Više od terćine pacijenata dermatologa imaju psihičke probleme

Rezultati dobri, a koža peče

Ima slučajeva kod kojih nema nikakvih fizioloških promena, sve laboratorijske analize su dobre, a žale se da ih lice peče ili da ih svrbi ili pecka u genitalnoj regiji, mada su svi testovi na eventualne uzročnike negativni

Više od jedne trećine pacijenata koji se obrate dermatologu imaju i neki psihički problem. Mnogi od njih nastoje da ih reše grickajući nokte, čupkajući kosu ili praveći "kratere" po licu. Kod druge grupe pacijenata promene na koži izazivaju veliku nelagodnost.


Dr Gorana Isailović iz gradskog Zavoda za kožne i venerične bolesti ističe da su mnoge kožne bolesti, poput psorijaze, vitiliga, pojačane maljavosti kod žena, ili gubitak kose kod muškaraca, izazivaju promene u ponašanju.

- Na prvi pogled vidi se da takvi problemi prouzrokuju poremećaje u socijalnim kontaktima jer se pacijenti povlače u sebe, ne žele da kontaktiraju sa drugima, stide se. Ali, postoji i treća velika grupa, a to su ljudi koji nemaju nikakve fiziološke promene, sve laboratorijske analize su dobre, a žale se, recimo, da ih lice peče što god da namažu. Ili, imaju problema u genitalnoj regiji, takođe osećaju svrab, peckanje i bol, mada su svi testovi na eventualne uzročnike negativni. To je takozvana dermatološka nebolest, kada u neverbalnom komuniciranju, pacijent gestovima nastoji da skrene pažnju na sebe. On se plaši dodirivanja, kontakta sa drugim osobama i emocionalne i fizičke bliskosti- priča dr Isailović.

U takvim slučajevima, kad pacijent pati od nesigurnosti u kontaktu sa drugima, koja vuče u depresiju, teško ga je nagovoriti da ode kod psihijatra.
- Zato dermatolog treba da ga ohrabri, da na diskretan i veoma delikatan način ukaže na probleme. Neophodan je drugi pristup terapiji, takozvana integrativna medicina, koja osim zvanične uključuje i alternativne metode, kao i emocije, socijalne kontakte, empatiju- ističe dr Isailović.

   
VAŽNA ULOGA TERAPEUTA

Veoma je važna uloga terapeuta, koji pacijentu treba da pomogne da sam sebe dodirne, da se dotakne i da sa njim razgovara. To je takozvani "holding end processing" postupak, koji pomaže pacijentu da se bolje oseća.

   

Izvor: Blic \ T. N. Petrović