Vitamin D za zdravo srce i snažne kosti



Vitamin D je veoma važan za zdrave kosti i zdrave zube jer održava poželjan balans između koncentracije kalcijuma i fosfora, smanjuje resorpciju, ali i stimuliše formiranje kostiju. On je po svojim svojstvima i hormon jer je odgovoran za održavanje mišićne koordinacije, deluje protivzapaljenski, smanjuje rizik od kardiovaskularnih oboljenja...

- Dnevna količina potrebnog vitamina D jeste od 400 mernih jedinica za decu, do 1.200 za odrasle - navodi prof. dr Dušan Stefanović, reumatolog na VMA, i dodaje da je nedostatak ovog vitamina danas posebno izražen kod starijih osoba.
Naime, istraživanja pokazuju da skoro tri četvrtine ljudi starijih od 65 godina u svetu ima problem nedostatka vitamina D, a samim tim i rizik od oboljenja bolesti, kao što su osteoporoza i osteomalacija. Kod ovakve grupe pacijenata, najčešće se preporučuje uzimanje preparata koji imaju dovoljnu količinu vitamina D, ili njegovih analoga.
A kako se vitamin D prvo aktivira u jetri, pa u bubrezima, ljudima starijim od 65 godina aktiviranje je otežano zbog toga što najčešće imaju oslabljene funkcije jetre ili bubrega. Njima se mogu preporučiti analozi vitamina D, kao što je alfakalcidol, koji je već aktiviran u bubrezima i dovoljno je da se još aktivira u jetri kako bi organizam iskoristio pozitivne uticaje vitamina D.
Prilikom uzimanja vitamina D, potrebno je biti pažljiv jer veća količina ovog vitamina može dovesti do nagomilavanja kalcijuma u krvi, što može prouzrokovati pospanost, zatvor, letargiju, a može uticati i na rad srca. Sa alfakalcidolom su ovakvi neželjeni efekti retki.
Na Vojnomedicinskoj akademiji će se 6. marta održati veliki skup „Vitamin D i njegovi analozi“, na kojem će učestvovati više od 100 lekara iz čitave zemlje, a uz podršku kompanija „Actavis“.

Unos vitamina D
Vitamin D može se uneti u organizam na nekoliko načina:
-Prvi je sintezom (apsorpcijom) u koži pod uticajem ultraljubičastih zraka. Zbog toga se vitamin D i naziva vitaminom sunca, a preporučuje se 10 do 15 minuta tri puta dnevno izlaganje sunčevim zracima. Bolesti oboljenja kostiju (kao npr. rahitis) imala su najčešće deca koja su živela u hladnijim i severnijim krajevima.
-Drugi način unosa vitamina D je putem hrane, ali je to vrlo mala količina. Ovog vitamina najviše ima u ribi - losos, sardine, bakalar, ali i u mesu, mleku.
-Treći način je unošenje putem farmaceutskih preparata koji sadrže dovoljnu dozu ovog vitamina.

Izvor: Blic

Rudnik vitamina C



Ako Srbi imaju omiljeni začin, onda je to svakako peršun. Bez njega se ne mogu zamisliti ukusne supe i čorbe, salate, sosovi, riblji specijaliteti i razna kuvana jela. Uzgaja se u celoj Evropi, a osim za začinjavanje, u kulinarstvu se koristi i za dekorisanje tanjira i jela.
Lišće ima vrlo prijatan miris, bogato je eteričnim uljima (ima čak 42 različita sastojka), provitaminima A i kompleksom B vitamina. Kada je u pitanju vitamin C, peršun daleko premašuje limun i pomorandžu - u 100 grama ima 166 miligrama. S obzirom na to da termičkom obradom znatno gubi hranljiva svojstva najbolje je da se jede svež ili osušen, zamrznut i konzerviran u soli. Koren je takođe vrlo lekovit i ukusan začin, a najčešće se stavlja u supe i čorbe.
Poznato je da je peršun vrlo zdrav, snažan je dijuretik, podstiče izbacivanje tečnosti iz organizma, reguliše krvni pritisak, smiruje nervni sistem, poboljšava imunitet, a njegov sok, odnosno čaj u narodnoj medicini koristio se kao lek za slabovidost. Ova biljka takođe pojačava cirkulaciju, ublažava probleme sa bešikom i mokraćnim kanalima, čisti organizam od toksina, poboljšava krvnu sliku, otklanja groznicu i upalu očiju, lekovita je za bubrege, kožu i jetru, sprečava da dođe do iritacije usled uboda insekata.
100 grama lišća peršuna sadrži: 36 kalorije, 3 g proteina, 8 mg omega 3 masnih kiselina, 115 mg omega 6 masnih kiselina, 421 mkg retinola, 5054 mkg beta karotena, 166 mg vitamina C, 0,7 mg vitamina E, 1640 mkg vitamina K, 152 mkg vitamina B9, 1000 mg kalijuma, 245 mg kalciuma, 8 mg gvožđa, 50 mg magnezijuma, 128 mg fosfora.

