Vlada osnovala Savet za nacionalnu bezbednost
Cetvrtak, 31. maj 2007. 17:30



Vlada Srbije je na sednici donela odluke o osnivanju Saveta za nacionalnu bezbednost i drugih tela. Članovi Saveta su predsednik i premijer Srbije, tri ministra, i vojni i čelnici obaveštajnih službi.

U Savetu će biti ministri odbrane, unutrašnjih poslova i pravde, načelnik Generalštaba Vojske Srbije, direktor BIA i rukovodioci vojne službe bezbednosti i vojno-obaveštajne službe Ministarstva odbrane.

Sednicom Saveta predsedava predsednik Republike.

Ministar pravde Srbije Dušan Petrović izrazio je nadu da će formiranje Saveta za nacionalnu bezbednost omogućiti da Srbija "u razumnom roku" okonča saradnju sa Tribunalom u Hagu.

Na konferenciji za novinare posle sednice Vlade Srbije, Petrović je ocenio da će rad Saveta povećati kapacitet države za borbu protiv organizovanog kriminala i odbranu od terorizma. Petrović je dodao da je Savet formiran od trenutka kada je Vlada Srbije donela uredbu, ali da će uskoro njegovo funkcionisanje biti uredjeno i zakonom.

Petrović je objasnio da će predsednik Srbije predsedavati radom Saveta i sazivati sednice, a da će u saradnji sa premijerom utvrdjivati dnevni red. Šef kabineta predsednika Srbije, prema Uredbi, biće i sekretar Saveta.

Ministar je dodao da se u vladajućoj koaliciji neprestano vode razgovori o tome ko će biti novi šef Bezbednosno-informativne agencije i izrazio uverenje da će on biti izabran "u razumnom roku". Dodao je da o tom pitanju nema neslaganja medju strankama koje čine Vladu Srbije i izrazio uverenje da će formiranje Saveta omogućiti mnogo efikasniju koordinaciju rada službi bezbednosti.

Petrović je ponovio da postoji politička volja da se utvrdi ko je pomagao u skrivanju haškom optuženiku Ratku Mladiću i dodao da će, kao ministar, uvek pružati svu podršku sudovima i tužilaštvima.

Izveštaj za Karlu del Ponte

Odlukama Vlade, osnovan je i Nacionalni savet za saradnju sa Haškim tribunalom, a ministar za rad i socijalnu politiku Rasim Ljajić izrazio je očekivanje da će izveštaj koji će srpske vlasti iduće nedelje predočiti glavnoj tužiteljki haškog Tribunala Karli del Ponte omogućiti nastavak pregovora Srbije i Evropske unije o Sporazumu o stabilizaciji i asocijaciji.

Ljajić je kazao da će haškoj tužiteljki biti predočene sve aktivnosti sprovedene u naporu da se lociraju i uhapse preostali optuženici za ratne zločine, i da se nada da će njen izveštaj biti pozitivan iako Ratko Mladić nije u Hagu.

On je dodao da će njena poseta 4. juna biti specifična jer će poslednji put doći u Srbiju pre nego što napusti tu funkciju u septembru, ali i zbog toga što su je zajedno pozvali predsednik i premijer.

To će biti prvi dolazak Karle del Ponte nakon formiranja Kancelarije saveta za saradnju sa Haškim tribunalom i najduži boravak u Beogradu do sada, dodao je Ljajić.

Ljajić je rekao da će Kancelarija za saradnju sa Hagom imati obavezu da se bavi dostavom dokumentacije tužilaštvu ali i optuženima pred Tribunalom, a biće u kontatku sa advokatima i porodicama optuženih. Kancelarija će imati zadatak i da postupa po zahtevima za oslobadjanje svedoka obaveze čuvanja državne tajne.

U njenom radu će učestvovati predstavnici Ministarstava inostranih poslova, unutrašnjih poslova, odbrane i pravde.

