Vlado Černozemski

Vlado Černozemski (19. oktobar 1897-9. oktobar 1934), rođen kao Veličko Dimitrov Kerin, je bio bugarski revolucionar i pripadnik VMRO-a. Černozemski je 9. oktobra 1934. ubio jugoslovenskog kralja Aleksandra I i ministra spoljnih poslova Francuske Luja Bartua.

Černozemski je rođen u selu Kamenica (danas deo grada Velingrada). Njegovi roditelji su se doselili iz Makedonije. U VMRO je stupio 1922. Nakon ubistva bugarskog narodnog poslanika iz redova Bugarske komunističke partije 1924, osuđen je na smrt 1928, ali je amnestiran 1932. Takođe je ubio člana VMRO-a 1930.Černozemski je bio lični vozač Vanča Mihajlova, vođe VMRO-a.

9. oktobra 1934. u Marselju je ubio jugoslovenskog kralja Aleksandra I i smrtno ranio ministra spoljnih poslova Francuske Luja Bartua. U gužvi koja je usledila, Černozemskog je mačem oborio francuski policajac, a zatim ga je na pretukla masa. Do trenutka kada je uklonjen sa mesta ubistva, već je bio mrtav. Mesto gde je sahranjen Černozemski još uvek nije poznato.

Izvor: Wikipedia

Vlado Černozemski

Vlado Černozemski (bug. Владо Черноземски), pravim imenom Veličko Dimitrov Kerin (bug. Димитров Керин) (Velingrad, 19. listopada 1897. – 9. listopada 1934.) je bio bugarski revolucionar.

Po bugarskim izvorima Černozemski je rođen u selu Kamenica (danas dio Velingrada), u blizini Peštere. Njegovi roditelji dolaze iz Makedonije. VMRO-u se pridružio 1922. Nakon što je ubio jednog istaknutog bugarskog komunista 1924., 1928. osuđen je na smrt, no pomilovan je 1932. Također je ubio člana VMRO-a 1930.

Černozemski je ubilačku karijeru nastavio u van domovine. On je 3. listopada 1934. u Marseilleu, Francuska, ubio jugoslavenskog kralja Aleksandra I. i francuskog ministra vanjskih poslova Louisa Barthoua. Nekoliko minuta nakon što je ubio ministra i kralja, ubio je i sebe, i to 10 dana prije svog 37. rođendana.

Izvor: Wikipedia

Kralj Aleksandar Karađorđević bio je krajnje nemoralna i neobuzdana ličnost.   Kada je srpska vojska oslobodila Skoplje od Turaka u 1.   balkanskom ratu Aleksandru su građani priredili svečani doček.   Jedna devojčica je kralju predala cveće.   Aleksandar ju je upitao ko je ona? Odgovorila je da je Bugarka.   Na to je Aleksandar pred svim tim narodom detetu opalio šamar! Kasnije su najgori činovnici slati u Makedoniju po kazni.   Zbog lošeg odnosa narod je doživljavao Kralja kao neprijatelja i na kraju mu je presudio jedan Makedonac po nadimku Vlado Šofer ili Černozemski.   Kralj je inače bio toliko loš čovek da je rođenog brata Đorđa hteo da likvidira da bi se osigurao da mu ne preotme presto.   Đorđe je, naime, bio stariji i po pravilu on bi trebao da nasledi krunu.   Tada se Aleksandar dogovorio sa generalom Petrom Živkovićem da organizuju atentat.   Aleksandar je otišao u inostranstvo da bi imao alibi.   Odatle je poslao pismo Živkoviću da požuri sa atentatom.   Međutim general ga je prevario.   Nije ubio Đorđa a do kraja života Aleksandra je ucenjivao onim pismom.   Živković je bio premijer sve do kraljeve smrti.  
Inače Vlado Černozemski ima spomenik u Makedoniji.   Mali doduše.   Ma koliko osuđivao njegov gest moram priznati da je dao svoj život ne trepnuvši za Makedoniju.   Ustaša Mijo Kralj koji je bio sa njim u Marselju tog dana uplašio se i pobegao jer je bio ubeđen da će Černozemski i njega ubiti ako ne izvrši zadatak.   Toliko je žestok bio Vlado Šofer.  

dobro sad pusti vodu i idi kuci.

Pustio bih ali se plašim da se ne udaviš.  Ipak je to kanalizacija, budi oprezan.

Šalim se malo. Budi mi pozdravljen.