Kao prvo cudo tehnologije koje je u vecini domova zamenilo dovikivanje sa brda na brdo, ili, u slucaju daljih relacija, pisanje pisama (cije je odrediste cesto bilo neizvesno, kao i datum kada ce stici), u nasim krajevima se pojavilo Njegovo Velicanstvo Telefon.

Verovatno se dobro secate glomaznih aparata, od cije zvonjave su se u pocetku plasila deca, starci i neupuceni, dok su ostali svoj prestravljeni skok objasnjavali zeljom da se sto pre "jave na telefon". I samo "javljanje" se razvilo u vise stilova, tako da danas kao odgovor na telefonski poziv u najvise slucajeva mozete ocekivati internacionalni telefonski pozdrav, naravno, prilagoden nasim prostorima, koji kratko i jasno glasi: "Halo". Takode su zastupljeni i veoma popularni : "da", "molim", "izvolite" itd, kao i njihove kombinacije. Sve u svemu, ako se izuzmu pojedinacni primeri primene raznih rima za zbijanje neukusnih sala, na nasim prostorima se razvila poprilicna kultura koriscenja telefona, tako da su pojedninci cak daleko prijatniji u razgovoru "preko zice" nego u prirodi.

Iako veoma odomaceni (vecini nas je tesko zamisliti zivot bez njih), telefoni su vremenom postali nedovoljno prakticni i, u najmanju ruku, problematicni. Problem je uglavnom predstavljao kabl, koga je trebalo vuci iz sobe u sobu, a cinilo se da telefon nikada nije u blizini bas kada je najpotrebniji. Kako zbog onih koji su u toku razgovora cesto sputavani da se ujedno bave rekreacijom ili menjanjem sijalice, tako i zbog daljinskih upravljaca za TV koji su pokrenuli trend "ceo svet u krevetu i na dohvat ruke", tehnologija je ponovo uzela stvar u svoje ruke i ubrzo izrodila novo cedo svog napretka: bezicni telefon. Iako su u pocetku bili poprilicno loseg kvaliteta, ovi telefoni su ubrzo preplavili nase domove. Dobavljaci su uglavnom bili rodjaci ili prijatelji koji cesto putuju u inostranstvo - a sami su vec imali takav telefon. Obicno je to bio naizgled "laznjak", sa imenom koje podseca na neke od renomiranih firmi (Abasonic, Saenao, Caessio itd..). Medjutim, njihova fabricka greska bila je samo - greska u ispisu! Neki siroti slovoslagac je zbog toga verovatno dobio otkaz, a cela serija se zamislite (ponovo), prodaje po izuzetno pristupacnoj ceni.

Kako zbog loseg kvaliteta, tako i zbog nedovoljno usavrsene tehnologije izrade, ovi telefoni su cesto uz glas prenosili i efekat mecave, koji se donekle ublazavao okretanjem slusalice (i cele glave) u stranu. Ovo je korisnike ponekad dovodilo u cudne situacije, kada su, trazeci najpovoljniji polozaj, izvodili pokrete na kojima bi im pozavideli i najveci majstori modernog baleta ili gimnastike.

(Prim. aut: Moj prijatelj je bezicnim telefonom mogao da razgovara iskljucivo sa jednog mesta u stanu, cuceci uz radijator, sto je, mora se priznati daleko prakticnije od fiksnog telefona sa zicom koji se ne moze tako lako pomerati sa jednog mesta na drugo.)

Iako se mislilo da ce bezicni telefon zbog lake prenosivosti uvek biti pri ruci, vec pominjani problem je tek nestankom zica postao prava nocna mora, tako da je slusalica bezicnog telefona fenomen fantomskog nestajanja dovela do savrsenstva. Medutim, vremenom je pronadeno resenje i za ovaj problem, tako da je slusalice svih novijih modela bezicnih telefona moguce naci po "zvuku" koji se aktivira pritiskom velikog dugmeta na bazi telefona. Uzgred, da ovo dugme nije vece od ostalih, doslo bi do situacija u kojima bi trazili dugme uz pomoc koga cemo naci slusalicu, sto, priznacete, zaista nije prakticno...

Vremenom, ukus nasih potrosaca je postao daleko istancaniji ("hocu P a n a s o n i c, onaj crni sa zlatnim slovima, necete da me prevarite, sin mi je na ceduljici napisao kako se to tacno pise, tu mi je negde..."), a i sami telefoni su postali kvalitetniji, pa je (na zalost svih ljubitelja zimskih radosti) uglavnom nestala i mecava iz nasih razgovora.

