Napravljen „Nacionalni vodič za hipertenziju“ za lekare
Visok krvni pritisak mora da se leči

U Srbiji svaki četvrti stanovnik ima povišen krvni pritisak, ali ono što je poražavajuće jeste činjenica da skoro 80 odsto građana koji piju lekove za smanjenje pritiska njegovu visinu ne mogu da regulišu. Zbog toga je napravljen „Nacionalni vodič za hipertenziju“, koji je namenjen lekarima opšte prakse kako bi edukovali pacijente i poboljšali rezultate u lečenju te bolesti.

- Lečenje hipertenzije u Srbiji, ali i u svetu, veoma je loše. Još nije dostignut nivo dobre kontrole krvnog pritiska. Zbog toga lekari nisu u mogućnosti da kod svakog bolesnika pojedinačno smanje rizik od nastanka kardiovaskularnih bolesti - objašnjava dr Siniša Dimković, načelnik kardiologije u KBC „Zvezdara“ i stručnjak koji je učestvovao u pripremi „Nacionalnog vodiča za hipertenziju“.

Vodiči se prave da bi lekarima primarne zdravstvene zaštite, ali i ostalim lekarima, pomogli u prevenciji i lečenju određenih bolesti.

- Ideja vodiča je da lekari, koliko je to moguće, imaju jedinstveniji stav u lečenju bolesti. To ne znači da im se naređuje, već samo preporučuje kako da leče pacijenta. S druge strane, u zavisnosti od iskustva, lekar može da napravi neke izmene u lečenju - ističe dr Dimković.

Hipertenzija je hronična, najčešće doživotna bolest, a ako se ne leči, može dovesti do moždanog udara i infarkta srca. Uprkos brojnim novim lekovima, ni danas se visoki krvni pritisak ne može potpuno kontrolisati niti izlečiti.

- Prva stvar u lečenju koja je navedena u vodiču je da bolesnici shvate da je hipertenzija faktor rizika. Lekari često misle da to pacijenti znaju, što nije tačno. Da bi se to promenilo, potreban je dugotrajni rad. Nije dovoljno samo jednom reći pacijentu da je hipertenzija problem, već se to mora često ponavljati. Problem što od hipertenzije boluje sve više ljudi je taj što pacijenti nisu dobro edukovani, a lekari ne kontrolišu na koji način bolesnici uzimaju terapiju - kaže dr Dimković.

Ako se, pak, visok pritisak ne može regulisati bez lekova, bitno je da se lečenje nipošto ne sme prekidati. Važno je znati da hipertenzija neće nestati jer se radi o hroničnoj bolesti. Zbog nje se pogoršava stanje krvnih sudova, oni se sužavaju i začepljuju, pa je sve veći rizik od moždanog udara ili infarkta srca.

- Rano započetim lečenjem zaustavlja se razvitak bolesti, a terapija se ne sme prekidati čak ni onda kada je krvni pritisak normalan. Zato je bitno da hipertenziju primeti lekar opšte prakse kako bi se izbegle komplikacije jer nam nije cilj samo da se snizi pritisak, već pacijentu treba pružiti kvalitetniji i duži život - objašnjava dr Dimković.



Izvor: Blic \ Sonja Todorović