Bezakonje: Skandalozna preporuka za sudove
Vlada stopira radne sporove
Autor: M. Ilić | Foto:A. Isaković | 22.03.2009. - 05:00


Vrhovni sud Srbije je okružnim sudovima prosledio dopis Ministarstva ekonomije u kome se traži da se prekinu sva suđenja i zamrznu izvršenja pravosnažnih sudskih odluka koje se tiču radnih odnosa. Ukoliko prihvate ovaj zahtev, sudovi bi tuženim poslodavcima omogućili da hiljadama oštećenih radnika koji su dobili sporove zbog neisplaćenih zarada i drugih dugovanja ne uplate nijedan dinar.

Dopis je sačinjen 16. marta ove godine i nosi potpis državnog sekretara Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja Nebojše Ćirića. Adresovan je na ime državnog sekretara Ministarstva pravde Slobodana Homena, koji ga je uputio Vrhovnom sudu Srbije. Najviša redovna sudska instanca ga je zatim prosledila predsednicima okružnih sudova uz napomenu da s njegovom sadržinom budu upoznati predsednici opštinskih sudova i sve sudije koje rade na takvim predmetima.


Jelisaveta Vasilić, Zoran Ivošević, Dragana Boljević
U dopisu, u koji je „Blic nedelje“ imao uvid, Ćirić podseća svog kolegu Homena da se pred sudovima vode brojni postupci „utvrđivanja obaveza poslodavaca na ime zaostalih zarada i drugih davanja po osnovu radnog odnosa“. Ističući da u preduzećima koja su do sada privatizovana radi 90.000 radnika i da je u toku privatizacija firmi sa još oko 16.000 zaposlenih, Ćirić smatra da bi isplata zaostalih plata „mogla dovesti do obustavljanja proizvodnje, gubitka postojećih radnih mesta u pomenutim preduzećima“.
Na kraju dopisa, Ćirić od Homena traži: „Imajući u vidu negativne efekte ekonomske krize na privredne subjekte koji posluju u Srbiji, kao i jedan od prioriteta Vlade koji se odnosi na očuvanje zaposlenosti u aktivnim privrednim subjektima, molim Vas da razmotrite mogućnost da se za 2009. godinu da preporuka sudovima (podvukao novinar), da u skladu sa zakonskim ovlašćenjima, a uvažavajući sve okolnosti konkretnih slučajeva, zastanu sa postupanjem u navedenim predmetima, odnosno da zastanu sa izvršenjem odluka u vezi sa navedenim potraživanjima radnika prema privatizovanim preduzećima i preduzećima u procesu privatizacije“.
Dopis Ministarstva ekonomije je najgrublje mešanje izvršne vlasti u sudsku vlast, kaže za „Blic nedelje“ Zoran Ivošević, bivši sudija Vrhovnog suda Srbije i profesor na Univerzitetu „Union“. – Mogu da razumem što je Ministarstvo ekonomije dopis poslalo Ministarstvu pravde. Ali ne mogu da razumem da je Ministarstvo pravde taj papir uputilo Vrhovnom sudu, a još manje da je Vrhovni sud to prosledio svim sudovima. Sudovi sude na osnovu Ustava, zakona i drugih propisa, a ne po zahtevu organa izvršne vlasti. Tako nešto nije postojalo ni u režimu Slobodana Miloševića, u vreme najžešćih pritisaka na sudove. Ako hoćemo da idemo prema pravnoj državi, Ustav, zakoni i propisi moraju da se poštuju. Ali, kod nas može sve da se desi, pa i ovo – primećuje profesor Ivošević.
Slično misli i Dragana Boljević, predsednica Društva sudija Srbije, čija je prva reakcija na sadržinu dopisa bila: „Strašno! Zaprepašćena sam“.
– Ako je dopis autentičan, onda tu ima više stvari koje su u potpunoj suprotnosti i sa funkcionisanjem Srbije kao pravne države, sa ustavnim principima o podeli vlasti između zakonodavne, izvršne i sudske i o nezavisnosti sudske vlasti. Da ne govorim o kršenju prava na pravično suđenje u razumnom roku, jednom od osnovnih ljudskih prava garantovanih Ustavom i opšteprihvaćenim međunarodnim aktima. Pravo na pravično suđenje se ne ostvaruje kada sud donese odluku u razumnom roku, već kada je ona izvršena. A zaštita prava iz radnog odnosa je prioritetna i zato je za nju dodatno predviđen poseban, hitan postupak – komentariše za „Blic nedelje“ sudija Dragana Boljević.
Ona podseća da se sudstvo godinama optužuje da sudi pod uticajem drugih grana vlasti, da je pristrasno, sporo i neefikasno, zbog čega se, prema tvrdnjama zvaničnika, i sprovodi reforma sa spornim zahvatima.
– A sada se ovim dopisom sudstvu praktično nalaže da radi kako ne treba. Razumem da tu postoji i drugi interes, da radnici u preduzećima ne ostanu na ulici. Ali, nadležni moraju da pronađu odgovarajuća zakonita rešenja, a ne da pozivaju sudove da krše zakon – ističe predsednica Društva sudija Srbije.
Jelisaveta Vasilić, bivši sudija Vrhovnog suda i advokat, takođe je iznenađena i zaprepašćena ovakvim instrukcijama sudovima.
Ona ovaj dopis vidi kao preporuku države sudovima da ne rade svoj posao!
– Stalno se žalimo kako su sudovi spori i neažurni, a sada dobijamo nalog od države da ni ne treba da rade svoj posao?! Ne čudi mene državni sekretar Ministarstva ekonomije, on nije pravnik. Ali me zaprepašćuje ponašanje Ministarstva pravde, koje bi moralo da zna da sudovi moraju da rade svoje posao. A Ministarstvo pravde, suprotno svim pravnim principima, prosleđuje tu preporuku Vrhovnom sudu?! Još je strašnije što Vrhovni sud, najviša sudska instanca, poklanja toliku pažnju dokumentu koji nema nikakav značaj jer je protivzakonit i time onemogućava sudu da obavlja svoju osnovnu funkciju, a radnicima da dođu do kraja svog radnog spora. To je protivno članu 6. Evropske konvencije o ljudskim pravima, koji garantuje suđenje u razumnom roku, a razumni rok je u radnim sporovima – po hitnom postupku!
Naši sagovornici se slažu da država ne sme pod izgovorom krize da onemogući ljudima da ostvaruju svoje pravo.
Valja takođe znati da su oni koji se sude s poslodavcima zakinuti za plate, uplate doprinosa i slično. Već su jednom kažnjeni, sada država želi da ih kazni dodatno. Neverovatno!

