Deca koja su suviše niska za svoje godine nekad su sklona da pokažu i slabije rezultate na testovima inteligencije nego njihovi viši vršnjaci, upozoravaju istraživači Instituta Karolinska iz Stokholma, na čelu sa dr Skotom Montgomerijem.

Oni pretpostavljaju da i na visinu deteta, i na njegov mentalni razvoj negativno mogu da utiču neki faktori okoline, naročito stresno kućno okruženje, piše američki časopis "Arhive
oboljenja u detinjstvu", a prenosi Rojters.

"Stres u detinjstvu može značajno da uspori rast", ističe dr Montgomeri, navodeći kao primer razvod roditelja ili njihove česte svadje.

Na isti način kao što ometa proizvodnju hormona rasta, stres bi mogao negativno da utiče i na razvoj oblasti mozga zaduženih za učenje i pamćenje, objašnjava on.

Studijom je bilo obuhvaćeno preko 1.400 britanskih mališana, rodjenih 1970. godine. Meren je njihov rast sa 22 meseca, pa sa pet godina, a u desetoj godini svi su prošli standardni test mentalnih sposobnosti.

Pokazalo se da su deca koja su sa pet godina bila niža pokazivala slabije rezultate na testu inteligencije u 10. godini, što nije imalo veze sa raznim drugim faktorima, kao što su težina pri rodjenju, porodični prihodi itd.

Jedan od razloga nižeg rasta i slabijih mentalnih sposobnosti mogla bi, naravno, da bude i neadekvatna ishrana, ali u razvijenoj zemlji, kakva je Britanija, stres može da se smatra verovatnijim rizičnim faktorom, zaključuje švedski tim, uz konstataciju da je "verovatno da srećno detinjstvo podstiče i fizički i inelektualni rast".

Ipak, treba imati u vidu da nizak rast ne mora nužno da ima nikakve veze sa inteligencijom, naročito ako su i roditelji deteta niski, odnosno ako je ta osobina stvar genetike, naglašavaju švedski istraživači.



izvor: www.mtsmondo.com