Ljajić je negirao da formiranje tela za saradnju sa Tribunalom u Hagu ima veze sa dolaskom Karle del Ponte.

Vlada je donela i Uredbu o Kancelariji za Nacionalni investicioni plan (NIP) koju će voditi ministar bez portfelja Dragan Djilas, kao i Odluku o obrazovanju Saveta za NIP čiji članovi će biti ministri finansija, ekonomije i regionalnog razvoja, energetike i rudarstva, infrastrukture i zaštite životne sredine.

Na sednici su postavljeni i državni sekretari u ministarstvima. U Ministarstvu odbrane za državne sekretare su postavljeni Igor Jovičić i Aleksandar Miščević, u ministarstvu finansija Slobodan Ilić, a u Ministarstvu za telekomunikacije i informatičko društvo Milenko Cvetinović. Za državne sekretare u Ministarstvu vera postavljeni su Nevena Vitošević-Djeklić i Milan Brdar, a za generalnog sekretara Ministarstva spoljnih poslova postavljen je Mirko Stefanović.


Izvor: MTS-Mondo

Zutaci s*ebali Kostunjavka. "pravilnom"podelom ministarskih resora ono uzese i BIU i sve strukture tajnih i javnih bezbedonosnih agencija. Moze Kostunica da sada samo prdi u cabar kada zurtaci imaju sve i niko im ne moze nista. Sve sto smatraju "opasnim" po bezbednost Srbije sklonice. Samo ce oni i njihovi "kadrovi" (*opovi) biti izuzeti iz mnogih postupaka. Bice im dostupni svi dosijei partijskih neprijatelja i neistomisljenika i eto nam nove KPJ u vidu DS .
Jednoumlje i partijska pripadnost ( DS-u) bice njvaznije u zivotu za mnogo toga .
Srbijo jadna ti pored ovakve vlasti ! tesko nama - dok se mi opametimo procice dosta ali nikada se ne zaboravlja i narod ne dozvoljava vladavinu doveka-tako su mislili komunisti pa su otisli sa vlasti. tako je mislio SPS pa je i on zglajznuo.
5 oktobar se desio Srbiji ali se plasim nekog 6,7 oktobra neke godine i da neko ne zavrsi kao Causesku ,..

 Službe pod jednom kapom
P. V., 1. jun 2007

OSNIVANjEM Saveta za nacionalnu bezbednost u četvrtak je prestao da postoji državni organ istog imena koji je "rođen" pre godinu i po, ali nikada nije zaživeo.
Vlada Srbije oformila je u januaru 2006. Savet koji je trebalo da predstavlja civilnu kontrolu svih bezbednosnih službi, i koji nije održao nijednu sednicu. Razlog je bio taj što predsednik Boris Tadić i premijer Vojislav Koštunica nisu mogli da se dogovore ko će da predsedava Savetom.
Odlukom nove vlade ponovo je osnovan "štab kontrolora" srpskih bezbednjaka, a po koalicionom sporazumu DS, DSS-NS i G 17 plus, njime će da predsedava predsednik države.
Pošto je otklonjena ta višemesečna sporna prepreka, u novoj vladinoj odluci striktno je predviđeno da se sednice moraju zakazivati najređe jednom u tri meseca, a češće po potrebi. Tako, prvi sastanak formalno mora da se održi do kraja avgusta, ali do tada premijer i predsednik treba da nađu zajednički jezik oko imenovanja šefa BIA.
Među članovima Saveta više neće biti predsednik Skupštine Srbije i šef diplomatije, kako je predviđala prošlogodišnja vladina odluka, ali uz predsednika ostaju: premijer, ministar odbrane, ministar unutrašnjih poslova, ministar pravde, načelnik generalštaba, direktor BIA i rukovodioci vojne i vojno-obaveštajne službe bezbednosti.
Dnevni red sednica Saveta predlagaće zajedničkim snagama Tadić i Koštunica, a ukoliko predsednik bude sprečen da predsedava, zameniće ga premijer.
Ciljevi Saveta, gotovo u slovo se poklapaju sa onim koji su propisani prošlogodišnjem neuspelom državnom organu. Taksativno, zadaci su nabrojani u novoj odluci, a osnovni su: koordiniranje rada svih bezbednosnih službi, saradnja sa stranim obaveštajcima, određivanje prioriteta rada obeveštajaca, predlaganje plana akcija...
Uz to, Savet novom odlukom predlaže vladi visinu budžetskih izdvajanja za tajne službe i kontroliše njihovo trošenje. Taj organ davaće mišljenje Vladi o imenovanju i razrešenju rukovodilaca službi bezbednosti.
U okviru Saveta radiće i poseban Biro čiji članovi su šefovi bezbednosnih službi i sekretar saveta. Zadatak biroa je da operativno koordinira rad i akcije svih bezbednjaka.
Sekretar Saveta, prema odluci Vlade, biće šef kabineta predsednika Srbije Miodrag Rakić. Sednicama mogu prisustvovati i predstavnici ostalih državnih organa i institucija ili pojedinci koje pozove predsednik Boris Tadić.
Kako su se dogovorili u vladajućoj koaliciji, rad Saveta će uskoro biti dodatno regulisan i posebnim zakonom.



