Mapa puta" za Srbiju


28. april 2008. | 10:14 -> 13:25 | Izvor: Tanjug
Brisel -- Put do ukidanja "šengenskih viza" za građane Srbije vodi preko ispunjenja uslova definisanih u četiri oblasti: bezbednost dokumenata, imigracija, javnog reda i spoljnih poslova.

Takođe, treba primeniti postojeće sporazume o viznim olakšicama i o readmisiji, stoji u tzv. "mapi puta", odnosno redosledu mera za liberalizaciju viznog režima, u koji je Tanjug ima uvid, a koju će potpredsednik Evropske komisije Žak Baro 7. maja u Beogradu predstaviti srpskim zvaničnicima.

U tom dokumentu definišu se konkretne mere koje Srbija mora da usvoji da bi srpski državljani bili oslobođeni viznog režima za ulazak u zemlje Unije. Konačna verzija tog dokumenta usaglašena je ove sedmice na sastanku Komiteta za zapadni Balkan Saveta EU.

Ukoliko Beograd prihvati ponuđenu platformu, razgovori o viznoj liberalizaciji bi mogli da počnu odmah, a cilj je da svi uslovi budu ispunjeni tokom 2009. godine.

Mere ukidanja viza bi stupile na snagu u slučaju da Savet EU kvalifikovanom većinom glasova država članica odobri predlog o viznoj liberalizaciji, koji bi Evropska komisija iznela po ispunjenju svih kriterijuma predviđenih u "mapi puta".

U odsustvu Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa Srbijom, izveštavanje o napretku procesa će biti obezbeđeno postojećim okvirom "pojačanog stalnog dijaloga" između Beograda i Brisela.

U okviru "mape puta", prva grupa pitanja odnosi se na "bezbednost dokumenata" - pasoša i ličnih karata.

U tom pogledu, Srbija bi trebalo da počne da izdaje biometrijske pasoše koji su u skladu sa standardima Evropske komisije i Međunarodne organizacije za civilno vazduhoplovstvo, i koji uključuju biometrijske podatke za fotografije i otiske prstiju.

Vlasti bi takođe trebalo da pojačaju bezbednost tih dokumenata i njihove izdavanje, te da redovno javljaju Interpolu podatke o ukradenim ili izgubljenim pasošima.

U drugoj oblasti "mape puta" za liberalizaciju viznog režima nalaze se pitanja ilegalne imigracije i readmisije.

Po pitanju upravljanja granicom, neophodno je usvajanje zakona o njihovom prelasku i o graničnoj upravi, i sprovođenje niza budžetskih i administrativnih mera koji bi omogućili efikasno tehnološko opremanje granica.

Srbija bi takođe trebalo da usvoji i primeni zakonodavstvo o azilu koje je u skladu s Ženevskom konvencijom iz 1951. godini i pravnim okvirima i standardima EU.

Posebna pažnja trebalo bi da bude posvećena mehanizmima praćenja migracije, uključujući detalje o ilegalnoj i legalnoj migraciji i sprečavanju i istraživanju organizovane ilegalne migracije.

Treća grupa pitanja posvećena je javnom redu i bezbednosti.

U pogledu sprečavanja i borbe protiv organizovanog kriminala i korupcije, zahteva se primena strategije i usvajanje i primena akcionog plana s tim ciljem.

Takođe je neophodna primena strategija za borbu protiv trgovine ljudima, usvajanje nacionalne strategije za sprečavanje i borbu protiv pranja novca i finansiranja terorizma, usvajanje zakona o sprečavanju finansiranja terorizma, donošenje zakona o konfiskovanju imovine kriminalaca i usvajanje i priprema nacionalne strategije za borbu protiv droge.

Srbija bi trebalo i da primeni zakone o sprečavanju korupcije osnivanjem nezavisne agencije za borbu protiv korupcije.

Srpsko pravosuđe i policija bi takođe moralo da ojačaju saradnju sa zemljama regiona i EU u oblasti borbe protiv kriminala.

Četvrta oblast, nazvana "Spoljni poslovi", predviđa garancije za slobodu kretanja svih građana Srbije, izdavanje putnih i ličnih dokumenata svim državljanima, bez ikakve diskriminacije prema manjinskim grupa, raseljenim licima i izbeglicama.

U "mapi puta" za liberalizaciju viznog režima ističe se i neophodnost da se pojasne uslovi za sticanje srpskog državljanstva.

Evropska komisija će predložiti slične mere i ostalim zemljama zapadnog Balkana, a brzina dolaska na "belu šengensku listu" će biti merena ispunjenjem kriterijuma svake države ponaosob.

Uslovi za belu šengensku listu su nešto što Srbija i zbog same sebe treba da uradi.

Svi građani sigurno podržavaju uvođenje zakona o zapleni imovine kriminalcima. Isto važi i za borbu protiv korupcije, kvalitetnije putne isprave i efikasnije i bolje opremljene granične prelaze.

Na ovome se vidi sto EU zahtjeva od Srbije crno na bjelo!

Nista od ovoga nije naucna fantastika nego mogucnost koja Srbija mora da ispuni!

Šta hoćeš da kažeš? Misliš da je premijer oborio vladu da ne bi morao da donese zakone protiv kriminalaca? Ju svašta, pa on je doktor prava.

Ovo je pitanje za tebe Danilo... 

Суперишкица је дил. Морамо да примимо назад 150 000 хиљада Рома, Шиптара и других који су азиле добили у земљама ЕУ + морамо да се обавежемо да ћемо одобравати азиле несврстаној браћи из Ирака, Египта, других афричких земаља, Курда, па и браће Албанаца који ће ''бежати'', а ми ћемо добити огућност да путујемо без визе, што је јако битно за широке народне масе из круга двојке, а за остале то и није толико важно јер немају пасош, а и ако га имају, немају пара за било какво путовање. Хмм, а можда и изваде пасош и побегну преко гране у Швабију и то, да шљакају. Па ето и нових сеоба Срба и нових колонизација нашег простора.

Pa sta su ti ljudi Romi,Siptari i Srbi ako su emigrirali iz Srbije, pa valjda ima pravo EU da zahtjeva da se vrate u svoju drzavu od kuda su dosli....svasta...

Ne vidim nesto da je naprimjer u Sloveniji masa iranaca, afganistanaca i drugih drzavljana ili u Hrvatskoj, pa se pitam zasto bi to masovno dolazili u Srbiju...i naravno oko toga svaka drzava sama odlucuje koliko ce azilanata da primi...

Слажем се да Еу има право да тражи да примимо назад те људе, међутим многи од њих су са Косова, а ми морамо да их примимо, иако немамо контролу над Косовом.

Ниси био у Словенији или је бар ниси добро обишао, али у тој малој и ретко насељеној земљи има много азиланата.

Opet demagogija i zamena teza.

Ti Romi i Albanci su državljani Srbije i stoga Nemačka i druge države imaju puno pravo da ih vrate ovamo.

Drugo, uopšte se ne obavezujemo da ćemo davati obavezne azile Iračanima i Avganistancima već da ćemo primenjivati praksu kakva postoji u svim drugim državama Evrope.
 

Наравно да се обавезујемо данло, обавезујемо се да одобравамо азиле као што то чине и земље ЕУ.