojebinama kao cannon fodder i josh toliko istih da brane tadicevu fotelju da mu se ne bi desilo isto shto i milosevicu ...