Ubrzo je sve ovo postalo nedovoljno, a mnogima je sinula i bravurozna ideja o tome da bi svoj telefon mogli da ponesu i u park ili na posao. Tu ih je, naravno, cekao novi problem, poznat kao mali domet bezicnih telefona, pa je kao sledeci logican korak sledilo pojavljivanje bezicnih telefona velikog dometa. Prodavci su tvrdili da mogu da pokriju podrucje precnika od 50 km, a ponosni vlasnici su se mogli prepoznati po upadljivoj anteni na krovu, slusalici u ruci i pogledom koji govori:" Ljudi, vidite, ovo radi!". Ipak, stvari nisu ni iz daleka bile tako ruzicaste: cesto se desavalo da se izmedu antene predajnika i antene prijemnika nade, u boljem slucaju, nekoliko zgrada, a u gorem - naselje ili brdo, sto je za nesrecnog vlasnika znacilo samo jedno: novu mecavu, cak i kada joj nije vreme. Ovo je, naravno, uslovilo i nova istrazivanja i usavrsavanja, kao i soping ture nesrecnih rodjaka i prijatelja kojima je na ovom stepenu evolucije vec poprilicno dojadilo da preko granice prenose samo "licne stvari": racunar za "malog", najveci elektricni rostilj koji se moze naci u prodavnici, 18 telefona za rodbinu i prijatelje i jos po koju sitnicu za komsiluk.

Kao sto se da pretpostaviti, ni ovo nije resilo probleme bezicnih telefona velikog dometa. I pored boljeg kvaliteta novih uredaja, kao i veze koju je njima moguce uspostaviti, smetnje na vecim udaljenostima i dalje su postojale, pa se za njihovo koriscenje i danas odlucuju samo u slucaju nuzde, ili, tacnije, samo oni koji ni na koji nacin ne mogu doci do klasicnog fiksnog telefonskog prikljucka.

Najzad, neki kasnije cesto pominjani ljudi iz tehnicki naprednijih sredina ( ...ko ga izmisli kad ovako krci, vidi, nema signal...itd), resili su da stave tacku - i svetu predstave sada vec veoma popularnu mobilnu telefoniju. Verovali ili ne, njen razvoj je poceo jos kasnih sezdesetih godina, ali su devedesete definitivno obelezile njihovu pravu ekspanziju. Prvi vlasnici mobilnih telefona u nas su ih uglavnom nosili kao ordenje, doduse za pojasom, ali sa podjednakom dozom ushicenosti kao da su bili odlikovani za zivotno delo. Bilo su to dani kada su ovi pioniri sa nestrpljenjem i oznojenim dlanovima cekali da "malisa" zazvoni. Kada bi se to desilo, trebalo je napregnuti glasne zice, jer u cemu je svrha razgovora "mobilnim" ako vas niko ne cuje, ili nedajboze, ne vidi. Ostali su iz prikrajka posmatrali ove divove telekomunikacija i sa poprilicnom dozom zavisti prepricavali: "Koliki je samo racun platio proslog meseca!"

Prvi mobilni telefoni su, pored sposobnosti izuzetnog privlacenja paznje okoline, imali zaista zadivljujuce tehnicke mogucnosti: toliko su izoblicavali glas, da se mogao steci utisak da razgovor vodite sa robotom iz naucno-fantasticnih filmova B produkcije - i to bez doplate!

Ipak su mobilni telefoni postajali pristupacniji i kvalitetniji, pre-paid je napravio novi proboj znatno pojeftinivsi troskove koriscenja mobilne mreze - i odjednom su, po ceni pribliznoj jeftinijem biciklu, ovi telekomunikacioni alati postali pristupacni gotovo svima. Licno sam vise puta zaticao ljude u zucnim raspravama oko raznih "opcija" i "mogucnosti" mobilnih telefona, a na svetlo dana je dosao i mobilni bon-ton i mnogi njegovi veliki poznavaoci: na televiziji, u novinama, parkovima, autobusima...

Naravno suvisno je napominjati da se mobilni aparati ne smeju koristiti tokom voznje automobila, u bolnicima i drugim mestima gde njihov rad zaista moze dovesti do nezeljenih situacija, ali to se ionako najmanje istice.

