Zanimljivosti koje možda niste znali
Staro vino nije i najbolje

O vinu ima puno priča, mnoge su tačne, ali većina spada u zablude.

Najveće vinopije

Ljudi u Luksemburgu piju više vina od bilo koje druge nacije. Prosečna potrošnja vina u Luksemburgu je 60 litara po glavi stanovnika, a Luksemburžane u stopu prate Italijani i Francuzi.

Zablude

Zatvarač se pregleda da bi se utvrdilo da li je oštećen ili na njemu ima tragova buđi. Mirisanjem zatvarača ne može se puno zaključiti o kvalitetu samog vina. Bez obzira da li u grlić flaše ubacujete plastičnu, čeličnu ili srebrnu kašiku, mehurići će pobeći iz otvorene flaše šampanjca, ako je odmah ne popijete.

Jedino zatvaračem moći ćete da ih zadržite do sledeće upotrebe. Mnoga vina predviđena su da se piju mlada - u roku od godinu-dve dana po berbi - i ona neće postati bolja sa godinama. Jedino vina vrhunskog kvaliteta sa godinama razvijaju bogatiji i kompleksniji ukus, ali samo ako se čuvaju na pravi način.

Fleke od crnog vina

Na Kalifornijskom univerzitetu crveno vino je sipano na parčiće tkanine od različitih materijala: mešavinu poliestera i pamuka, čistog pamuka, najlona (sintetičkog poliamida) i svile. Od osam različitih sredstava za uklanjanje fleka, najmanje efikasni bili su so i belo vino. Fleke od crnog vina najbolje se uklanjaju rastvorom troprocentnog hidrogena i tečnog sapuna, pomešanih u jednakim količinama.

Zatvarači

Vinska industrija svake godine širom sveta iskoristi oko 13 milijardi zatvarača od plute. Proizvodnja plute znatno je porasla poslednjih godina, naročito u Španiji i Portugalu, gde su velike površine zasađene hrastom "Quercus suber L". Zatvarači se prave od kore ovog drveta, koja se samoobnavlja u ciklusima od devet ili 12 godina.
S. I

Najbolja vina
završila u kanalizaciji

Koliko volite da pijete vino možda nije i presudno za neke stvari o tom piću koje su zanimljive da se saznaju.

Uloga tanina

Tanini su supstance kojih ima u semenkama i koži grožđa i drvetu vinskih buradi. Oni daju gorak i opor ukus, tako da sa njima treba oprezno postupati. Kako crveno vino dozreva, tako tanini u njemu postaju blaži, dok u mladom crvenom vinu mogu preovlađivati. Ipak, vino sa premalo tanina biće previše pitko.

Glavobolja

Nije tačno da samo vina sa dodatkom sumpora rezultiraju glavoboljom. Od svakog vina zaboleće vas glava, ako popijete previše.

Pipava posla

Francuski magazin "Lion mag" kažnjen je u januaru prošle godine sa 260.000 evra plus nadoknada sudskih troškova zbog "obezvređivanja proizvoda". Magazin su tužili proizvođači božulea, zbog objavljivanja intervjua sa vinskim stručnjakom Fransoa Mausom, koji je božole opisao kao "vino od g….." (un vin de merde).

Birokratija

Britanski carinici prosuli su u septembru 2002. godine vino u vrednosti 200.000 evra u kanalizaciju, posle kontrole papira o uvozu. Na ovaj način zaplenjena su i prosuta neka od najređih i najboljih francuskih vina, kao npr. 61 boca "šato rotšilda", od kojih svaka vredi 2.500 evra.

Zakoni

Kada se grožđe obere, dovoljno bi bilo zdrobiti ga i ostaviti prirodne kvasce koji se nalaze na kožici da dođu u kontakt sa prirodnim šećerima iz grožđanog soka. Nikakva druga ljudska intervencija nije potrebna: zdrobljeno i prepušteno fermentaciji, svako grožđe će dati vino.

