Voda obogacena vodonikom - hydrogen-rich water




Nekoliko desetina godina unazad, u naučnim ustanovama SAD, Japana i Ruske Federacije intenzivno se istražuju postupci “aktivacije” vode što podrazumeva niz mehaničkih, električnih ili optičkih procesa kojima se menjaju fizičke ili hemijske karakteristike vode. Voda sa ovako izmenjenom strukturom znatno se bolje apsorbuje u organizmu. Mogu je koristiti biljke, životinje i ljudi, a njena primena u industriji, medicini i poljoprivredi dala je zadivljujuće rezultate

Voda je osnovni sastojak ljudskog organizma i kao takva osnova funkcionisanja ljudskog tela. Najnovija istraživanja ukazuju da je neophodno unositi 2,5 – 3,5 litara “čiste” vode dnevno u organizam, u cilju očuvanja vitalnih funkcija. Voda je osnovni rastvarač koji reguliše sve funkcije našeg tela, uključujući i aktivnost svih čvrstih supstanci koje su u njoj rastvorene. Hronična dehidratacija smatra se osnovnim uzrokom većine degenerativnih oboljenja ljudskog organizma (hipertenzija, čir, alergija, artritis…). Kafa, čaj, alkohol i veštački napici, kojima se veoma često zamenjuje voda, predstavljaju katastrofalnu grešku jer pored vode sa kojom su uneti oni izbacuju još više vode iz telesnih rezervi i na taj način ubrzavaju dehidrataciju.

Isceljujuće delovanje lekovitih voda brojnih izvora i banjskih lečilišta dobro je poznato od najstarijih vremena i pretočeno u narodno predanje kao priča o “živoj” vodi.

Postupci za dobijanje “struktuirane” vode

Nekoliko desetina godina unazad, u naučnim ustanovama SAD, Japana i Ruske Federacije intenzivno se istražuju postupci “aktivacije” vode. Pod terminom “aktivirana” ili “struktuirana” voda podrazumeva se niz mehaničkih, električnih ili optičkih procesa kojima se menjaju fizičke ili hemijske karakteristike vode. Struktuirana voda može se proizvesti primenom RF(radio-frekventnog) elektromagnetnog polja, mikro i dalekih infra-crvenih talasa ili procesom elektrolize. Mnogobrojni istraživači pokazali su da između ostalog voda tretirana nekim od ovih postupaka poseduje izmenjenu strukturu molekularnih klastera (veliki klasteri su usitnjeni) što u velikoj meri olakšava proces ćelijske hidratacije. Voda sa izmenjenom strukturom, odnosno smanjenim klasterima omogućava bolju apsorpciju vode u organizmu. Ovakvu vodu mogu koristiti biljke, životinje i ljudi, pri čemu su efekti reproducibilni i merljivi. Primena aktivirane vode u industriji, medicini i poljoprivredi dala je zadivljujuće rezultate.

Najviše informacija o aktiviranoj vodi dolazi iz bivšeg Sovjetskog Saveza. Naime, još sedamdesetih godina, grupa naučnika koju je predvodio prof. S. Alehin, u Naučno istraživačkom institutu za gas u Taškentu, dobila je zadatak da nađe novi sastav emulzije za dubinske bušotine, koja bi glinu držala u suspenziji. Njihova ideja bila je da za pravljenje emulzije koriste elektrolizovanu alkalnu vodu (bogatu hidroksilnim jonima). Radnici na bušotini, dolazeći u kontakt sa alkalnom vodom, zapazili su njeno isceljujuće dejstvo na ranice i kožne povrede. Skrenuli su pažnju grupi naučnika koja je započela detaljnija istraživanja. Vrlo brzo uočili su stimulativno dejstvo alkalne i baktericidno dejstvo kisele vode. O tim pronalascima prvi put se moglo pročitati u časopisu “Izobretatelj i racionalizator” (No 2, 9, 1981. godine). Njihovi naučnici su od tada podneli stotine patentnih prijava

Širok opseg delovanja

Prednosti korišćenja elektrolitički aktivirane vode su širok opseg delovanja i bezbednost po ljude i okolinu, što omogućava primenu u otvorenom i zatvorenom prostoru.

