Vino ne zna za jezičke i druge granice

Zahvaljujući svojoj klimi, različitim vrstama odgovarajućeg zemljišta, vekovnoj tradiciji, veoma razvijenom lancu proizvodnje i njenoj odličnoj zakonskoj regulaciji, Francuska je i danas zemlja na koju prvo pomislimo kada pričamo o vinu. Kada su se zemljoradnici Novog sveta drznuli da krenu sa proizvodnjom vina, Francuzi su dizali nos, mršteći se i podsmevajući dojučerašnjim kaubojima i čobanima.

Ovi drugi se nisu dali zbuniti, već su izgradili vinsku industriju koja je francuske vinare pre nekoliko godina primorala da prosipaju vino kako bi njegovom nestašicom na tržištu povećali cenu. Izuzetno dobro australijsko vino bar je desetak puta jeftinije od svog francuskog ekvivalenta! Police naših supermarketa nisu baš krcate južnoafričkim šampanjcem niti novozelandskim rozeom, ali njima treba da zahvalimo na jednoj novini koju i sami uočavamo. Kada ste u nekoj prehrambenoj radnji videli flašu na kojoj piše "šampanjac" ili "burgundac"? Verovatno pre desetak - petnaest godina, jer od tada je svet vina iz korena promenjen.

Kad su vinari u Australiji ili Americi počeli proizvodnju vina, oni su smatrali da je sasvim logično da vino spravljeno od određene vrste grožđa, na isti način i istog kvaliteta kao i vino u nekoj regiji Francuske, ima pravo da nosi isto ime. Tako se pojavio australijski burgundac, kalifornijski šabli itd. Francuzi su digli halabuku i pokrenuli međunarodni sudski proces kojim je odlučeno da je šabli ili šampanjac zaštićeno ime vina koje se proizvodi upravo u samoj regiji Šabli ili Šampanja.

Vinari Novoga sveta su tada preduzeli korak, koji su kasnije prihvatili mnogi vinari iz Evrope, isključujući jedino firme sa zaista dugom tradicijom. Oni su na etikete, umesto imena vina, počeli da stavljaju ime vrste grožđa od koga je vino napravljeno. Sada svi govore o pino noaru, zinfandelu ili sovinjon blanu, što pomaže da se lakše odlučimo kada se nađemo pred izborom vina za koje dotada nismo čuli ili kada upoređujemo vina različitih proizvođača. Iako su pokazali Francuzima da su ozbiljni igrači, vinari Australije, Novog Zelanda, Južne Afrike ili bilo kog drugog dela sveta znaju da od Francuza imaju puno toga da nauče, pa su uzeli vrste grožđa i tehnike koje se koriste u Francuskoj i stvorili svoja "klasična" vina. Ispod se nalazi tabela sa tri kolone: u prvoj je dat naziv nekog čuvenog vina, u sledećoj je navedena osnovna vrsta grožđa od koje se ono spravlja, treća prikazuje listu nekih zemalja širom sveta koje na sličan način prave dobra vina.

Izazov za nove proizvođače je da stvore vino koje će po kvalitetu parirati originalu i koje će ostati popularno generacijama, dok je naš profit u svemu tome činjenica da imamo pred sobom ogroman izbor vina, sa najneobičnijih tačaka na planeti (npr. Namibija), po sasvim pristojnim cenama.
   
      
VINO GROŽĐE KONKURENCIJA
Bordo   kaberne sovinjon, merlo,
kaberne fran, pti verdo   SAD, Australija, Južna Afrika, Čile, Bugarska, Rumunija, Španija, Italija, Liban   
Burgundac (crveni)   pino noar   SAD, Novi Zeland, Australija, Južna Afrika   
Burgundac (beli)   šardone   Australija, Novi Zeland, SAD, Južna Afrika, Čile, Argentina, Španija, Italija, Bugarska, Mađarska   
Severna Rona   sira   Australija, Novi Zeland, SAD, Južna Afrika   
Alzak   gevircaminer, rizling   Novi Zeland, Australija, SAD   
Sanser   sovinjon blan   Novi Zeland, Čile, SAD, Južna Afrika   
Šampanj   šardone, pino noar, pino munier   SAD, Australija, Novi Zeland   
      


S. I