Da li gubite kontrolu?

Znate li kako nastaje panika u vašim redovima na poslovnom, emotivnom, ili bilo kom drugom planu? Ne morate da budete osoba koja lako pada na psihologiju, naročito ne na onu popularnu, i na paušalne ocene o ponašanju ove ili one osobe na osnovu sitnica iz njene biografije. Ipak, morate priznati da postoje stvari koje umeju da iritiraju čoveka. Da li vam smetaju napadi panike koji se često dešavaju u filmskim hitovima ili scene u kojima neko stavlja papirnu kesu preko usana da bi se smirio i na taj način povratio ravnomerno disanje? Da, iritirajuće...

Ipak, nikad ne recite nikad! Napadi panike u stresnoj današnjici mogu se dogoditi svima, samo je pitanje kako će se manifestovati. Razumete i sami da postoji očigledna razlika između kolabiranja, nesvestice i pada koncentracije. A sva tri oblika jesu neka vrsta paničnog napada, koji najpre ima veze s impulsom instinkta za preživljavanje koji je u paničnom trenutku besmisleno uvećan. Umesto da razmislimo o situaciji koja je izazvala napad, umesto da pokušamo da tu novonastalu situaciju racionalizujemo, mi odmah reagujemo, i to - do daske. Pošto, naravno, u tom trenutku ne znamo ni ko je ni šta je naš protivnik, reagujemo sami protiv sebe, metaforično rečeno. Jednostavno, nije moguće kanalisati odbrambeni mehanizam i pružiti mu priliku da organizuje nešto smisleno što će sprečiti kolaps.

To dalje znači da napad panike ne nastaje zbog toga što osećamo nedostatak snage, već usled nedostatka pravog i racionalnog protivnika kojem možemo da pokažemo zube. Ista je priča i s klaustrofobijom, kao i s mnogim drugim fobijama. Sve se dešava isto, doduše, u malo usporenijoj varijanti - ponovo nevidljivi neprijatelj i rezultat koji se najbolje da opisati kao nepovoljan.

Izvor: Krstarica

Onda se možda i ne treba smejati napadima panike koje vidimo na filmskom platnu? Jednostavno, količina stresa koju apsorbujemo da bismo bili muški i odrasli samo se gomila u nekoj fioci i čeka pravu priliku da hrupi! Bacite stvari na papir: koliko puta ste izgubili kontrolu nad sobom, da li vam se nešto slično već dešavalo i koliko često? To uopšte ne mora da bude napad panike, dovoljna je pojava izostanka kontrole u bilo kom obliku. Kada kažemo "gubitak kontrole", najčešće mislimo na preteranu agresivnost koju neko ispolji i posle toga zažali. Međutim, kada zažali? Tek kada se dozove pameti, što ume da bude poprilično kasno.

Naravno, nema konačnih tumačenja. Kontrolu gubimo i u trenutku kada se stvari dešavaju protiv naše volje, na naše oči, a mi mirujemo i ne "talasamo". Možda je tada bolje odbraniti, ako treba i agresivno, svoje stanovište nego ćutke trpeti. Mnoge stvari uopšte ne možemo da istrpimo iako bodrimo sami sebe da nam uopšte nije stalo do toga. Zbog takvih situacija treba se manuti mačizma, po kojem je sramota zaplakati, požaliti se bliskom prijatelju i uhvatiti se za glavu kada trenutno ne vidite rešenje za novonastalu situaciju... U stvari, sve se na kraju svodi na izbor - reakcija ili zdravlje? Možete se držati muški, nikome ne dosađivati svojim problemima, jer smatrate pitanjem časti da ne pokažete nikakvu reakciju. Posle toga vam sledi zatrpavanje poslom kako ne biste poklekli i pokazali slabost. A onda ćete odjednom uhvatiti sebe kako kroz prozor pokušavate da izađete iz kola u pokretu!

Dajte sebi oduška. Danas više nema ljudi koji ne trpe stres, a sve je manje i onih koji su spremni da daju sebi oduška. Nikada ne znate kada će doći do gubitka kontrole. A kada dođe do toga, zaista ume da bude kasno.

Izvor: Krstarica

1,2,3....10, pa ako treba 11,12... 20! Uspeva! Nakon toga, neka fizicka aktivnost da izbacim bes iz sebe.