Ono sto zaista dolazi do izrazaja vezano je za opstu kulturu, osmisljeno je od strane veoma kulturnih i upucenih pojedinaca, pa iz tog izvora mudrosti vredi izdvojiti sledece:

1. Telefon ne koristite na ulici, na poslu i na mestima gde ima ljudi (uopste), jer to nije pristojno i mozete ispasti smesni, narocito onima koji koji znaju da je njihovo koriscenje veoma primitivno. U skladu sa tim, obavezno iskljucujte zvonjavu, cak i ako nemate vibracioni alarm ili ocekujete zaista vazan poziv, jer ne zelite da vas vas mobilni ljubimac "izblamira" pred svima.

2. Ako vec morate da se javite na poziv na javnom mestu, sklonite se negde gde vas niko nece cuti i videti, a posle razgovora ponovo vesto sakrijte svoj mobilni telefon.

3. Najbolje je da mobilni telefon lepo ostavite kod kuce, pa ga tamo koristite. Na taj nacin cete biti sigurni da nikome ne smetate (narocito ne mudrijasima vecito smrknutih lica, koji prekorno posmatraju novu generaciju telekomunikacionih huligana), a koristicete ga kao fiksni telefon - naravno, po mnogo visj ceni, ali sa daleko vise dostojanstva.

Ovo je bio set pravila koji objasnjava sta se ne sme raditi sa telefonom, a nastao je kao sinteza saveta koje smo do sada imali prilike da cujemo na raznim mestima i u raznim prilikama, pa se kao autor ogradujem od njih i iznosim ih samo kao slobodnu interpretaciju. Sada sledi set pravila, nastao iz prakticnog iskustva, o tome sta smete... u stvari, sta morate raditi sa svojim mobilnim telefonom:

1. Ako vam neko posalje kratku tekstualnu poruku, obavezno odmah odgovorite na nju, bez obzira gde se nalazite i koliko ce vase kucanje trajati. Ako je poruka duhovita, mozete se i smejati naglas dok pisete odgovor.

2. Ako u toku krstarenja menijima naidete na neki koji vam nije poznat, obavezno promenite neku od opcija u njemu i sacekajte da vidite sta ce se desiti. Na kraju krajeva, platili ste telefon koji se nece kvariti tek tako, a ako se nesto i poremeti - tu je onaj decko koji vam ga je prodao, zamenice ga on za drugi kao "bela lala".

3. Dok ste na javnom mestu, obavezno jos jednom proverite koje sve melodije vas telefon podrzava i odaberite odgovarajucu, bez obzira na namrstena lica ljudi oko vas. Ionako se radi o cistoj zavisti.

4. Ako vam telefon zazvoni na mestu punom ljudi, nikako se ne javljajte na prvo zvono, budite dostojanstveni i pribrani, pustite ga da odzvoni par puta, pa onda lezerno, skoro nezainteresovano, preuzmite vezu. Ovim cete, uz pogled koji govori "eh, od kada ja imam ovaj telefon i koliko puta on dnevno zvoni!", obezbediti ugled prekaljenog korisnika i divljenje novopecenih vlasnika mobilnih telefona, koji ce vas posmatrati sa vidnom dozom strahopostovanja.

5. Kada vec preuzmete vezu ili nekog pozovete sa mobilnog telefona, trudite se da iz razgovora ne ispustite vazne i one manje vazne detalje, svaki dogovor potvrdite najmanje tri puta i pripremite novac za racun koji je svakog meseca ionako sve veci.

6. Prilikom razgovora trudite se da izgledate poslovno. Pozeljno je ubacivati komentare kao sto su: a) Direktna varijanta: "80.000, samo?!" b) Malo diskretnija: "Kupi ono, a za ostalo cemo videti." c) Ili mozda tajanstvena, a opet inteligentna: "Deonice Microsofta, pa sta ce mi to ?"

Svi koji se budu pridrzavali ovih saveta znace da su uhvatili korak sa poslednjim razdelom telekomunikacione evolucije na nasim prostorima i da su spremni za, tako popularni, 21. vek (koji cemo, po svemu sudeci, docekati zatvorenih usiju). U jednom uhu ce se nalaziti prst, a u drugom - sta drugo, do mobilni telefon!

Napomena: Autor se ograduje od svih posledica koje mogu nastati pracenjem gorenavedenih uputstava, jer ona, bez obzira sto su plod velikog iskustva i iscrpnih istrazivanja, ipak nisu zvanicno priznata.

Autor: Srdjan Paunovic