Autor: Željka Jevtić | 30.05.2007 - 19:10
Evropa može da nas nauči redu

Ne valja da smo mimo sveta, a posebno kada imamo šta da dobijemo i naučimo. Nije dobro da postavljamo granice i da se međimo, Evropa može da nam bude učitelj i da nas nauči radu i redu. I to je dovoljno, kaže u intervjuu za „Blic“ Njegovo preosveštenstvo vladika šabački Lavrentije.
Kako gledate na nastojanja da Srbija postane članica EU?
- Mi jesmo u Evropi. Ali kada govorimo o učlanjivanju, moram da kažem da se Srpska crkva učlanila u Evropu pre države. Još 1956. godine Srpska crkva postala je član Svetskog saveta crkava i ja sam dva puta po sedam godina bio član Centralnog komiteta Svetskog saveta crkava sa sedištem u Ženevi. Tako da je Crkva odavno u Evropi. A kada je reč o državi, što se tiče materijalne strane te priče, mi bismo mogli da naučimo puno od Evrope. Mnogo da dobijemo od njihovog iskustva. U moralnom pogledu mi smo očuvaniji i iznad njih, manje nas je toga zahvatilo. Evropa, nažalost, kao i svaka civilizacija ima svoj uspon, svoje podne i svoj pad i Evropa danas u tom pogledu silazi dole. Ali, može da nam bude učitelj i da nas nauči radu i redu. I to je dovoljno.
Vi, znači, imate pozitivan stav o tome?
- Posmatrajući život tamo, volim te ljude, i mi smo svi stvoreni da budemo deca Božja i da se ne delimo već da živimo zajedno. I u prirodi, manji potok u veći uvire. Ne valja da smo mimo sveta, a posebno kada imamo šta da dobijemo i naučimo. Želeli mi to ili ne, Evropa je na neki način kazan koji se postepeno kuva i jednog dana sve će biti jedna čorba. Nečega ćemo morati da se odreknemo, ali ćemo dobiti nešto drugo.
Deo vaših aktivnosti je malo poznat. Nedavno ste, po drugi put, izabrani za predsednika Srpsko-nemačkog društva. Šta vas vezuje za nemački narod?
- Proveo sam 20 godina kao episkop Srpske crkve za zapadnu Evropu sa sedištem u Nemačkoj i uživao neizmerno gostoprimstvo nemačkog naroda. Oni su prema nama bili najpažljiviji od svih evropskih naroda. Moram priznati, i u Švedskoj smo nailazili na razumevanje, ali Nemci, oni su nas posebno oduševili. To je ta ljubav koju osećam prema njima. Žao mi je što zbog obaveza nisam u mogućnosti da još više učestvujem i doprinesem u zbližavanju naših naroda. Ali, odnose treba negovati. Jer Nemci, bez obzira na prošlost, jesu jedan čestit, pošten i vredan narod. Od njih možemo mnogo toga da naučimo.
U Nemačkoj ste upoznali i sadašnjeg papu Benedikta.
- Da. On je tada bio kardinal u Minhenu. I pomogao je našu Crkvu i srpsku zajednicu kada smo podizali naš verski centar. On je jedan veliki teolog i poznato ime u Katoličkog crkvi. Ali, što je bitno, vrlo korektan prema svim hrišćanima i smatram da je njegov izbor jedan od najboljih pogođenih izbora od svih predstavnika u Katoličkoj crkvi. Prava ličnost na pravom mestu. U hrišćanstvu se držimo postulata - tuđe poštuj, a svojim se ponosi - prema tome, mi cenimo i poštujemo i niko ne nasrće na naše versko ubeđenje, niti mi to pokušavamo da činimo drugima. U znaku poštovanja pomažemo jedni druge, tako je i papa pomogao nas kada nam je trebalo.
Šta je glavna prepreka da papa poseti Srbiju?
- Istorijska opterećenost. To je umnogome problem u kontaktima između Katoličke i Pravoslavne crkve. A kod nas to datira još zbog događaja u vreme Drugog svetskog rata. Ali, hvala Bogu, što u poslednjem ratu devedesetih nisu zvanično učestvovali ni katolički ni pravoslavni sveštenici, a što je ranije bio slučaj. Složeno je to pitanje, ali kada govorimo o odnosu crkava, problemi se postepeno prevazilaze i podosta je urađeno na dijalogu između nas. Odnos između naroda je takođe opterećen, rane se još osećaju. Međutim, Bog nam je dosudio da živimo na jednom istom busenu zemlje, i mi i Hrvati, i mnogo nas više zajedničkog povezuje sa njima nego, recimo, sa Francuzima, a čini se da se ipak malo suštinski poznajemo. Moramo se upoznavati i razvijati odnose jer to je preduslov da nekoga poštujete i zavolite. I na toj osnovi, verujem, polako će se predrasude prevazići.
Kako tumačite događaje oko SPC u Crnoj Gori?
- Oni su se u prošlosti priključili Srpskoj crkvi i želja je sadašnjeg rukovodstva naše Crkve da oni ostanu i dalje. Međutim, tamošnje državno rukovodstvo kao da ne želi da u Crnoj Gori imaju Srpsku crkvu. Kako će se to na kraju razrešiti, ipak je na odluci i zavisi od tamošnjeg naroda i od rukovodstva crkvenog. A u tom kontekstu, moram da kažem, da je mitropolit Amfilohije mudar, voli Crnu Goru, svoj narod i svoju Crkvu.
Da li je na Saboru doneta odluka o dijalogu sa nepriznatom makedonskom crkvom?
- Nije. Ali, polako se sređuje situacija jer mitropolit Jovan je pušten iz zatvora. Nikada nismo imali loše odnose ni sa Makedonijom ni sa narodom tamo. Nadam se da će sve to biti rešeno kako treba.

Patrijarha Pavla cene u celom svetu
Kada je reč o našem patrijarhu Pavlu, njegova služba je doživotna i tako je po slovu zakona i Ustava naše Crkve. Jedino, što je neko možda očekivao da on neće dočekati Sabor, ali, hvala Bogu, naš patrijarh će mnoge od nas ispratiti, a ja mu od srca želim zdravlje i radost. Patrijarh je predsedavao Saborom koji se završio pre nekoliko dana. I pored svojih godina predsedavao je vrlo lepo, mudro i dostojanstveno. I dok god bude mogao da vrši službu, on će to činiti. A kada ne može, on će biti u svojoj kancelariji, a pomagaće Sinod. Ali, patrijarh Pavle će biti poglavar Srpske crkve dok je živ - kaže vladika šabački Lavrentije.
U poslednje vreme bilo je dosta polemika oko trona Srpske crkve.
- Patrijarh Pavle je velika moralna vrednost, moralna gromada i ne samo srpskog naroda već pravoslavlja uopšte. Njega izuzetno cene, svugde. Kada je bio skup patrijarha u Moskvi, patrijarh Aleksej je sve druge dočekao u svojoj rezidenciji, a po Pavla izašao na aerodrom. Pa kad se pre neku godinu vraćao iz Amerike, svratio naš patrijarh poslom u Pariz. Kardinal katolički u Parizu je tada rekao: „Patrijarh Pavle je najsvetlija crkvena ličnost našeg vremena.“ I ljudi to poštuju i on je naša velika vrednost. Veliko blago Srpske crkve i treba da mu senku poštujemo.
www.blic.co.yu