OD HAGA DO NEPOGODA

NAJVAŽNIJI ciljevi Saveta za nacionalnu bezbednost, koji nisu uneti u odluku, ali oko kojih postoji politički konsenzus su: ubrzano okončanje saradnje sa Hagom, borba protiv organizovanog kriminala i korupcije, antiterorističko delovanje, brza i efikasna reakcija na eventualne vremenske nepogode i nesreće.
www.novosti.co.yu

Dušan Petrović, član Saveta za bezbednost
Rad Saveta regulisaće se zakonom
Autor: M. Šterić | 02.06.2007 - 09:11

Ministar pravde i član Saveta za nacionalnu bezbednost Dušan Petrović rekao je za „Blic“ da će rad Saveta biti regulisan zakonom.

- Očekujem da će Skupština u razumnom roku razmatrati predlog ovog zakona - rekao je Petrović, a na pitanje da li je već pripremljen nacrt zakona, on je kratko odgovorio da će javnost o svemu biti blagovremeno informisana.
Govoreći o nadležnostima ovog tela, Petrović je rekao da će se Savet baviti koordinacijom svih državnih organa u oblasti odbrane, unutrašnjih poslova i svih bezbednosnih službi.
Bivši predsednik Ustavnog suda Slobodan Vučetić kaže za „Blic“ da je pre formiranja Saveta za nacionalnu bezbednost svakako trebalo doneti zakon o tom organu.
- Reč je o telu od izuzetno velikog nacionalnog značaja pa je bilo nužno doneti zakon kojim bi detaljno bile regulisane i određene nadležnosti i kadrovski sastav Saveta. Vlada je uredbom mogla osnovati neki Vladin organ, ali ovde je reč o interresornom telu čiji je član, između ostalog, i predsednik Republike. Formiranje Saveta uredbom Vlade ne može se smatrati kršenjem Ustava jer takav organ nije ni predviđen Ustavom - smatra Vučetić, dodajući da ne zna koje su nadležnosti Saveta.
Potpredsednik LDP Nenad Milić kazao je da ne zna kako će Savet za nacionalnu bezbednost ispunjavatu svoju svrhu - koordinaciju službi bezbednosti - kada nema instrumente za to.
Milić je ocenio da će Savet više ličiti na „debatni klub“ i da je njegovo osnivanje „farsa“ i pokušaj prebacivanja odgovornosti na Demokratsku stranku za ono što rade službe bezbednosti.
Da podsetimo, Vlada Srbije donela je na sednici u četvrtak odluku da formira Savet za nacionalnu bezbednost na čijem čelu će biti predsednik Srbije Boris Tadić.

Izvor: Blic