Епидемија хипертензије: процена је да у Србији више од два милиона људи има хипертензију, а међу њима све више школараца и студената. – Теретана често опасна спортска активност, а нервирање на послу – пречица за инфаркт


Радно зависне хипертензије нарочито присутне код мушкараца

Педесетогодишњак који ради за добру фирму и има одличну плату приметио је да му је притисак висок док је на послу, а сасвим нормалан када је на одмору или током викенда. Измерене вредности крвног притиска понекад чак веома осцилирају у току дана, као да су у њему две личности. Од буђења и током боравка на послу притисак је повишен или чак висок, али како дође кући – све је у реду!

Лекари нису били изненађени питањем овог пацијента шта да ради, него је њихов савет био да редовно узима – седативе.

Седатив први лек за притисак због нервирања

– Ово је постала врло честа појава и у Србији. Све се више издваја посебна група поремећаја крвног притиска. То су такозване радно зависне хипертензије, нарочито присутне код мушкараца – у чак 62 процента. Наравно, тешко им је саветовати промену посла и средине. Стрес на послу, неизвесне ситуације типа да ли ћу урадити све што надређени од мене очекују, да ли ћу избећи нову систематизацију, издвајају нову групу пацијената код којих крвни притисак порасте одласком на посао, а вредности се враћају на нормалу по повратку са посла – објашњава доцент др Весна Стојанов, кардиолог, која ради у Јединици за дијагностику и лечење артеријске хипертензије у Клиничком центру Србије. Она је била иницијатор скупа, који је организовала фармацеутска компанија „Берлин – Хеми”, o лекарским недоумицама у лечењу хипертензије.

Процена је да у Србији има више од два милиона становника који болују од високог крвног притиска. To je узрок смрти у 57,7 одсто случајева. Зашто, упркос све бољим лековима, мноштву савета, успех у лечењу изостаје?

– Наши пацијенти нерадо редовно узимају лекове. Често не пију најбољи лек, ако се он сто посто не издаје на рецепт, а често ће лек пре прихватити од комшије него од лекара – каже др Стојанов.

Три пута мери, па преписуј лек

У знатном броју случајева притисак се може држати у нормали тзв. нефармаколошким мерама. Већ губитак од четири килограма смањује притисак за 10 са 4 mmHg, ваља смањити со, појачати воће и поврће, увести физичку активност од 30 до 40 минута после које ћемо се презнојити, смањити алкохолна пића и наравно престати са пушењем. Др Стојанов наводи да је за благо повећање крвног притиска довољно користити један лек, али уз обавезне поменуте промене у исхрани и начину живота. За теже облике важно је наћи најрационалнију, индивидуалну комбинацију лекова. Можда пацијенти не воле да пију два, три, па и више лекова да би им притисак био добар, али др Стојанов је објаснила да се фиксним комбинацијама успешније контролише притисак, спречава настанак компликација, а болесници неће изоставити лек, па је терапија редовнија.

Такође, врло је важно да се лекови за смањивање крвног притиска не узимају касно увече, јер ће додатно оборити притисак, који нормално пада током ноћи, најнижи притисак је између два и три сата изјутра. Ноћни падови притиска изостају код особа које раде ноћну смену, па то увек треба нагласити кардиологу.

Пре теретане по савет код кардиолога

Она нарочито упозорава на све већи број младих, школараца и студената који имају висок притисак, јер се мало крећу, много сати проводе пред компјутером и ТВ-ом. Велику опасност крију и енергетска пића и одлазак у теретану, јер пре избора ове спортске активности млади и не помишљају да се посаветују са кардиологом, а онда подизање великих терета негативно делује на крвни притисак. Млади добијају лупање срца, односно опасне тахикардије и улазе у хипертензивне кризе.

Ендокринолог доцент др Милан Петаков из Института за поремећаје метаболизма, дијабетес и ендокринологију КЦС упозорава да половина свих људи у Србији не лечи или не контролише добро свој крвни притисак иако тиме за 40 одсто смањује ризик од шлога и инфаркта.

– Сваки дијабетичар да би спречио висок притисак мора обавезно да узима аспирин, али и лек статин, којим се утиче на холестерол у крви. То су светске препоруке прихваћене свуда у свету осим у Србији, јер са надлежнима имамо проблеме са прописивањем – поручио је др Петаков.



Izvor: Politika