Dopis podstiče na krivično delo
– Ako je tačna sadržina dopisa, onda u njemu ima elemenata koji upućuju na sumnju da se radi o podstrekavanju na krivično delo. S druge strane, ukoliko sudije postupe po njemu, učinile bi krivično delo kršenja zakona od strane sudija, jer ne rade ono što mogu i moraju da rade po zakonu – objašnjava za „Blic nedelje“ jedan od beogradskih tužilaca koji je tražio da ostane anoniman.

Posao za Strazbur
Ako se primeni ovakva preporuka sudovima Srbije, nesumnjivo je da će posla imati i Evropski suda za ljudska prava. Sud u Strazburu je već donosio presude u korist građana Srbije zbog neprimerene dužine sudskog spora. Sud je, na primer, obrazložio presudu u korist Valjevca Radenka Stankovića , povredom člana 6. stav 1. Evropske konvencije o ljudskim pravima kojim se podrazumeva pravo na suđenje u razumnom roku.

Izvor: Blic

Preporuka Ministarstva ekonomije neće zaživeti
Vrhovni sud protiv zamrzavanja radnih sporova
Autor: V. Z. Cvijić - D. Nišavić | Foto:s. trifunović | 23.03.2009. - 08:00


BEOGRAD - Vrhovni sud Srbije i okružni sudovi neće postupiti po preporuci Ministarstva ekonomije da se prekinu sva suđenja i zamrznu izvršenja pravosnažnih sudskih odluka koje se tiču radnih odnosa, saznaje „Blic” u pravosuđu.