Elektrolizom vode (pH=7) dobijaju se dva tipa aktivirane vode. Anodna, oksidovana ili kisela voda (pH< 7) je efikasno, ekološki čisto baktericidno sredstvo. Pospešuje zaceljivanje rana, usporava biološke procese u organizmu, snižava krvni pritisak, umiruje nerve, ponaša se kao rastvarač i umanjuje naslage i bol u zglobovima ruku i nogu, rastvara kamenac na zubima, zaustavlja krvarenje desni, ublažava tegobe od ujeda insekata, neguje kosu, održava vlažnost kože, deluje kao astringent, odlična je za tretiranje akni i ekcema, leči gljivice kod atletskih stopala…

Katodna, redukovana ili alkalna voda (pH>7) je mekog ukusa, odličan je tonizator i stimulator. Ubrzava bioprocese u organizmu, povećava krvni pritisak, ubrzava izmenu materija, poboljšava apetit, daje energiju, ubrzava zarastanje rana…

Japan proizvodi godišnje 100 hiljada aparata za dobijanje aktivirane vode u domaćinstvima. Keiši Macumura (Keishi Matsumura) iz japanskog Gohoku nstituta za poljoprivredu izvestio je da se na farmama u Japanu koristi elektrolizovana voda za preventivu bakterijskih i gljivičnih bolesti voća i povrća, čime je u velikoj meri ograničena upotreba pesticida i fungicida. Vlada Japana pokušava da za 80% smanji upotrebu raznih hemikalija u poljoprivredi na godišnjem nivou, što bi dugoročno dovelo ne samo do izuzetnih ekonomskih efekata već i ekoloških jer bi zatrovanost zemljišta bila znatno smanjena.

 

Posebno je interesantna konstatacija američkih naučnika da se u Japanu već 60-ih godina počelo sa korišćenjem elektrolizovane vode, a da su zbog jezičke barijere oni to saznali tek u prošloj deceniji. U SAD, Ruskoj Federaciji, Izraelu, Austriji, Nemačkoj i drugim zemljama Evrope elektrolizovana voda pojavila se na tržištu tek devedesetih godina. Centar za kvalitet i ispravnost hrane Univerziteta u Džordžiji (SAD) publikovao je rezultate koji pokazuju da se primenom elektrolizovane vode za dezinfekciju mesa, pribora za pripremanje hrane i svežeg povrća (E. coli, Salmonella, Campylobacter) dobijaju bolji rezultati u poređenju sa klasičnim sredstvima kao što je hlorni rastvor. Odeljenje za patologiju biljaka istog univerziteta objavilo je rezultate tretiranja lisnih bolesti kao što su Botrytis cinerea i još 25 vrsta gljivica i plesni. Naročito se sugeriše primena anolita i katolita kao preventive u zaštiti biljaka od lisnih gljivičnih bolesti.

Domaća istraživanja

Kod nas se ova problematika izučava u zemunskom institutu IHIS, gde su na problematici aktiviranih voda počeli intenzivno da rade tek 2002. godine, ali sa dugogodišnjim iskustvima iz relevantnih oblasti nauke, koje su neophodne da bi se moglo ući u sopstveni razvoj. Pored tretmana voda istraživanja su usmerena u pravcu razvoja ekoloških dezinfekcionih sredstava namenjenih pre svega medicinskim ustanovama, školama i prehrambenoj industriji. U ova istraživanja trenutno su uključeni pojedini zainteresovani istraživači (Institut za zaštitu bilja), međutim, već se radi na organizovanju daleko širih istraživanja koja će u zemlji predstavljati pomak ka proizvodnji zdrave hrane i očuvanju zdravlja kompletne populacije.

 

Zanimljive činjenice o vodi u ljudskom organizmu

Poznato je da organizam novorođenčeta sadrži oko 87% vode (H2O) od ukupne telesne težine. Organizam odraslog deteta sadrži oko 70%, mladog čoveka oko 60%, dok organizam čoveka od 80 godina sadrži svega oko 50% vode. Dakle, tokom života neprekidno opada ćelijski sadržaj vode.

Takođe je poznato da se u procesu respiracije, koja bi se mogla nazvati i “dehidrogenacija supstrata pomoću kiseonika”, ćelijska voda troši neprekidno na proizvodnju pozitivnih jona vodonika tj. protona (H+).

P. Mitchel je 1978. godine dobio Nobelovu nagradu pošto je dokazao da pozitivno naelektrisani joni vodonika (H+) igraju glavnu ulogu u sintezi ATP (adenozin trifosfat) koji je osnovni transporter energije i zato neophodan za održavanje vitalnih funkcija našeg organizma.