Savet
Da biste imali svež peršun tokom cele godine, primenite sledeći recept. Operite lišće u svežoj vodi i umotajte ih u suvu, čistu, pamučnu krpu. Ostavite da stoje tokom noći da se prosuše. Sutradan ih sitno iseckajte i stavite u staklene tegle. Svaku teglu napunite kuhinjskom solju i stavite u zamrzivač.

Francuska supa od luka
Potrebno je: 250 g goveđeg mesa, 4 kašike maslaca, 6 glavica crnog luka, kašika šećera, kašika brašna, 3/4 kašičice timijana, so, biber, 1 dl suvog belog vina, 6 komada francuskog baget hleba, 3 kašike parmezana i peršun.
U duboku šerpu sipajte 1,5 l vode i stavite meso da se kuva. Očistite luk i isecite na rezanca, pa ga propržite na maslacu na umerenoj temperaturi 10 minuta. Pospite ga šećerom, smanjite temperaturu na minimum i pržite još 15 minuta, povremeno mešajući. Kad luk omekša, dodajte brašno i timijan, promešajte i sipajte u supu, koju ste prethodno procedili, ostavite da provri, pa kuvajte oko 15 minuta. Pri kraju sipajte vino, posolite i pobiberite. Parčiće hlebe namažite maslacem sa obe strane i ubacite u toster ili ih kratko pržite u tiganju da dobiju braon nijansu. U svaku porciju supe stavite po jedno parče hleba i pospite parmezanom i peršunom.

Krem čorba od pečuraka
Potrebno je: kašika maslaca, 150 g šampinjona i 150 g vrganja, manja glavica crnog luka, kašika brašna, sok od pola limuna, pola kašičice majčine dušice, 1 goveđa kocka za supu, so, biber i peršun.
Sipajte 1,5 vode u šerpu, ubacite goveđu kocku supe i ostavite da provri. U međuvremenu u tiganju zagrejte maslac i propržite očišćen i sitno iseckan crni luk dok ne dobije braon-zlatnu nijansu, pa dodajte sitno iseckane šampinjone i vrganje i sok od limuna. Dinstajte 10-ak minuta na umerenoj temperaturi, dodajte brašno i pržite još 5 minuta povremeno mešajući. Kada supa provri, ubacite pečurke iz tiganja, začinite solju i biberom po ukusu i kuvajte sve zajedno na nižoj temperaturi oko 30 minuta. Pred kraj dodajte iseckani peršun.

Čorba od krompira i celera
Potrebno je: 500 g krompira, 100 g celera, kašika maslaca, 200 ml pavlake, veza vlašca, šargarepa, so, biber i peršun.
Krompir i koren celera operite, oljuštite i sitno iseckajte. Stavite u 1,5 l slane vode i kuvajte oko 20 minuta. Očistite šargarepu i isecite po dužini na četvrtine, pa je dinstajte na zagrejanom maslacu oko 3 minuta. Kada krompir i celer omekšaju u čorbu dodajte pavlaku, biber, so i vlašac isečen na kolutove, ostavite da se kuva još 5 minuta. Gotovu supu na kraju začinite šargarepom iz tiganja, dodajte iseckan peršun, dobro promešajte i poslužite.

Ljuta paradajz čorba
Potrebno je: 1 kg paradajza, manja glavica celera, koren paškanata, 2 krompira, 1 crvena paprika, 1 ljuta papričica, so, biber, kašika suvih začina, kašika peršuna, 2 kašike tabasko sosa i 6 kašika pavlake.
Operite i očistite povrće, u 1,5 litara vode sipajte prstohvat soli i stavite celer, paškanat, krompire i papriku isečenu na pola da se kuvaju 20 minuta na umerenoj temperaturi. Kada omekšaju izvadite ih iz vode i stavite u blender ili ih ispasirajte viljuškom da dobijete jedinstvenu smesu, a zatim ih vratite u šerpu. Paradajz operite i oljuštite, ispasirajte ga i stavite u vodu, a ljutu papričicu ubacite celu, ostavite da se kuva 15 minuta, pa začinite solju, biberom, suvim začinima i tabasko sosom. Na kraju pospite peršun, servirajte dok je vruće i u svaku porciju dodajte kašiku pavlake.



Izvor: Novosti