Naravno da vinari regulišu ovaj proces na mnogo načina, kako bi dobili vino odgovarajućeg kvaliteta. Potrebno je odlučiti se za kvalitetnu sortu grožđa (osim u Francuskoj gde je zakonom regulisano koja sorta se može gajiti u nekoj regiji), obezbediti savršene higijenske uslove u kojima će se proces odvijati, na kraju proveriti da li je proizvod jasne boje, bistar i pogodan za ljudsku upotrebu.

Osim ovih opštih, jednostavnih pravila, postoje i ona koje se tiču spravljanja određene vrste vina: odabir vrsta grožđa koje će se upotrebiti, metoda fermentacije i načina na koji će se sa vinom postupati dok sazreva u podrumu.

Pravila proizvodnje regulisana su u svakoj regiji i variraju od jedne regije do druge, ali većina pravilnika dozvoljava upotrebu šećera, ako nema dovoljno sunca da bi grožđe dobro uzrelo, nekih vrsta kvasaca koji daju bolje rezultate, prirodnih voćnih kiselina, a od samih početaka spravljanja vina dozvoljavana je upotreba malih količina sumpora radi uništavanja nečistoća.
S. I

Šampanjac se pravi
od crnog vina

Pošto je sok skoro svih vrsta grožđa blede boje i skoro bistar, bela vina mogu da se prave i od crnog grožđa, samo je potrebno na vreme ukloniti kožu da ne bi obojila sok. Šampanjac je belo vino koje se pravi od crnog grožđa. Ipak, bela vina najčešće se prave od belog grožđa, crvena uvek od crvenog i crnog.

Prioritet pri spravljanju belog vina jeste da se ubrano grožđe prebaci u presu što je brže moguće, kako bi se izbegla oksidacija. U vinariji grožđe se propušta kroz mašinu koja ga drobi i odvaja peteljke i deo semenki. Gaženje vina nije baš brz metod, ali je zabavan. Kaša zdrobljenog grožđa presipa se u presu i nežno se cedi sok iz nje. Dobijeni sok, najčešće očišćen od kože, presipa se u tankove za fermentaciju. To je proces prevođenja šećera u alkohol, uz pomoć kvasaca koji se nalaze na zrnu. Ona spontano prestaje kad se istroši sav šećer ili se namerno zaustavlja kad se postigne željeni nivo alkohola.

Bela vina zahtevaju dugu fermentaciju na temperaturi od oko 15 stepeni, kako bi se razvili različiti ukusi. U toku ovog procesa oslobađa se toplota, koja u vrelim klimatskim uslovima rezultira u burnoj fermentaciji i ne tako dobrom vinu. Zahvaljujući izumu buradi od nerđajućeg čelika u kojima se temperatura može kontrolisati, sada i Australija, Grčka, južna Italija i Španija mogu da se pohvale belim vinima vrhunskog kvaliteta.

Mnoga najbolja vina Burgundije, naročito šardone i semiljon, fermentišu u malim hrastovim burićima. Ova tehnika zahteva puno posla, ali daje odlična vina, često predviđena da se piju tek posle više godina. U najjeftiniji šardone ubacuju se pregršti hrastovog iverja, kako bi se dobila komercijalno poželjna nota hrastovine.

Proces fermentacije traje od jedne do četiri nedelje. Vino se tada presipa u čiste čelične kontejnere da bi se sleglo. Pre flaširanja potrebno je prečistiti vino, kako bi bilo kristalno čisto. Korišćenje filtera i centrifugiranje su efektne metode, ali tradicionalni proizvođači više vole finiranje: želatinasta supstanca pomeša se s vinom, vremenom padne na dno, povlačeći sa sobom sve čestice. Ovaj proces obavlja se pomoću ulupanog belanceta, bentonita (vrsta gline) ili ribljeg tutkala. Kada je savršeno bistro, vino se može flaširati i transportovati.

Vina se mogu podvrći i procesu hladne stabilizacije, kada se hlade kako bi kiseline prisutne u vinu formirale kristale, koji se kasnije uklone procesom filtracije. Ovo se često radi iz čisto kozmetičkih razloga, jer se u belim vinima koja nisu stabilizovana ponekad tokom čuvanja ili transporta kristali prirodno formiraju, što, iako bezazleno i bez uticaja na ukus, odbija kupce.
S. I.