Ruski doktor i istraživač, dr Vladimir Volkov, izneo je 1992. godine tvrdnju da je glavni uzrok bolesti i starenja neprekidno trošenje zaliha jona vodonika (H+) u ljudskom organizmu. Protoni (H+) imaju nezamenljivu ulogu da neutrališu slobodne radikale, formiraju hemiosmotski potencijal na membranama mitohondrija i iniciraju proizvodnju ATP, prate elektrone u respiratornom lancu, obrazuju vodu jedineći se sa aktivnim kiseonikom u respiratornom lancu, obavljaju zaštitnu antioksidativnu funkciju zajedno sa mineralima i vitaminima, nezamenljivi su učesnici u fotosintezi…

Kako se naš organizam snabdeva neophodnim vodonikom? Organizam ga uzima uglavnom iz hrane ili, najčešće, iz ćelijske vode.

Dnevno gubimo približno od 2 – 2,5 l vode. Ukoliko ne nadoknadimo ovaj gubitak organizam se bori sa hroničnom dehidratacijom na taj način što uzima vodonik iz produkata sopstvenih vitalnih aktivnosti, kao što su mlečna kiselina, amino kiseline, hemoglobin… Ovi procesi, međutim, u isto vreme izazivaju nove bolesti jer dolazi do taloženja soli i stvaranja kamenja u mišićima, srcu, mozgu.. (ne samo u žuči i bubrezima).

Opadanje sadržaja ćelijske vode, zbog trošenja vodonika, dovodi do nabiranja ćelija koje postepeno gube funkciju, a vezivno tkivo raste na mestu izgubljenih ćelija. Ovaj proces naziva se skleroza. Sakupljanje ćelijskih membrana dovodi do otežanog transporta krvi kroz organe što rezultuje porastom krvnog pritiska i otežanim transportom hormona i drugih vitalnih supstanci.

Opadanje funkcije centralnog nervnog sistema dovodi do neurorefleksne blokade pojedinih organa. Sklerotična i neurorefleksna blokada organa usmerene su ka očuvanju neophodnih zaliha vode u organizmu i pokušaju da se različiti produkti vitalne aktivnosti koriste kao izvori vodonika, što ima tragične posledice, tj. pojavu bolesti. Ovo praktično znači da sve bolesti nastaju kao posledica nedostatka vode koja je utrošena za proizvodnju protona.

U toku procesa starenja, smanjuju se zalihe vodonika koji nas štiti od slobodnih radikala. Dokazano je blagotvorno delovanje antioksidanata poput vitamina C, mlečne kiseline, hemoglobinske kiseline, amino kiselina, masnih kiselina, biljnih kiselina, svih endogenih kiselina našeh organizma i egzogenih kiselina iz hrane. Istraživanja dr Volkova ukazuju na vodonik kao glavni antioksidant.

Prema dr Volkovu zajednički imenitelj gotovo svih bolesti je porast kiselosti u organizmu, tj. porast koncentracije H+ jona. Organizam na ovaj način popunjava istrošene rezerve vodonika u organizmu. Ovo je prirodni i neophodan preduslov ozdravljenja. Nema ozdravljenja bez vodonika tj. bez protona (H+).

Pošto vodonikove veze deluju kao “lepak”, držeći molekule u dvostrukoj spirali DNK, te veze se mogu aktivirati i energizovati. Poznato je da u procesu našeg starenja uvijanje spirale biva sve čvršće i čvršće, tako da ona gubi svoju fleksibilnost i elastičnost. Postoji hipoteza da kompresija i uvijanje spirale DNK može da smanji mogući broj deoba ćelija. Naše ćelije mogu da se dele ograničeni broj puta a zatim njihov proces reprodukcije prestaje.

Popuštanjem uvijanja spirale DNK aktivacijom veza vodonika u molekulu DNK moglo bi se uticati na sposobnost regeneracije ćelija u našem organizmu. Kako se spirala DNK nalazi u vodenoj sredini, kompresija spirale može biti posledica pražnjenja rezervoara vodonika u organizmu. Ponovno uspostavljanje dovoda vodonika može da rezultira prirodnim odmotavanjem spirale DNK i ponovnim uspostavljanjem sposobnosti stimulacije procesa ćelijske reprodukcije.

i ispunjavaju zahteve Evropskog standarda IPPC.

Izvor RIA






preporuka...

Bez vodonika nema života


Činjenica je da je voda u svom ponašanju potpuno nepredvidiva i da je način na koji ona restrukturira svoje molekule i danas, za mnoge, velika "misterija"



INSTITUCIONALNA edukacija i njeni sertifikati (koji imaju svoju cenu i mnogima donose novac i društveni položaj), doprinela je da mnogi "naučnici" danas uopšte ne "komuniciraju" direktno sa prirodom iako detaljno proučavaju njena svojstva. Tako se i danas u akademskim razgovorima za neke fenomene kaže da su "čudo prirode" ili "tajna prirode". Radi se očito o stvarima za koje nauka zasad nema objašnjenje ili bar takozvana "stručna javnost" o tome nije upoznata. Najzanimljivija kovanica koja se četo koristi u medijima je - "natprirodna pojava". Ali šta može biti iznad prirode?

