Идеја потиче још из 1986. год, а њен творац, др. Миодраг В. Вуковић, поновио је у емисији "Бисери" Вање Булића, на БК ТВ (мај 1999. год.) у току саме агресије здружених земаља Западне Европе и НАТО-а на једну малу православну земљу, јер је бранила своју Свету земљу Косово и Метохију од шиптарских терориста, потпомогнутих својим западним менторима и најекстремнијим муслиманским терористима из целог света.


"Ако хоћеш да убијеш један народ, убиј прво његову историју"



... Прво ступање Шиптара (Шћипетара, Арнаута, Арбанаса) на србску земљу, отпочео је византијски војни заповедник Дорђе Манијак фебруара 1043. године, када се кренувши са Сицилије, са својом војском и помоћним арбанаским четама, искрцао у Драчу. Након његове неуспеле побуне против Констатинопоља и погибије код Острова, Византија је на своју територију примила његову преживелу војску, али не и Арбанасе. Србски владари су им дозволили да се населе на тада слабо насељеним пределима, око места Рабана, на падинама планине Јабланице, североистоцно од Коњуха, савременог Елбасана. По месту Рабан, Срби су досељенике називали Арбанасима (Рабанасима), тако су их називали и странци, а не Албанцима по Албанији на Кавказу, одакле су дошли. Они сами, себе су називали Шћипетарима, то јест брђанима, људима са крша. Арапи су их називали Арнаутима, што значи - они који се нису вратили. Од тог периода Арбанаси су се постепено ширили напасајући своја стада по србским селима и обронцима планина. Тако су живели кроз цео средњи век, гајећи стоку за своје господаре и за себе саме. Као професионални сточари заштићени су законом из 1330. године, а затим и законом цара Душана из 1349. године. По тим законима, Арбанаси су могли да се слободно крећу по планинама и богатим пашњацима, али им није дозвољено да присвајају земљу или пашњаке ... Треба напоменути да у време турског освајања Балканског полуострва, Арбанаси нису имали неку своју посебну територију коју би требало бранити, па су зато сасвим мало учествовали у борбама против Турака. Територију савремене Албаније бранили су Срби као своју и "де факто" и "де јуре". Србски племић Балша Балшић са престоницом у Белиграду под Томором, данас Берат, погинуо је у борби против Турака бранећи територију савремене јужне и средње Албаније. Целу територију савремене Албаније Турци су, после дуготрајне и тешке борбе, отели од Срба ...

... После насилно измењене етничке слике становника Косова и Метохије, од стране комуниста, они иду и корак даље и 1963. године област добија назив Покрајина, а 1968. године из назива Покрајине брише се име Метохије... Име Метохија боде оци једнако арбанашким балистима као и комунистима, јер оно значи што значи - црквено земљиште. Више од 60 посто земљишта у Метохији било је у поседу цркве па је зато и добила то име ...

Историјски подаци и део цитата, преузети из књиге:
"Срби и Арбанаси", Јован И. Деретић



УНМИК и садашња "влада" Космета, користе искључиво Косово као назив покрајине, међутим не постоји правни акт којим је Метохија званично избачена из назива.