Srpski ne smeju ni da zinu
- Za poslednjih šest godina u Prištinu se vratile svega dve porodice koje odolevaju pretnjama smrću
-Na javnim mestima Srbi se služe nekim od stranih jezika, najbliži srpski je u Gračanici, gde boravi nekoliko preostalih srpskih stanovnika Prištine

PRIŠTINA - Za Srbe Priština je jedan od zabranjenih gradova. U njemu mogu da borave samo na kratko i to ukoliko izigravaju strance. Na javnim mestima moraju da govore neki od stranih jezika, a za bilo kakvu komunikaciju sa lokalnim stanovništvom poželjno je da budu u društvu nekog od Albanaca.

Srpski jezik se ne preporučuje ni u kom slučaju, a i šetnja može samo u najstrožem centru Prištine, gde su smešteni Oebs, Unmik i kancelarije ostalih međunarodnih organizacija. Postoje delovi Prištine u koje ne zalaze čak ni "pravi" stranci, naročito ne noću.

Saobraćajne oznake, natpisi javnih ustanova i fakulteta su trojezični: albansko-srpsko-engleski, kako je to propisano uredbom Unmika, odnosno kosovske vlade od pre tri meseca. Platežna valuta je evro, a na svakom "zgodnom mestu" istaknute su albanska, američka i zastava Evropske unije.
   
      

Moguć povratak - trik Vlade Kosova?

Slaviša Petković, ministar za povratak pri Vladi Kosova, tvrdi da do kraja građevinske godine na Kosmet može biti vraćeno oko 3.000 ljudi, te da su već raspisani tenderi za izvođače radova. On takođe tvrdi da je bezbednost na Kosovu i Metohiji poboljšana i da, u svakom slučaju, postoje uslovi za povratak. Do sada je, kaže, registrovano 11.400 osoba zainteresovanih za povratak.
Srbi sa Kosmeta žele da veruju da je to moguće, ali se i pitaju da li je reč o triku neophodnom kosovskoj vladi za ispunjavanje standarda koji će potrajati tačno onoliko koliko to zahtevaju međunarodne institucije. Između Ministarstva za povratak i bilo koga iz srpske vlade ne postoje ni minimalni kontakti.
      
      
      
   

U Prištini se može videti i kopija Kipa slobode, Majka Tereza, "nona Tereze" dobila je svoj spomenik u centru grada, a preminulom papi Jovanu Pavlu Drugom odata je pošta preko bilborda.
Sve radnje u Prištini su dobro snabdevene i kažu da "u Prištini nema samo od ptice mleko jer ga Bog nije dao".
Nekoliko preostalih srpskih stanovnika Prištine, koji nemaju nikakve šanse da na bilo koji način učestvuju u gradskom životu, mogu se videti samo u obližnjoj Gračanici, srpskoj enklavi na centralnom Kosovu, do koje se iz Prištine stiže za desetak minuta vožnje. Pri izlasku iz Prištine prolazi se Ajvalija, koju naseljavaju Albanci, i brzo se stiže do Čaglavice, prvog srpskog naselja.

Posle tih nekoliko pređenih kilometara srpski jezik se može slobodno govoriti, dinar je ponovo u upotrebi. Magistralnim putem Priština - Lipljan, koji prolazi kroz Gračanicu, vozila idu u oba smera u kojima su putnici uglavnom Albanci. Život se za Srbe u Gračanici ipak odvija onoliko pristojno koliko je to moguće u poslednjih šest godina.
Snežana Borzanović je jedna od nekoliko preostalih srpskih stanovnika Prištine. Nalazimo je u Gračanici gde svakodnevno dolazi po namirnice i gde jedino može sa nekim da razgovara. Jednom dnevno autobus rezervisan za manjine, kako je Unmik uslovio, na liniji Priština - Čaglavica - Laplje Selo - Gračanica prevozi tih nekoliko putnika.

- Za svoj stan u centru Prištine borila sam se godinama. Vratila sam se iz Beograda jer nisam htela da živim kao izbeglica, ali ovde nemam prava na goli život. Javno su svi jako ljubazni prema meni, ali čim padne mrak, kada ne vidim ko govori, dobacuju mi "kada ćeš prestati da dišeš" - priča Snežana.
Snežana se u Prištinu vratila decembra 2002. godine, a u svoj stan je uspela da uđe tek septembra prošle godine. Za te dve godine čekanja i nadanja selili su je tri puta iz stana u stan. Kako kaže, "toliko te šetaju da izgubiš živce zbog čega mnogi i odustaju". A kada je konačno uspela da uđe u svoj stan, sačekao je račun od 850 evra za struju koju nije koristila.

Osim nje, još samo jedna srpska porodica se za proteklih šest godina uspela vratiti u Prištinu, gde za Srbe ne postoje elementarni bezbednosni uslovi za život, a to su Mitrovići. Porodica Acić nije nikada ni napuštala grad, po cenu toga da im je u dvorište nekoliko puta bacan molotovljev koktel.
Jedino mesto u Prištini gde se upotrebljava srpski jezik jeste zgrada Ministarstva za povratak i zajednice, koja se nalazi u strogom centru Prištine, u privatnoj trospratnici uređenoj po najvišim standardima, a koje se dolazi neasfaltiranom ulicom punom rupa.
Slađana Majdak

Ako se Kosovo osamostali onda ce moci da zevaju koliko hoce.