Poslednjih nekoliko godina etablirani naučni svet je morao sebi da prizna da se o vodi, koja je tako prisutna u našim životima, u stvari, veoma malo zna i da je ona prilično neistražena u mnogim svojim fenomenima te da ona i te kako skriva neke svoje "tajne". Što je još gore, ispostavilo se da neke teorije o vodi koje su nastale pre 2.000 godina više vrede nego one koje je postavila moderna naučna elita devetnaestog i dvedesetog veka.

Ipak, činjenica je da je voda u svom ponašanju potpuno nepredvidiva i da je način na koji ona restrukturira svoje molekule i danas, za mnoge, velika "misterija".

ZNAMO da je na planeti Zemlji ima u ogromnim količinama i da je ona bukvalno esencija stvaranja onoga što nazivamo - život. Zna se odavno i da su fizička i hemijska svojstva vode u odnosu na druge fluide bitno različita. U stvari, ona je od svih jedinjenja na planeti jedinstvena po mnogim osobinama. Voda je najmoćniji rastvarač, njena gustina se prilikom snižavanja temperature skuplja, i to skupljanje počinje od površine ka dubini, a ne obrnuto. Tako se pri temperaturama ispod nula stepeni Celzijusovih voda ledi u rekama i jezerima prvo na površini, pa živi svet koji je u njoj ima šansu da se zaštiti od spoljne hladnoće upravo zahvaljujući ledu na površini koji održava temperaturu vode ispod leda. Samo u ekstremnim slučajevima (kao što su kataklizmičke klimatske promene) može doći do potpunog zaleđivanja vode u nekom vodenom koritu i tada nastaje pomor čitave rečne bio zajednice.

SMRZAVANjE vode počinje na temperaturi od 4 stepena Celzijusova, i to je takozvana tačka anomalije kada njena gustina počinje polako da se povećava. Sve druge tečnosti se hlađenjem skupljaju. Ali, izgleda da voda u sebe uvuče okoloni vazduh sa gasovitim kiseonikom i vodonikom i metanom i sl. i zarobi ih u ledu.

Povećavanjem temperature gustina vode se smanjuje.

Iz dubine zemlje voda izlazi pod ogromnim pritiskom i to zahvaljujući magnetnom polju i telurskim strujama koje ona u svom kretanju sledi (koje je zapravo pokreću) jer voda u sebi ima akumuliranu ogromnu energiju.

U trenutku klijanja neke biljke kada ona treba da izbije iz ljuske zrna i na površinu zemljišta, ono što joj daje ogromnu snagu je moćna energija vode. Biljke koje rastu ispod asfalta zahvaljujući energiji iz vode zato sa lakoćom probijaju asfalt. Kada vidite da trava raste iz zidova i kamenih pukotina, to je energija vode u njima koja izlazi na površinu. Voda je tako kao "lokomotiva" preko koje putuje energija iz utrobe Zemlje i izlazi na površinu. Još je Nikola Tesla tvrdio da je čitava Zemlja veliki prirodni kondenzator električne energije.

VODA lako može da savlada zemljinu težu i penje se iz korena do samog vrha najviših stabala kako bi prvo hidrirala najviše mlade listove, a onda se spuštala ka nižima. I tada ostvaruje pritisak od više desetina atmosfera. U stvari, drveće i ima tu ulogu da nagomilanu vodu iz zemljišta izbacije napolje i tako ga drenira. Seča šuma zato dovodi do pojave velikih klizišta, jer vodu koja se kreće kroz zemlju ništa ne može zaustaviti i uništiti osim njenog izbacivanja na površinu preko korenja, stabla i zelenila koji je prirodno skladište u svojim ćelijama. I sva živa bića, kao i ljudi samo su pokretni rezervoari vode u kojima pulsira ista energija. U tim rezervoarima energija stvara hloroplaste, proteine, bakterije, ćelije sa svim njenim organelama, tkiva i kosti i održava ono što nazivamo - život. Kada voda ne bi imala sposobnost da energiju uskladišti, ona bi otišla dalje i životnih formi koje poznajemo ne bi ni bilo. I svi zato znamo da bez vode nema života.

Svojstvo vode da skladišti energiju smanjuje i temperaturne razlike između dana i noći na Zemlji i zato one nisu tako drastične. Preko dana se tako voda zagreva, a noću oslobađa akumuliranu toplotu. I to je poznato, samo je teško razumljivo za naučnike zašto je to tako.