Sporovi koje su povele hiljade radnika nezadovoljnih privatizacijom svojih firmi, biće, dakle, nastavljeni, a o naplati će sudovi odlučivati u redovnoj proceduri uprkos inicijativi Ministarstva ekonomije.
- Taj dopis Ministarstva ekonomije zaista je stigao u Vrhovni sud i o tome su samo obavešteni predsednici okružnih sudova, ali nikako ne da bi postupili po njemu. Uskoro će biti prosleđen zajednički stav predsednika okružnih sudova i predsednice Vrhovnog suda da je takav dopis pritisak na sud i da niko nema pravo da daje sudovima uputstvo kako da postupaju u bilo kojoj pravnoj materiji. Poruka sudstva biće jasna - da to ne sme više nikad da se ponovi - kaže izvor „Blica” blizak vrhu pravosuđa.
Ministarstvo ekonomije je u svom dopisu preporučilo da radnici koji su dobili sporove zbog neisplaćenih zarada i drugih dugovanja u preduzećima neće moći da računaju da će im u ovoj godini biti isplaćen novac. Dopis Ministarstva ekonomije, datiran na 16. mart, a koji je potpisao Nebojša Ćirić, državni sekretar, odnosi se na preduzeća koja su privatizovana, odnosno koja tek treba da se prodaju. Drugim rečima, ne odnose se na prava radnika iz državnih firmi.
Pred sudovima u Srbiji vode se brojni postupci utvrđivanja obaveza poslodavaca a na ime zaostalih plata, kao i za razlike u ceni rada. Međutim, preciznog podatka koliki je taj broj nema.
U preduzećima koja su do sada privatizovana radi 90.000 radnika, a u toku je privatizacija firmi sa još 16.000 zaposlenih.
- Iznosi su veliki jer su potraživanja iz devedesetih godina, a osim glavnice, obuhvataju i kamatu. Jedan od najdrastičnijih primera je Fabrika vagona Kraljevo koja upošljava 2.000 radnika, a oko 200 bivših zaposlenih traži da im se isplate zaostale plate iz devedesetih. Sada imamo situaciju da jednom uspešnom preduzeću koje ostvaruje izvoz od 500.000 dolara od prodaje vagona preti zatvaranje jer bivši radnici hoće da zaplene i prodaju mašine - objašnjava za „Blic” Nebojša Ćirić, državni sekretar u Ministarstvu ekonomije, motivaciju za pokretanje ove inicijative, dodajući da Fabrika vagona Kraljevo nije usamljen slučaj, već da je slična situacija i u IHP Prahovo, kao i u brojnim firmama širom Srbije.
Kada je Ministarstvo ekonomije uočilo problem, sastavilo je dopis koje je upućen Ministarstvu pravde, a ono ga je potom uputilo Vrhovnom sudu Srbije.
- Procedura je poštovana. Dopis je donet u skladu sa zakonima i to sa Zakonom o obligacionim odnosima i Zakonom o privatizaciji. On nije obavezujući, već je samo preporuka sudovima da razmotre mogućnost da u skladu sa zakonskim ovlašćenjima zamrznu određene predmete. Ovaj dopis ne tera sudove da rade protiv zakona, ali se mora imati u vidu da trenutno postoji viša sila, a to je ekonomska kriza, kao i da je ova inicijativa privremena. Cilj nam je da sačuvamo radna mesta - naglašava Nebojša Ćirić.
Slobodan Homen, državni sekretar Ministarstva pravde, objašnjava za „Blic” da je ovo Ministarstvo poštovalo obaveze iz Ustava i zakona i prosledilo dopis Vrhovnom sudu.
- Ministarstvo pravde je originalan dopis prosledilo Vrhovnom sud, ne dodajući ništa, jer na to nema pravo. Praktično, Ministarstvo pravde u ovakvim stvarima ima ulogu pošte. Vrhovni sud će odlučiti o ovom i svim drugim dopisima. Niti jedan dopis ne sme, niti može da utiče na odluke suda, a sudovi znaju da su nezavisni u svom postupanju. Ministarstvo pravde nastaviće da ispunjava svoju na Ustavu i zakonu zasnovanu obavezu da obavlja koordinaciju između državnih organa i obaveštava ih o svim problemima - kaže Homen.
On je istakao da je Ustav garantuje nezavisnost sudstva i da je dužnost Ministarstva pravde da to štiti.
- Nezavisnost sudstva je detaljno garantovana u setu pravosudnih zakona koje je uradilo Ministarstvo pravde i koji su usvojeni u decembru. Ti zakoni su urađeni po preporukama Evropske unije i Saveta Evrope. Ustavom i zakonima je propisana saradnja između državnih organa. Ministarstvo ekonomije je prosledilo obaveštenje Ministarstvu pravde koje ga je, kao i slučaju više stotina dopisa, prosledilo nadležnom organu, Vrhovnom sudu na razmatranje - zaključuje Homen.

Poslodavcima predložen dogovor sa radnicima
Objašnjavajući da li se na ovaj način narušava pravo građanina da dobije ono što mu pripada, u ovom slučaju zaostale plate koje je zaradio, a što je u krajnjem slučaju i sud presudio, državni sekretar Ćirić kaže:
- Na ovaj način želeli smo da sprečimo blokadu preduzeća koja rade jer bi se tako dovela u pitanje radna mesta ljudi. Predložili smo novim poslodavcima da u slučajevima gde postoje potraživanja radnika za zaostalim platama sednu i dogovore se kako da one budu isplaćene. To može da bude učinjeno u narednih godinu-dve.

Poziv sudijama da se odupru pritisku
U Društvu sudija Srbije smatraju da je dopis Ministarstva ekonomije protivustavni uticaj i mešanje u rad sudstva i pokušaj otežavanja i onemogućavanja građanima da obezbede sudsku zaštitu svojih osnovnih prava iz radnog odnosa.
- Pozivamo sve sudije da iskažu svoju posvećenost izgradnji pravne države u Srbiji i suprotstave se svim nedozvoljenim uticajima i budu brana od političkih uticaja. Predočavamo javnosti da je ovaj slučaj očigledan primer da je interes svakog građanina Srbije da sudije u Srbiji budu nezavisne i sposobne da se odupru političkim pritiscima - navodi se u saopštenju Društva sudija Srbije.


Izvor: Blic