Ugurati?       smestite me nemojte me uguravati        

taman rekoh da priskocim u odbranu, ali vidim da ne treba :wink:

nego sta nego da se proglasi za sveticu
i ne samo sanjica.
nije mi jasno zasto i svetaca mora da ima vise muskih

Dobro ajde, smestiti...

Da,ni meni nikako nije jasno :     Ma cekaj da im se ja pojavim,sve cu ih razbacati...Da napravim mesta malo i za zene  :twisted:      :wink:

Bojli je zaista vreme jer je ona stvarno bio baja![/size][size=24px]

Izgubila si moj glas!

Ju jadna ja sta cu sad    :wink: kupicu te vec nekako Vojvodo

Hoću li ja dobiti odgovor na svoje pitanje, pa makar on bio ne znam?

Kume verovatno neces jer se trenutno raspravlja o beatifikaciji sanjice u sveticu...  A odgovor na tvoje pitanje....Hmm pa vidi mislim da taj proces kanonizacije tece tako sto zaseda Sinodska komisija zaduzena za kanonizaciju tj. proglasenje svetih... Uostalom mislim da je proces slican kao i proces beatifikacije kod katolicke crkve....

....
О Николају многи много знају, али нико не зна све, јер Николај као Христоносац и Богоносац сав је у сваком своме делу, у свакој својој речи, у сваком своме поступку, па ипак он прераста и надраста сва своја дела и прелива се изван свих својих речи усмених или писаних. Он је необухватљив и несместив у наше људске појмове, речи, изразе... Много га више остаје изван свега реченога и написанога о њему и од њега. Личност сваког човека, а посебно Светитеља, ствара дела непролазне вредности, али никада није сва у тим делима.

Николај је угледао овај Божији свет у зору 23. децембра (по старом календару) 1880. године, на Туциндан и на празник Св. Наума Охридског. Родио се у маленом али „Божијем селу Лелићу“, како га је сам назвао, недалеко од Ваљева, на падинама планине Повлена. Његови родитељи, Драгомир и Катарина, беху прости земљорадници, али добри и поштени људи и побожни православни хришћани, нарочито мајка. Ускоро по рођењу они своје прво по реду али слабашно чедо просвећују светим крштењем давши му име Никола. Крштење је обавио познати поп Андрија у манастиру Ћелијама, тадашњем парохијском храму села Лелића.

Znači osniva se komisija koja ispituje kandidatov život, čeka se da prođe određen broj godina i da se po zagovoru "kandidata" dogodi određen broj ozdravljenja koje medicina ne može objasniti?

A ima li neki "međustatus" kao što je kod nas onaj blaženika?