ČOVEK je sačinjen preko 70 procenata od vode, (po zvaničnoj nauci) a zapravo više od 97 odsto je voda jer nakon kremacije ostane jedva oko 3 odsto mase.

Ona je u svim tkivima i ćelijama, dok je najviše prisutna u mozgu. Ono što pamti, to je - voda. Ono što provodi električnu energiju je voda. Ono što nas pokreće i uspavljuje, uznemirava, što nas čini agresivnim, ljutim, tužnim, depresivnim - to je molekularna struktura vode. Od strukture vode u nama zavisi naše rapoloženje, pamćenje, naše zdravlje i životni vek.

U atmosferi Zemlje voda je prisutna 90 odsto, a na površini 70 odsto.

Starenje ljudi je praćeno dehidracijom čitavog organizma i zbog toga i padom energetskog potencijala. U starosti se vrši i demineralizacija organizma, pri čemu treba imati u vidu da živi organizam koristi samo minerale u koloidnom obliku, a tu je opet prisutna voda. Samo dva do tri odsto su neorganski minerali i to je ono što ostaje od čoveka nakon kremacije. A stari ljudi u svom organizmu sadrže tek 50 odsto vode mladog organizma.

I tu se neko dosetio da postavi ključno pitanje - zašto dehidriramo kada vodu stalno unosimo u organizam? Edukovani lekari često kažu da treba piti bar dve litre dnevno, ali ne kažu kakve vode.

HEMIJSKA formula vode H2O je svima poznata. Sačinjavaju je dva atoma vodonika i jedan atom kiseonika, koji kada se sjedine iz gasovitog stanja prelaze u jedinjenje koje može biti čak u četiri agregatna stanja. Da, četiri. Možda niste znali, ali voda može i da gori i pretvori se i u vatru. Sa druge strane, znamo svi da vatru gasi - voda.

Ono bez čega zaista nema života kakav poznajemo danas na Zemlji je, u stvari, vodonik. Život može da postoji bez kiseonika (to je poznato), ali ne bez vodonika. Stari Grci su zato vodoniku dali ime hidrogen, onaj koji stvara vodu. Pored toga što može da uskladšti energiju, voda može i da je prenosi i to preko vodonika. Ipak, ono što je za život najvažnije, to je da voda energiju može da uskladišti u veoma dugom periodu.

"MRTVA" VODA

ISTINA je da vodu treba unostiti u organizam, ali ne svaku, već samo onu koja ćelije organizma može da hidrira, odnosno samo onu koja može da uskladišti energiju. A to nije voda ni sa česme, niti voda iz flaše, jer to je "mrtva" voda. Nažalost, medicina još ne pravi razliku između "žive" i "nežive" vode.

Izvor Novosti

 Znaci, preporuka da se pije deuterijum oksid... Isuse boze...

A taman smo se oslobodili srebrne vode od koje poplavis...

Nije deuterijum oksid...

Nego se elektrolizom molekul razbija...

Oslobadja se i ozon i kiseonik...i mnogo toga drugog...

Ali i molekul H2....oni kupe dva slobodna radikala...i stvaraju molekul vode...dva slobodnih OH* gidroksil radikal...se srece sa molekulom vode ...i daju dva molekula vode...

Voda u kojoj je rastvoren vodonik...sluzi samo kao dilivery sistem...

Jel usporava molekul vodonika ...koji zarobljen u rastvoru prakticno vode i vodonika...ostaje dovoljno dugo u organizmu da pokupi slobodne radikale i spreci zakisljenje organizma...koje je jedan od glavnih uzroka starenja...

Inace i celija takodje koristi vodonik...


https://en.wikipedia.org/wiki/Hydroxyl_radical

Koga vise zanima moze da pogleda istrazivanja nature...i science magazina...

Sure. Osim sto se time dobija teska voda.

Zakiseljenje organizma je dokazano glupost. Prodaja magle kako bi nabile pare. To nije moguce, za pocetak, jer ako bi se PH vrednost organizma pomerila i za jedan stepen... pa recimo da bi bio mrtav.

Da li je moguce da padas na ovakvu glupost...

Covek ima jedan, najsavrseniji sistem za detoksikaciju organizma, a to je jetra. Koja se, oh gle cuda, ako se vodi umeren zivot sama obnavlja i kontrolise...  I nema nikakvih parazita u njoj...

Sve ostalo je glupost i mamipara.

pogledaj klipove...ima masa istrazivanja na sciance i nature...

Idi ponovo u osnovnu skolu, ocigledno je da ti je potrebno to.


za sest meseci:

@inicio prica o benefitima urinoterapije i klistiranja kafom....

Why are you using a green screen?