Narodi južne Evrope sve deblji iako imaju najzdraviju kuhinju na svetu
Grčka i Španija šampioni u gojaznosti
Autor: Nemanja Vlačo | Foto: Beta | 31.07.2008 - 06:00


Stanovnici evropskih mediteranskih država, prema podacima Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO), spadaju među najgojaznije na Starom kontinentu i pored toga što je mediteranska kuhinja jedna od najzdravijih na svetu. Među gojaznim Evropljanima posebno se izdvajaju Grci, od kojih tri četvrtine ima višak kilograma.

Jozef Šmithuber, ekonomski ekspert FAO, objašnjava za“Blic“ da je do tog paradoksa došlo pod uticajem procesa evropskih integracija i globalizacije, pošto su građani država poput Grčke, Portugala, Malte, Španije i Italije u poslednjih nekoliko decenija jednostavno postali bogatiji.
- Ulazak na zajedničko tržište EU podstiče ekonomski razvoj kod zemalja članica. Kod Grka je, na primer, i dalje prisutna tradicionalna mediteranska ishrana uz mnogo povrća i voća, ali je problem to što sada uz to oni unose i mnogo više mesa i masti nego ranije - tvrdi Šmithuber.
- U Grčkoj 75 odsto ljudi ima vrednosti oko indeksa telesne mase 30, što je granica između viška kilograma i gojaznosti. Španija i Portugal imaju oko 55 odsto takve populacije, a Italija oko 52 odsto. Ne samo da se način ishrane na Mediteranu promenio već su se s tom promenom pojavili i simptomi koronarnih oboljenja i dijabetesa tipa dva - kaže Šmithuber, koji je za FAO sačinio izveštaj na tu temu.
U izveštaju se navodi da je Španija zemlja s najvećim porastom gojaznih u EU, gde je pre 40 godina bilo 25 odsto gojaznih, a danas ih ima čak 40 odsto. Šmithuberova analiza pripisuje promene u ishrani i faktorima kao što su sve veći broj supermarketa i restorana brze hrane, i to u vreme kada se ljudi sve manje kreću, što znači da bi trebalo da unose manje kalorija. U izveštaju Organizacije za hranu i poljoprivredu UN se navodi da je u poslednjih 40 godina dnevni unos kalorija u zemljama kao što su Grčka, Italija i Španija povećan za 30 odsto više nego u zemljama na severu EU.
Osnovna odlika promene u mediteranskoj ishrani koju naš sagovornik zapaža je smanjenje ugljenih hidrata i povećani unos masti.
- Kod Grka je udeo masti u ishrani u poslednjih 40 godina porastao sa 30 na 38 odsto. Ali, nije problem samo to što se ishrana promenila, već to što se promenio i način života ljudi na Mediteranu, ali i u celoj Evropskoj uniji. Ne kreću se dovoljno, koriste automobile ili metro za odlazak na posao umesto da voze bicikle. Sede puno, gledaju televiziju - tvrdi Šmithuber.
Šmithuber navodi da je FAO imala podatke o ishrani i gojaznosti u bivšoj Jugoslaviji do početka 90-ih godina prošlog veka, ali da od tada ima samo analize iz Slovenije, dok o Srbiji nema podataka.
- Slovenci imaju prilično stabilnu ishranu. Prema podacima iz 1992. godine, unosili su 34 odsto kalorija iz masti, a sada oko 33 odsto. Blago su uvećali unos proteina, sa 12 na 15 odsto, i ugljenih hidrata, sa 33 na 34 odsto - kaže ekonomski stručnjak FAO.


Beograđani se hrane najzdravije
Prema istraživanju Instituta za javno zdravlje Srbije „Batut“, četvrtina stanovnika jugoistočne Srbije pri izboru načina ishrane ne razmišlja o zdravlju, dok je nacionalni prosek po tom pitanju oko 20 odsto. Stanovnici Beograda i Vojvodine jedu ribu više od stanovnika ostalih delova Srbije. U periodu između 2000. i 2006. godine, konzumiranje svežeg povrća poraslo je sa 42,4 odsto na 54,8 odsto, a u istom periodu zabeležen je i porast konzumiranja svežeg voća. Dve trećine građana Srbije slobodno vreme provodi sedeći, ali je procenat onih koji vežbaju tri puta nedeljno u periodu od 2000. do 2006. porastao sa 13,7 na 25,5 odsto.

Izvor: Blic