Lepinje za Tita
Nekadašnji Brozov pekar Tima Simić godinama je "privođen" da i u po noći mesi pogače za maršala

NOVI SAD - Timu Simića iz Mošorina UDBA i KOS privodili su češće nego mnoge političke protivnike komunizma i Tita! Simića su budili noću, vozili blindiranim kolima, uznemiravali celo selo, pretresali Vojvodinu samo da ga nađu. I sve to zbog lepinja koje je pekar iz Mošorina mesio, a Josip Broz Tito voleo da jede više od bilo kog delikatesa.

Tito, Tima i udbaši

- Predsednik je voleo stari seljački leb - cipovku, što se "smeje na mesec" - priča nostalgično Tima, prisećajući se sedamdesetih godina. Tada je bio pekar u Karađorđevu, omiljenom Brozovom lovištu i rezidenciji. I kad god je Tito boravio tamo, uvek je zahtevao da se na stolu nađu Timine lepinje.

- Nije hteo ni da okusi drugi hleb osim mog. Kad je bio u Igalu, išao sam za njim i mesio. Na Brione su mu avionom slali moje lepinje, kad god bi ih se uželeo. Ja bih ih ovde zamesio, a on ih tamo mazao kajmakom još dok su vruće - priseća se Tima. Imao je najbolju mušteriju u državi, ali ni to, kako kaže, nije sprečilo "barabe i bitange" u Karađorđevu da mu oduzmu i mlin i pekaru.

- Tvrdili su da sam biznismen i privatnik, što je u to doba bilo ravno izdaji - kaže Tima. Razočaran, napustio je pekarstvo i došao u Vojvodinu, gde je počeo da se bavi ribarstvom. Za sve druge, osim za Tita, Tima je prestao da bude pekar i preorijentisao se na držanje ribnjaka. Sposoban i vredan, sa ribama se snalazio podjednako dobro kao i sa testom, koje je, iz revolta, zamenio mrežama.

- Jedne noći, oko dva sata ujutru, došla su po mene dva bezbednjaka sa direktivom da me vode. Usred noći, odveli su me u Karađorđevo. Tu me je dočekala naložena peć. Tada su mi objasnili da je Tito tog dana digao galamu zbog lošeg hleba koji su mu servirali i naložio da me pronađu i pod crnom zemljom ako treba. Kako Broz reče, tako i bi - priča Simić.

Od tada, Tima je godinama "privođen" zbog lepinja koje se smeju na mesec. Jednom prilikom, tokom decembra 78, Timu su iz alaskog sna opet probudili udbaši. Krenuo je Tima i ovog puta, ali nevoljno, jer se plašio da ostavi svoje pune ribnjake, koje nije imao ko da nadgleda dok on mesi za predsednika.

Pristajući na svaki kompromis, samo da se Tito ne ozlovolji, UDBA je poslala dva vojnika i borna kola, koji su bili zaduženi da čuvaju Timinu ribu. S obzirom na to da se majstor danima nije vraćao iz Karađorđeva, a udbaši se slabo razumeli u ribu, odlučeno je da se za potrebe vojske otkupi preko tri tone ribe koje je Tima te godine uzgojio.

Tito nije bio cicija

- Kao ni Tito, ni ja nisam dobijao platu - kaže Tima, tvrdeći da mu je čast što mesi za predsednika bila najveća nagrada.
- Ej, nije mala stvar nasmejati predsednika - ponosno kaže Tima, napominjući da je Tito bio vrlo galantan čovek, koji je često nagrađivao njegov majstorluk.

- Kad sam pokušao da im objasnim da imam spisak ljudi koji su već rezervisali ribu, jer se približavala proslava Svetog Nikole, kratko su mi odgovorili da oni imaju "većeg" Svetog Nikolu.

I opet bi onako kako Broz reče. Mesio Tima lebac godinama, po nekoliko nedelja boravio u Karađorđevu, držao kurseve i generalicama i mladim pomoćnicima, ne bi li ih naučio da umese cipovke što se smeju na mesec. Svi su pokušavali da otkriju tajnu njegovog majstorluka kojim je osvojio najvećeg državnog vođu i gurmana. Tima tvrdi da je jedina tajna u ljubavi i znanju. Kaže da ga se Jovanka i dan danas seća kao "malog čoveka, al' velikog spadala".

- Da mi je da mogu još jednom da umesim lepinju za nju, ne bih morao više ni da živim - setno kaže Brozov majstor. Zbog Jovanke je bio odlučio da uzgaja i nutrije i od njih da joj napravi bundu.

- Sredim ja da me puste u tadašnju Čehoslovačku, da uvezem nekoliko nutrija. Taman kad smo bili na granici, u autobus uđoše bezbednjaci. Izvedoše me napolje iz autobusa, strpaše u limuzinu s rotacionim svetlima i odvezoše u mrak - priseća se Tima.

I dok su preostali putnici ostali u ubeđenju da su delili autobus sa ko zna kakvim kriminalcem, informbiroovcem ili petokolonašem, samo su Tima i bezbednjaci znali u čemu je stvar: to se najveći među najvećima, baš tada, zaželeo Timinih cipovki. Onih što se smeju na mesec.
   
Propast Pere Bureka

Jedina Timina konkurencija bio je Pera Burek iz Valjeva, čije je pite Broz voleo da jede kad god je prolazio kroz Valjevo. Međutim, kako se Broz požalio Timi, Pera je imao ženu "dobru ko pušku", ali malo nemirnu. Kad ga je napustila i pobegla s drugim, Pera je navodno toliko tugovao da se to osetilo i po njegovom bureku, te je, pored žene, izgubio i čuvenu mušteriju.

A. LALIĆ

Izvor: Kurir