Evropa nam poručuje da o borbi protiv korupcije jednostavno ne može da se pregovara
Vlast u zemlji ne haje za mito i samovolju funkcionera
Autor: I. Radisavljević | 23.11.2008. - 00:01

Od 25 preporuka Saveta Evrope za borbu protiv korupcije, srpske vlasti nisu ispunile one čijom bi se primenom sankcionisala samovolja, mito i potkupljivost funkcionera, kao i njihov uticaj na državne organe, tužioce i policiju. Jednostavno rečeno, izostale su najbitnije promene sistema bez kojih je borba protiv korupcije nemoguća.



Da Srbija nije učinila dovoljno u borbi protiv korupcije nedavno je podsetio i funkcioner SE Žan-Luj Loran. On je naveo da je korupcija u EU identifikovana kao velik problem Srbije i da je neophodno da se ispuni svih 25 preporuka, kako bi postali prihvatljiv partner za EU.
Međutim, od 2006. godine kada je urađena procena Grupe zemalja za borbu protiv korupcije (GRECO) Saveta Evrope u Srbiji, naše vlasti su, čini se, učinile sve da njihove funkcije dokle god to bude moguće ostanu zaštićene. U međuvremenu zakon o sprečavanju sukoba interesa i dalje ne važi za sve državne funkcionere, nisu doneti propisi kojima bi se ubrzalo utvrđivanje odgovornosti pravnih lica za krivična dela korupcije, nije regulisan prelazak funkcionera u privatni sektor, niti su ograničene vrednosti poklona koje dobijaju. Povrh svega, sve transakcije novca iz budžeta su ostale zaštićene od svake provere, budući da još nije profunkcionisala nacionalna revizorska institucija.
U takvoj nekontrolisanoj političkoj sredini, korupcija će po svemu sudeći još dugo ostati velika prepreka na putu ka EU.
- Iz izveštaja GRECO proizlazi da dosta toga nije učinjeno, jer nisu usvojeni propisi koji bi omogućili kvalitetnu borbu protiv korupcije. Na njih se već dugo čeka. Ipak, svima je jasno da samo usvajanje propisa nije dovoljno i da oni sami po sebi ne menjaju ništa. Na primer, Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije koji je nedavno usvojen je samo prva stepenica i tek vas očekuje najbitnije. Agencija ima jaka ovlašćenja i biće snažna institucija samo ako se dobro reši najbitniji deo - ko ce biti direktor. To je ključno pitanje za Srbiju sledeće godine i ako se tu napravi greška nema popravnog - kaže Drago Kos, direktor GRECO.
U svom izveštaju GRECO konstatuje i da u Srbiji ne postoje zakonske odredbe kojima se ustanovljava građanska krivična ili administrativna odgovornost pravnih lica za krivična dela korupcije. Bez toga, međutim, nije moguće zaista se ograditi od korupcije. Samo aktiviranje Agencije neće rešiti sve probleme. Nedostaje da se usvoji i adekvatno primeni set zakona o Pravosuđu, da se primeni Zakonik o krivičnom postupku, da se obuče i stvore odgovorni kadrovi u državnim institucijama koji će biti spremni da prijavljuju slučajeve korupcije…
Da EU neće tolerisati donošenje zakona koji se ne primenjuju podsetio je i sam Drago Kos ističući da Zakon o krivičnom postupku postoji još od leta 2007, a da se još ne sprovodi.
- On predviđa velike i jake instrumente za policiju, tužilaštvo i za sve državne organe koje bi se bavili borbom protiv korupcije. Da je sprovođen do sada je već moglo dosta da se uradi. Istina, velike promene se ne dešavaju preko noći, ali je za godinu i po dana mnogo moglo da se uradi – ističe Kos.
On se slaže da Srbija bez rešenog pitanja korupcije, neće moći da postane članica EU, ali upozorava:
- Rešenje o tome kada koja zemlja postaje kandidat i kada ulazi u EU je političko. Da li je borba uspešna ili nije može da posluži kao opravdanje za davanje ili uskraćivanje statusa. Ipak, činjenica je da bez toga sigurno nema ulaska u EU. Borba protiv korupcije je politički kriterijum i o tome se ne pregovara - kaže Kos.

Izvor: Blic