Vlada donela odluku o prodaji „Telekoma“ :: Politicki ~ Geopoliticki forum

Ministri o prodaji srpskog giganta
Deo novca od „Telekoma“ uložiti u energetiku i telekomunikacije
Jelena Aleksić | 30. 03. 2010. - 00:02h | Foto: I. Sabo | Komentara: 1

Od prodaje 40 odsto akcija „Telekoma Srbija” mahom će se graditi putevi po Srbiji, ali bi deo mogao biti uložen i u nerazvijene opštine i to oko 300 miliona evra. Tri puta manje, tačnije 100 miliona evra, potrebno je Ministarstvu za telekomunikacije kako bi se završio posao elektronske vlade. Namera Vlade je da se novac raspodeli po celoj Srbiji, a precizno definisanje projekata počeće kad se sazna suma od prodaje „Telekoma”.

Najveći deo novca od prodaje 40 odsto „Telekoma” otići će na izgradnju puteva

Verica Kalanović, ministarka za nacionalni investicioni plan (NIP), kaže za „Blic” da veći deo novca treba uložiti u infrastrukturu i izgradnju autoputeva, ali misli i da deo treba investirati u nerazvijene opštine po modelu Kuršumlije. Iako ne želi da otkrije koliko bi to moglo biti novca, nezvanično saznajemo da je reč o 300 miliona evra.

- To su opštine i gradovi u kojima trenutno ne radi nijedan pogon i u ovom trenutku Ministarstvo ekonomije skenira stanje u preduzećima koja su u stanju da pronađu privatnog strateškog partnera. Država novcem od „Telekoma” treba da pomogne ili kroz kredit, preuzimanje dugova, subvenciju za repromaterijal i slično - otkriva Kalanovićeva.

Ona navodi primer opštine Vladičin Han u kojoj ne radi nijedna fabrika, a za 30.000 tamošnjih žitelja kaže da „ne zna kako preživljavaju”.
Jasna Matić, ministarka za telekomunikacije, u izjavi za „Blic” kaže da je infrastruktura apsolutni prioritet, ali ističe da to nisu samo putevi već i energetika i telekomunikacije.

- Red je da se od novca koji dobijemo iz telekomunikacija u njih i vrati bar jedan deo. Trebalo bi oko 100 miliona evra uložiti u državnu mrežu koja bi omogućila pouzdanost komunikacije i nivo bezbednosti koji nam je potreban. Time bismo dobili evropski nivo usluga elektronske vlade, što bi značilo da građani i privreda svaki papir ili potrebni dokument mogu da izvade putem interneta - kaže Matićeva.

Na pitanje da li će imati podršku izvršne vlasti za ovaj projekat, ministarka odgovara da za taj posao njeno ministarstvo već ima deklarativnu podršku Vlade.
Božidar Đelić, ministar za nauku i tehnološki razvoj, ponovio je juče da će sredstva od prodaje „Telekoma” biti iskorišćena za izgradnju putne infrastrukture na pravcima koji nisu pokriveni sredstvima međunarodnih finansijskih institucija.
Rasim Ljajić, ministar rada i socijalne politike, kaže za naš list da se ne smeju ponoviti greške iz ranijih privatizacija kada je najveći deo odlazio u potrošnju.
- Novac treba da ode u infrastrukturu i razvoj kako bismo nešto ostavili budućim generacijama koje ne bi imale ništa ako bismo sada od tih para finansirali povećanje plata i penzija. Vlada je složna u tom stavu - kategoričan je Ljajić.
Na pitanje da li će deo kolača zatražiti za svoj resor, ministar kaže da je za socijalnu zaštitu neophodno obezbediti više novca, ali ne iz privatizacionih prihoda.

- Taj novac treba obezbediti iz drugih izvora, a ne od „Telekoma” - ističe Ljajić i ponavlja da novac od prodaje treba da ide isključivo u razvoj.
Premijer Mirko Cvetković još ranije je najavio da će se od novca dobijenog prodajom dela „Telekoma” graditi putevi za koje nije obezbeđen novac međunarodnih institucija. Najveći od šest planiranih puteva, kako je „Blic” već pisao, jeste put Pojate-Preljina u dužini od 109,6 kilometara, kojim bi bio formiran takozvani šumadijski prsten. Novi put bio bi i Paraćin-Zaječar u dužini od 82 kilometra. Među novim putevima je i deonica Šabac-Ruma u dužini od 40 kilometara, deonica Pančevo - Vršac - rumunska granica, put od Niša do Prokuplja dug 26 kilometara. Novi put je i onaj od koridora 10 do Požarevca dužine od oko 10 kilometara.

„Dojče telekom” zainteresovan
„Telekom Srbija” se uklapa u strategiju preuzimanja koju ima „Dojče telekom”, rekao je juče portparol nemačke telekomunikacione kompanije za dnevnik „Bild”. Portparol je kazao i da „Dojče telekom” „već ima poslove u mnogim zemljama južne i istočne Evrope” i da je zainteresovan i za „tržišta koja se graniče sa tim zemljama”. O konkretnim planovima u Srbiji, prenosi nemački list, portparol „Dojče telekoma” nije želeo da govori. Nemačka kompanija već je vlasnik 30 odsto akcija grčkog OTE, koje u vlasništvu ima 20 odsto akcija „Telekoma”.

Izvor: Blic