Vlast ćuti o dilu sa slovačkim tajkunom i spajanju banaka

Aleksandar Rodić    | 19. 09. 2010. - 00:02h | Komentara: 10
Spajanje Poštanske štedionice i Privredne banke u Pančevu predstavlja ključni događaj koji će Mariu Hofmanu, slovačkom tajkunu sumnjive reputacije, omogućiti da izuzetno jeftino dođe do četvrtine akcija Poštanske štedionice. I jedna i druga banka procenjene su potpuno pogrešno, a nadležni o tome i o dogovorima s Hofmanom i dalje ćute.

Revizorska kuća „Dilojt“, poznata po jakim vezama s srpskim političarima, prilikom procenjivanja vrednosti jedne i druge banke ustanovila je da jedna akcija Poštanske štedionice vredi koliko i 2,7 akcija Privredne banke u Pančevu. Koliko je procena dobra, možda i najbolje svedoči podatak da se Poštanska štedionica smatra bankom od nacionalnog značaja, preko nje se isplaćuju sve penzije u zemlji, ima četiri filijale u većim gradovima i čak 42 ekspoziture, naspram sedam ekspozitura i pet poslovnih jedinica u Pančevu i okolini, koje poseduje Privredna banka. Međutim, po „Dilojtu“, Poštanska štedionica vredi samo 2,7 puta više, a do te procene se došlo uz grube previde.

– Privredna banka u poslovanju krši i dva propisa Narodne banke Srbije: izloženost deviznom riziku i izloženost jednom klijentu. Zahvaljujući tome ostvaruje i profit, ali samo kada dinar slabi u odnosu na evro. Prilikom procene vrednosti ove banke, „Dilojt“ ne samo da je prešao preko ovih nepravilnosti, već je i pretpostavio da će dinar slabiti u narednih pet godina, pa na osnovu svega toga izveo računicu po kojoj je vrednost banke čak 25 miliona evra – kažu za „Blic nedelje“ mali akcionari Poštanske štedionice.

S druge strane, vrednost Poštanske štedionice je potcenjena, i to tri puta. Iako banke na berzi vrede između 10 i 15 godišnjih zarada, „Dilojt“ je Poštansku štedionicu procenio na samo četiri, odnosno na oko 64 miliona evra.

Zbog načina na koji su ove dve banke spojene, mali akcionari su najavili da će o svemu obavestiti i predstavništvo MMF u Srbiji, ali i da će podneti krivične prijave Tužilaštvu za organizovani kriminal. Kako smo prošle nedelje pisali, osim malih akcionara, primedbe na „Dilojtov“ izveštaj imao je i spoljašnji revizor KPMG, a čitav posao oko spajanja predstavlja pripremu za dokapitalizaciju u kojoj će slovački tajkun Mario Hofman zahvaljujući proceni „Dilojta“ izuzetno jeftino doći do četvrtine akcija Poštanske štedionice.

Iako od premijera Mirka Cvetković i ministarke finansija Diane Dragutinović još uvek nismo dobili ni potvrdu ni demanti tvrdnje da je s Hofmanom postignut dogovor, u odgovorima na pitanja koja smo uputili direktoru Agencije za osiguranje depozita, Miloradu Džambiću, navodi se da je Hofman pokazao samo „formalnu zainteresovanost“.

Prošle nedelje zainteresovanost slovačkim medijima potvrdili su i izvori bliski Hofmanovoj firmi, „Istrokapital“ koja je vlasnik tamošnje Poštanske štedionice. Ipak, od svega toga mnogo je interesantnija Hofmanova izjava data u aprilu prošle godine.

– Imali smo razgovore s predstavnicima Vlade Srbije. Interes srpske vlade i Poštanske štedionice je dosta veliki, ali sada je na njima da krenu dalje. Mi smo spremni – rekao je Hofman tada Rojtersu, a preneli su slovački mediji.

On je tada dodao i da ne predviđa da će to biti investicija samo na nivou znanja ali je i tu mogućnost ostavio otvorenu. S druge strane, osim što od premijera nismo dobili odgovore na pitanja koja se tiču sastanaka i dogovora s Hofmanom, ostali smo uskraćeni i za objašnjenja koja se tiču njegove reputacije. Naime, poznato je da se slovački tajkun zbog korupcije našao pod istragom britanskog parlamenta i da se na dokumentima koja se nalaze na njihovom sajtu Slovak dovodi u vezu s korupcijom, pranjem novca, sumnjivim privatizacijama, angažovanjem bivših oficira slovačke tajne službe...

I na ovo nam je, opet, odgovoreno samo u Agenciji za osiguranje depozita.

– Narodna banka Srbije, između ostalog, ocenjuje poslovnu reputaciju investitora koji iskažu interes za sticanje više od pet odsto kapitala banke – stoji u dopisu Agencije za osiguranje depozita.

Kako naš list saznaje, Sektor kontrole NBS se bavio reputacijom gospodina Hofmana i nedvosmisleno utvrdio da slovački tajkun ne može biti strateški partner Poštanske štedionice. Naš izvor nam potvrđuje i da Sektor kontrole NBS dobro zna i ko Hofmana dovodi i zašto. Međutim, u NBS ove navode demantuju, a navode i da oni ne mogu učiniti ništa povodom zahteva da se poništi spajanje Poštanske štedionice i Privredne banke, koji su podneli mali akcionari. Takođe, rečeno nam je i da oni ne mogu da se bave „Dilojtovom“ procenom.

Da sve bude još gore, Hofman neće morati ni da sačeka privatizaciju kako bi uzeo desetine miliona.

– Minimum adekvatnosti kapitala kod nas iznosi 12 odsto. Kod Poštanske štedionice je mnogo veći, ali kada bi se spustio na 12, to bi omogućilo banci da se dodatno zaduži za 50 miliona evra i da taj novac isplati vlasnicima na ime dividendi - tvrde mali akcionari.

Akcionari Poštanske štedionice
Među onima koji su na ime akcija Privredne banke u Pančevu postali deoničari Poštanske štedionice nalaze se i Fond za razvoj Srbije, Beogradska banka, NIS, Fluid Utva, Fabrika šećera Kovin, MK komerc, Rajfajzen banka d.d. Maribor, Agros, Vojvođanska banka, Azotara, Industrija smrznute hrane Frikom ad, Kompanija za proizvodnju mesa Agroživ, Vest fharmaceutikal…
 
I dalje bez odgovora od premijera
Od premijera Cvetkovića još nismo dobili odgovore na sledeća pitanja:
- Da li je Mario Hofman kandidat za strateškog partnera u dokapitalizaciji Poštanske štedionice?
- Da li je po tom pitanju s Hofmanom već postignut načelni dogovor?
- Da li ste osim s Hofmanom razgovarali i s drugim potencijalnim partnerima i koliko ima potencijalnih kandidata?

Izvor: Blic