22. март 2006.
Протест Владе РСК директору Тањуга Луки Мичети

Поштовани господине Мичета,

Дозволите да Вас подсетимо да су: Влада Републике Српске Крајине у прогонству, новинарка Светлана Петрушић, Савез удружења логораша Републике Српске и жртве шиптарског геноцида над Србима на Косову и Метохију изнајмили Танјугову просторију у Кнез Михаиловој бр. 6, у Београду, ради конференције за новинаре - 12. 3. 2006, у 13,00 часова. Конференција је најављена под именом: ''Сведоци ужаса над Србима''.

Ваше службе су обавестиле редакције страних и домаћих медија о конференцији, али су се огрешиле о новинарски кодекс и националне интересе српског народа. Кривотвориле су текст дневног реда – стављајући Владу Републике Српске Крајине и Министра за информисање Владе РСК под знаке наводе. Тиме су се, те службе, наругале легалним представницима милионског српског народа из Републике Српске Крајине и Републике Хрватске, над којим је хрватска власт извршила, од 1990. до 1995, класични злочин геноцида и етничко чишћење. Знајте, ниједна установа у Хрватској не би учинила тако нешто безочно према свом народу - да је, неким чудом, прогнано толико Хрвата из Србије.

Одговорни у Вашој установи се не могу позивати ни на какве узвишене принципе толеранције међу народима и државама и не могу Владу РСК означавати за носиоца нарушавања тих принципа, јер је и Парламентарна скупштина Савета Европе, својим документом 10819, од 26. јануара 2006. године и Декларацијом бр. 374 – коју је подржало 28 делегата из 6 држава, назначила да је потребно да Хрватска омогући Србима она права која су имали 1990, да их обештети и да се Република Хрватска, поново, уреди као двонационална – држава Хрвата и Срба.

Поштовани господине Мичета, надам се да није потребно да подвлачим да Влада Републике Српске Крајине изражава своје дубоко негодовање поступком надлежне службе у Танјугу.

ВЛАДА РС КРАЈИНЕ
Ратко Личина, министар

ВЛАДА РС КРАЈИНЕ
Ратко Личина, министар
koja budala