Čudesna biljka koja hrani daje spefičan šmek - vlašac je, kako se pripoveda, u drevnom Rimu mogao da odgodi čak i izvršenje smrtne kazne; tačnije, ukoliko bi poslednji obrok bio spremljen bez vlašca, sticalo bi se pravo na odlaganje pogubljenja.

Vlašac je višegodišnja biljka koja ima nežnu lukovicu iz koje izbijaju gusti veoma ukusni cevasti listovi plavozelenkaste boje, visoki 15-30 cm.

Vlašac je samoniklo bilje koje od proleća do jeseni raste najčešće uz obale reka i na vlažnim livadama, a od maja do jula razvijaju se crvenkasti ili ljubičasti poluloptasti cvetovi. Po intenzivnom mirisu već su izdaleka prepoznatljivi. Sitno seckani listovi vlašca koriste se kao začin za jela od proleća do jeseni, a ako se presade u lonce i drže u kući, mogu da se koriste i tokom cele zime.

Zbog nežnog i ugodnog mirisa veoma je popularan začin u srednjoj i zapadnoj Eropi. Fino seckan dodaje se supama, varivima od povrća i umacima, posebno onima na bazi jaja, pavlake ili jogurta. Dugo kuvanje uništava njegovu specifičnu aromu, tako da je najbolje dodavati ga pred sam kraj pripreme jela, nešto pre posluživanja.

Sveži vlašac često se koristi kao dekoracija, ili naseckan ili ceo (u listovima). Vlašac je i sastavni dio začinskih mešavina, pa je tako i obavezni sastojak francuskih fines herbes, mešavine koja se koristi za razna topla i hladna jela, salate, omlete, rižu i piletinu.

U kineskoj kuhinji se, najčešće pred kraj kuvanja ili prženja, dodaju dugi listovi vlašca, kako zbog ukusa, tako i zbog lepog izgleda i mirisa koje daje jelu. Izvrstan je začin za razne vrste sireva, kojima se dodaje svež i sitno seckan. Naročito se dobro slaže sa svežim sirom, i to je čest proletnji obrok u centralnoevropskim zemljama. Takođe, seckani vlašac je izvrstan i u raznim salatama, a posebo onima od paradajza i krastavaca; njima daje nežnu aromu dosta slabiju od crvenog luka, ali izuzetno finu i bez jakog ukusa. U alpskim krajevima Evrope, gde takođe raste samoniklo, vlašac se često koristi posut preko maslacem premazanog ražanog hleba.

U našim krajevima se vlašac koristi za pravljenje zelenog umaka.


Zeleni umak

Sastojci

4-5 tvrdo kuvanih jaja
1 dl vinskog sirćeta
1 dl vode
1 kašičica šećera
1 kašičica senfa
1 dl ulja
sveže mleveni biber
peršun
kapar
vlašac
1 dl kisele pavlake
1 kašičica "vegete"

Način pripreme

Izmešajte sirće i vodu, dodajte šećer i "vegetu", sve kratko prokuvajte i ohladite. U međuvremenu sitno naseckajte tvrdo kuvana jaja i peršun, a kapar i vlašac sitno naseckajte. Ohlađenoj mešavini sirćeta i "vegete" dodajte senf, ulje, naseckana jaja, peršun, kapar i vlašac. Zatim dodajte pavlaku, začinite biberom, sve dobro izmešajte i po želji dosolite. Pripremljeni umak stavite na hladno mesto da odstoji 1-2 sata. Zeleni umak može da se koristi kao preliv za npr. kuvano povrće, kuvano meso, ribu ili kao preliv za razne sveže salate.

Izvor: Krstarica